Kijev tvrdi da Putin ovde gomila vojsku, ovog puta nema veze sa Ukrajinom: Šta je cilj?

Vojna obaveštajna služba Ukrajine (HUR) saopštila je da Rusija povećava i jača svoje vojno prisustvo u Jermeniji. HUR je objavio ono za šta tvrdi da je naredba ruske vojske o povećanju prisustva na bazi u Jermeniji, dva dana nakon što je Kijev prvi put upozorio na takav potez, a Jerevan to demantovao.

Dana 5. jula, ukrajinska vojna obaveštajna služba je saopštila da Moskva povećava svoje snage u bazi u Gjumriju kako bi ostvarila veći uticaj na južni Kavkaz i "destabilizovala globalnu bezbednosnu situaciju".

Preporučujemo

Ministarstvo spoljnih poslova Jermenije demantovalo je tu tvrdnju istog dana.

Nekoliko dana kasnije, HUR je objavio dokument za koji tvrdi da je "naredba komandanta trupa Južnog vojnog okruga Oružanih snaga Ruske Federacije o 'popuni' ruske vojne baze u Jermeniji".

"Telegram sadrži niz hitnih mera za 'popunu' jedinica ruskog kontingenta izborom osoblja iz redova vojnika 8., 18., 49. i 58. kombinovanih armija Južnog vojnog okruga Oružanih snaga Rusije", navodi HUR, prenosi Euronews.

Objavljeni dokument nalaže komandantima da olakšaju proces selekcije. Navode se konkretni kriterijumi za profesionalnu podobnost, psihološku otpornost i borbenu spremnost. Naredba izričito zabranjuje regrutaciju osoba uključenih u trgovinu drogom ili distribuciju psihotropnih supstanci.

Ukrajinski HUR tvrdi da je raspoređivanje ruskih trupa u Jermeniji "deo sveobuhvatne strategije Kremlja usmerene na destabilizaciju globalne bezbednosti".

"Pored podsticanja međuetničkih sukoba, Moskva gradi svoje vojno prisustvo na Kavkazu. Verovatno je da je pogoršanje odnosa između Azerbejdžana i Rusije unapred pripremano", navode.

Zašto je vojna baza u Gjumriju važna?

Gjumri je drugi po veličini grad u Jermeniji sa više od 100.000 stanovnika. Nalazi se oko 100 kilometara severozapadno od glavnog grada Jerevana i strateški je pozicioniran na samo 3,5 kilometara od granice s Turskom, najbližim saveznikom Azerbejdžana.

Jermenija i Rusija su uspostavile 102. vojnu bazu tamo 1990-ih godina sa idejom da ruski vojnici štite granicu s Turskom, ali i da mogu brzo biti raspoređeni u region Karabaha u slučaju vojne akcije Azerbejdžana.

To se nije desilo 2023. godine kada je Baku ponovo preuzeo punu kontrolu nad Karabahom posle munjevite vojne kampanje.

Godine 2024, u presedanskom potezu, Jermenija je zamrzla učešće u Kolektivnom bezbednosnom ugovoru (CSTO) koji predvodi Kremlj, a koji je ruski odgovor na NATO.

Premijer Nikol Pašinjan je prošle godine rekao da ne vidi "nikakvu prednost" u prisustvu ruskih trupa u Jermeniji, ali baza u Gjumriju je ostala netaknuta jer su se obe zemlje 2010. godine dogovorile da produže zakup baze do 2044. godine.

102. vojna baza u Gjumriju je najveći ruski vojni objekat na Južnom Kavkazu. U njoj se nalazi do 5.000 vojnika. Baza uključuje lovce MiG-29 i sisteme protivvazdušne odbrane S-300.

Međutim, kako Jermenija sada pokušava da normalizuje odnose s Azerbejdžanom i Turskom, ruska baza se sve više doživljava kao nešto što više ne služi interesima Jerevana.

Jermenija čak nastoji da ponovo otvori zajedničku granicu s Turskom, što bi poboljšalo odnose i pomoglo u ublažavanju izolacije zemlje.

Turska, bliski saveznik Azerbejdžana, zatvorila je granični prelaz 1993. godine kao znak solidarnosti s Bakuom zbog tadašnjeg sukoba u Karabahu.

Sa bezpresedanskom eskalacijom između Azerbejdžana i Rusije, turski predsednik Redžep Tajip Erdogan rekao je da će podržati napore Jermenije za mir s Azerbejdžanom.

Nedavne smrti dvojice etničkih Azerbejdžanaca koje je ruska policija uhapsila zbog ubistava počinjenih pre nekoliko decenija, kao i pad putničkog aviona kompanije Azerbaijan Airlines u decembru - za koji Baku optužuje Moskvu - ozbiljno su narušili odnose.

(Telegraf.rs)