TOPLOTNA KUPOLA Od vrućine za osam dana umrlo 2.300 ljudi: Požari i ekstremno nevreme pustoše Evropu

Čak 2.300 ljudi umrlo je od posledica vrućine u 12 evropskih gradova tokom dvonedeljne toplotne kupole, pokazuje sumorno novo istraživanje.

Britanski naučnici, koji su proučavali desetodnevni period zaključno sa 2. julom i analizirali gradove uključujući London, Madrid, Barselonu i Milano, otkrili su da je klimatske promene povećale prosečne temperature i do 4 stepena Celzijusa, što je povezano sa 1.500 smrtnih slučajeva.

Preporučujemo

Prošli mesec bio je treći najtopliji jun na planeti otkako se vodi evidencija, odmah iza 2024. i 2023. godine, dok je zapadna Evropa zabeležila najtopliji jun u istoriji merenja, saopštila je Evropska služba za klimatske promene Kopernikus, prenosi Dailymail.

Maksimalna temperatura koja je izmerena severno od Lisabona dostigla je 48 stepeni Celzijusa što je oko 7 stepeni iznad proseka, a povezano je sa "ekstremnim toplotnim stresom", navodi se u studiji.

Samo u Portugalu zabeleženo je 284 smrtnih slučajeva tokom trenutnog toplotnog talasa, a temperature preko 40 stepeni očekuju se do sredine nedelje. Ministarstvo spoljnih poslova Velike Britanije izdalo je ove sedmice upozorenje svojim građanima da zemlju očekuje povećan rizik od požara.

Više od 100 ljudi je povređeno, a stotine su evakuisane u utorak kada su šumski požari izbili na periferiji Marseja. Oko 800 vatrogasaca bilo je angažovano, radeći tokom cele noći kako bi pokušali da obuzdaju vatru, dok su jaki vetrovi pomagali njenom širenju brzinom od 1,2 kilometra u minuti u svom vrhuncu.

Gradonačelnik Marseja Benoa Pajan rekao je da hitne službe "vode gerilski rat" protiv vatre, "sa crevima u rukama", u očajničkom pokušaju da zaustave širenje.

U susednoj Španiji, više od 18.000 ljudi u Taragoni dobilo je u utorak naređenje da ostanu u svojim domovima dok je požar besneo van kontrole, uništivši više od 3.300 hektara vegetacije pre nego što je zabrana kretanja ukinuta.

Španija je nedavno bila pogođena toplotnim talasom koji je isušio zemlju, dok je nacionalna meteorološka agencija AEMET prošlog meseca saopštila da je to bio najtopliji jun u istoriji zemlje. Ove godine do sada je izgorelo oko 21.000 hektara zemlje.

Dve osobe su poginule u požaru 1. jula u oblasti Katalonija, gde se nalazi Taragona. Toplotni talasi posebno su opasni za starije osobe, bolesne, malu decu, radnike na otvorenom i sve koji su dugo izloženi visokim temperaturama bez odmora.

Naučnici sa Imperijal Koledža u Londonu i Londonske škole za higijenu i tropsku medicinu otkrili su da je u deset dana zaključno sa 2. julom u proučavanim gradovima moglo biti oko 2.300 smrti povezanih sa vrućinom.

Zvaničan broj žrtava još nije objavljen, a studija još nije prošla recenziju.

Od procenjenih 2.300 ljudi koji su umrli tokom ovog perioda, 1.500 smrtnih slučajeva povezano je sa klimatskim promenama, koje su učinile toplotni talas još težim.

Istraživači su koristili ustanovljene epidemiološke modele i istorijske podatke o smrtnosti kako bi procenili broj žrtava, što obuhvata smrtne slučajeve u kojima je vrućina bila osnovni uzrok smrti, uključujući i one u kojima je izloženost pogoršala postojeće zdravstvene probleme.

"Povećanje temperature tokom toplotnog talasa od samo dva ili četiri stepena može značiti razliku između života i smrti za hiljade ljudi", rekao je Garifalos Konstantinudis, predavač na Imperijal koledžu u Londonu.

"Zato su toplotni talasi poznati kao tihi ubice. Većina smrti povezanih sa vrućinom dešava se u domovima i bolnicama, daleko od očiju javnosti, i retko se prijavljuju", dodao je on.

Globalno, prošli mesec bio je treći najtopliji jun otkako se vodi evidencija. Najtopliji jun bio je 2024. godine, a drugi najtopliji 2023, saopštio je Kopernikus.

Opasne temperature nastavile su se i u julu, pri čemu su turističke destinacije pritisnute da pruže olakšanje u pogođenim regionima, dok vatrogasci dežuraju u iščekivanju novih požara, koji su zabeleženi u više zemalja širom Evrope.

(Telegraf.rs)