Najveća evropska luka pretvara se u utvrđenje: Stižu ratni brodovi, sve će biti puno oružja

Najveća evropska luka Roterdam priprema se za mogući sukob s Rusijom, rezervišući prostor za brodove s vojnim zalihama i planirajući gde može preusmeriti teret ukoliko dođe do rata.

Boudvijn Siemons, izvršni direktor Lučke uprave Roterdama, izjavio je za Financial Times da koordiniraju sa susednom lukom Antverpenom u slučaju da u luku stignu britanska, američka i kanadska vojna vozila i zalihe.

Preporučujemo

"Nije svaki terminal pogodan za rukovanje vojnim teretom. Ako bi morale da se pošalju velike količine vojne opreme, oslonili bismo se na Antverpen ili druge luke da preuzmu deo kapaciteta. Sve manje se gledamo kao konkurenti. Naravno, takmičimo se gde moramo, ali sarađujemo gde god možemo2", rekao je Siemons.

Luka godišnje obradi oko 436 miliona tona tereta, a primi 28 hiljada brodova iz mora i 91 hiljadu rečnih brodova iz Nemačke i evropskog zaleđa. Antverpen godišnje obradi 240 miliona tona tereta, što ga čini drugom najvećom lukom u EU.

Mere u Roterdamu deo su talasa priprema za rat koje se sprovode širom Evrope. Evropska unija izrađuje plan naoružavanja vredan do 800 milijardi evra, s ciljem da postane samostalnija u odbrani, kao odgovor na zahteve američkog predsednika Donalda Trampa, ali i kako bi odvratila rusku agresiju.

Holandija je zajedno sa saveznicima u NATO-u obećala povećanje izdvajanja za odbranu na 5 posto BDP-a. U maju je holandsko Ministarstvo odbrane objavilo da će Roterdam morati da obezbedi prostor za prihvat više brodova s vojnim teretom, na zahtev NATO-a.

Siemons je rekao da će jedan ili više brodova biti vezani uz obalu nekoliko nedelja, četiri do pet puta godišnje, iako se lokacija može menjati. Roterdamski kontejnerski terminal jedino je mesto u luci na kojem je moguće bezbedno prebacivati municiju s broda na brod.

Nekoliko puta godišnje održaće se i vojne vežbe. Luka već ima iskustva s vojnom opremom, ali čak ni u vreme Hladnog rata nije imala posebno pristanište za takvu namenu. Antverpen, s druge strane, redovno prima potrepštine za američke trupe stacionirane u Evropi.

Generalni sekretar NATO-a, Mark Rute, upozorio je članice Saveza u junu da bi Rusija mogla napasti neku od njih do 2030. godine. Luka je izgubila oko osam posto trgovine nakon što je EU uvela sankcije Rusiji, što Siemons naziva "još jednom lekcijom", istovremeno pozivajući evropske zemlje da prave zalihe ključnih dobara, kao što to već čine s naftom.

"Trebalo bi da isto uradimo s bakrom, litijumom, grafitom i nekim drugim ključnim sirovinama. Imamo to za naftu, ali još ne za gas. Naravno, imamo neka gasna polja u Evropi koja to mogu delimično pokriti, ali moramo šire gledati na stratešku otpornost. Koliko je društvo otporno? To postaje sve važnije kako svet postaje sve nestabilniji", rekao je Siemons.

Dodao je da bi područja oko luka, zbog razvijenih distributivnih mreža, bila pogodna za takve zalihe. Deo holandske strateške rezerve nafte već se nalazi u Roterdamu. Evropska unija bi trebalo u utorak da predstavi "strategiju zaliha" koja će obuhvatati hranu i vodu, medicinske zalihe, ključne sirovine, energetsku opremu i skloništa, prenosi Financial Times.

(Telegraf.rs)