Istraživanje: Mladi Evropljani gube veru u demokratiju

Samo polovina mladih u Francuskoj i Španiji veruje da je demokratija najbolji oblik vladavine, a podrška je još niža među njihovim poljskim vršnjacima, pokazalo je deveto godišnje istraživanje Instituta YouGov za fondaciju Tui, koja finansira projekte posvećene mladima u Evropi.

Studija je sprovedena u aprilu i maju, a u okviru istraživanja ispitano je više od 6.700 ljudi starosti između 16 i 26 godina u Velikoj Britaniji, Nemačkoj, Francuskoj, Španiji, Italiji, Grčkoj i Poljskoj, prenosi danas Gardijan.

Većina pripadnika evropske generacije "Z", odnosno onih koji su rođeni između 1996. i 2010. godine, njih 57 odsto, izjasnilo se da preferira demokratiju u odnosu na bilo koji drugi oblik vladavine, ali su stope podrške značajno varirale, dostižući samo 48 odsto u Poljskoj i oko 51 do 52 odsto u Španiji i Francuskoj, dok je najviša stopa bila među mladima u Nemačkoj sa 71 odsto.

Da bi pod određenim okolnostima favorizovalo autoritarnu vladavinu izjavilo je 21 odsto ispitanih, a najviši procenat takvih odgovora bio je u Italiji - 24 odsto, a najniži u Nemačkoj - 15 odsto.

U Francuskoj, Španiji i Poljskoj se 23 odsto ispitanika izjasnilo da bi pod određenim okolnostima favorizovalo autoritarnu vladavinu.

Politolog sa Slobodnog univerziteta u Berlinu Torsten Fas, koji je radio na studiji, je kazao da među mladim ljudima "koji sebe vide politički desno od centra i osećaju se ekonomski ugroženo", podrška demokratiji "pada na samo jednu od tri osobe".

"Demokratija je pod pritiskom, iznutra i spolja", kazao je Fas.

Skoro svaki deseti ispitanik je rekao da mu je svejedno da li je njihova vlada demokratska ili ne, dok dodatnih 14 odsto nije znalo odgovor na to pitanje, ili nije odgovorilo.

Istraživanje je pokazalo da je 48 odsto mladih zabrinuto da je demokratski sistem u njihovoj zemlji ugrožen, uključujući 61 odsto takvih odgovora u Nemačkoj.

Povratak američkog predsednika Donalda Trampa u Belu kuću, uspon Kine i invazija Rusije na Ukrajinu pomerili su moć sa Evrope u percepciji ispitanika, pri čemu je samo 42 odsto njih ubrojalo Evropsku uniju među tri najveća globalna igrača.

Od ispitanih u Velikoj Britaniji, 73 odsto njih je želelo povratak u EU, dok je skoro polovina mladih Evropljana - 47 odsto, želela jače veze između EU i Velike Britanije.

Na pitanje o tome koje zemlje su najveće svetske sile, 83 odsto ispitanika je reklo da su to Sjedinjene Američke Države, 75 odsto je reklo da je to Kina, a 57 odsto da je to Rusija.

Gotovo svaki peti mladi Evropljanin, odnosno 19 odsto ispitanih, opisao je sebe kao politički orjentisanog desno od centra, u odnosu na 14 odsto u 2021. godini, dok je 33 odsto sebe nazvalo centristima, 32 odsto levičarima, a 16 odsto nije sebi davalo nikakve oznake političke orjentacije.

Podrška strožim ograničenjima migracije porasla je u svim zemljama od 2021. godine, sa 26 odsto na 38 odsto.

Većina mladih Evropljana izrazila je nadu u potencijal EU, a dvoje od troje ispitanika je u ogromnoj meri podržalo ostanak svoje zemlje u bloku.

U isto vreme, 39 odsto ispitanika je opisalo EU kao ne baš demokratsku, a samo šest odsto je reklo da njihove nacionalne vlade dobro funkcionišu, sa malo potrebe za značajnim promenama.

Uprkos snažnijoj podršci zaštiti klime među mladim Evropljanima, samo jedan od tri ispitanika je rekao da bi to trebalo da bude prioritet nad ekonomskim rastom.

(Telegraf.rs/Tanjug)