Ovaj Balkanac spava s prstom na obaraču, molio se za spas kolege: "Žele da ubiju, a ne možeš im ništa"

Grk Sotiris, koji je bio u istoj bazi sa čovekom koji je pronađen živ u moru dan i po nakon smrtonosnog napada Huta na brod "Eternity C", opisao je surovu stvarnost onih koji spavaju s prstom na obaraču da bi zaštitili brod...

Vest da je jedan grčki naoružani čuvar pronađen živ, nakon dan i po u moru i smrtonosnog napada Huta na brod Eternity C u Crvenom moru, donela je olakšanje, ali i duboku zabrinutost. Neki su se zapitali kako je moguće da se takvi incidenti dešavaju u međunarodnim vodama i ko su ljudi koji tamo deluju i kakvu zaštitu imaju.

Preporučujemo

Nekoliko sati pre nego što je postalo poznato da je čuvar spasen, grčka Protothema razgovarala je s čovekom koji tu oblast poznaje bolje od bilo koga. Upravo se vratio sa četvoromesečne misije u Crvenom moru. Mnogo puta je bio u istim tim vodama, u istim bazama, s Grkom koji je preživeo jezivi napad Huta.

Njih dvojica su sarađivali, zajedno pili kafu, razgovarali i delili brige na plutajućim bazama u Indijskom okeanu. Razgovor o tome šta mu se moglo dogoditi vođen je samo nekoliko sati pre nego što je poznat srećan ishod cele priče. Bila je to njegova poslednja misija ove godine, upravo je kročio na tlo Grčke, nakon 105 dana iscrpljenosti i neizvesnosti. Uz to je nosio i umor jednog posla koji malo ko poznaje, a još manje njih može da izdrži.

Sotiris je naoružani čuvar trgovačkih brodova. Ne voli titule niti mistifikaciju onoga što radi. Govori otvoreno i o svom poslu priča smireno, iskreno i s trajnim osmehom kojim pokušava da prikrije tenziju.

Počeo je 2017, kada je piraterija još bila stvarna pretnja u širem pomorskom području od Persijskog zaliva do Roga Afrike. Tada su brodarske kompanije počele da sarađuju s privatnim firmama za obezbeđenje i da ukrcavaju naoružane bezbednosne timove na brodove. Sotiris je tada potpisao svoj prvi ugovor i od tada je prešao hiljade nautičkih milja pod uslovima koje niko van tog posla ne bi mogao da zamisli.

Njegove misije se organizuju u četvoromesečne ugovore. Tokom tog perioda, Sotiris boravi na jednoj od tri plutajuće baze koje strane firme za bezbednost imaju u tom području. Te baze uglavnom funkcionišu u međunarodnim vodama – to su nepokretni brodovi koji služe istovremeno kao mesto za boravak, skladište oružja i tačka prelaska na teretne brodove koje treba čuvati.

Ukrcavanje na trgovačke brodove odvija se odatle i svaka misija traje pet do šest dana. Taj ciklus - boravak na bazi, ukrcavanje, pratnja i povratak - stalno se ponavlja četiri meseca. Dešava se da neko ostane na bazi nedeljama bez dodeljenog broda.

"Možeš ostati i 25 dana čekajući da prođe brod s ugovorom", kaže, naglašavajući da je to najsterilniji prikaz onoga što znači biti naoružani čuvar u Crvenom moru.

Strah od Huta

Nakon 2023. godine, ravnoteža se drastično promenila. Huti pobunjenici iz Jemena, uz podršku Irana, počeli su da napadaju brodove za koje su smatrali da su povezani s izraelskim ili američkim interesima. Moreuz Bab el-Mandeb postao je ratna zona.

"Ne govorimo više o pirateriji. Pirat ima za cilj da se ukrca na brod i opljačka. Huti žele da ubiju. Da pošalje poruku. Da zastraši. Nivo pretnje nema nikakve veze s prošlošću. Ne suočavaš se s kalašnjikovima u čamcu. Suočen si s balističkim raketama, dronovima s eksplozivom, malim gumenim čamcima s minama. Ne možeš ništa da učiniš", kaže Sotiris.

On dodaje da tokom svoje karijere nije imao ozbiljniji incident. Koristio je signalne rakete i zvučne signale da udalji sumnjive čamce, ali nikada nije morao da puca.

"Možda zato što delujemo preventivno. Sama naša prisutnost menja stvari. Ali više nije sigurno da je to dovoljno. Nije važno vide li naoružanog čuvara na brodu. Ako neko odluči da ga pogodi dronom - pogodiće ga", kaže Sotiris i dodaje ozbiljno: "Ne čuvamo brodove. Nalazimo se u ratnoj zoni".

Pored straha od napada, postoji i strah od napuštenosti.

"Nema zaštite. Pomorske snage su odsutne. Ni američke, ni evropske. Grčka fregata je daleko. U Džibutiju su dva južnokorejska broda, ali ne deluju. Ako se nešto desi, nema nikoga da ti pomogne. Ostaćeš sam da se boriš za svoj život", kaže ovaj Grk.

Ističe i da je mit da su naoružani čuvari dobro plaćeni.

"Da, zaradiš nešto para, ali za uslove u kojima živiš, za iscrpljenost, za svakodnevni strah – to je malo. Nije to novac koji odražava rizik koji preuzimaš", kaže Sotiris.

Kada je razgovor došao do njegovog kolege koji se vodio kao nestao posle napada Huta, Sotiris je pokazao ljudsku osetljivost. On je pričao za medije pre nego što je objavljena radosna vest da je grčki naoružani čuvar pronađen živ, što njegovim rečima daje još veću težinu.

"Poznajem ga. Bili smo zajedno u istoj bazi ranije. Miran, ozbiljan, iskusan. Nadam se da je zarobljen i da mu se nije desilo nešto gore. Ako je živ, vratiće se. Uveren sam da će pronaći snagu. To mu od srca želim", rekao je Sotiris.

Nekoliko sati kasnije, njegova želja se ostvarila. I uz to, podsećanje da kroz uzburkane vode Crvenog mora ne plove bezlični tovari, već ljudi od krvi i mesa izloženi vidljivim i nevidljivim opasnostima, piše Protothema.

(Telegraf.rs)