Otac je napustio, zvali su je debela, imala je detinjstvo iz pakla: Ikona desnice sad je najmoćnija Italijanka

U svojim upečatljivim memoarima, italijanska premijerka Đorđa Meloni pripisuje sve vrste neočekivanih pomagača u svom usponu do postajanja sinonima za užasnu evropsku desnicu.

Tu je njena majka, koja je, suočena sa finansijskim brigama i propalim brakom, planirala da je abortira, ali se predomislila van klinike. Tu su i "dobročinci i progresivni fanatici", čiju kritiku vidi "kao Severnu zvezdu koja joj govori da sam na pravom putu", navoddi britnski The Telegraph.

Preporučujemo

Ali najmanje očekivana na ovoj počasnoj listi su dva moderna di-džeja iz Milana, MEM&J. Ovaj par je 2019. objavio satirični spot za dens muziku koji je koristio semplove jednog od Melonijinih govora, gde je ona negodovala protiv politike identiteta.

"Žele da nas zovu roditelj 1, roditelj 2, LGBT rod, građanin Iks, sa kodnim brojevima. Ali ja sam Đorđa. Ja sam žena. Ja sam majka. Ja sam Italijanka. Ja sam hrišćanka!".

Namera filma "Io Sono Giorgia" bila je da se našali na račun političara koga mnogi Italijani smatraju Musolinijem u visokim potpeticama. Međutim, kako Meloni sa zadovoljstvom priča, to se obilo o glavu.

"Remiks je bio previše zarazan, previše plesan i, na svoj način, previše revolucionaran da bi poslužio svojoj nameni. Umesto toga, postao je izuzetno popularan u roku od nekoliko nedelja puštao se u klubovima širom zemlje. Više nisam bila samo dosadna političarka. Bila sam neočekivani pop fenomen".

To što se njeni memoari takođe zovu "Ja sam Đorđa" govori o uspehu tog remiksa. Od prvog objavljivanja knjige u Italiji 2021. godine, Meloni (48) je zaista postala omiljena u publici, došavši na vlast 2022. godine sa svojom krajnje desničarskom strankom Braća Italije, naslednicom italijanskog fašističkog pokreta.

Ono što je ranije bila samo marginalna stranka osvojilo je 26 odsto glasova, a sada vlada kao deo šire desničarske koalicije sa strankom Matea Salvinija i strankom Napred Italija pokojnog Silvija Berluskonija.

Žena koja je dugo smatrana neprihvatljivim licem desnice sada je tražena za selfije među kolegama evropskim liderima, razoružavajući ih mešavinom humora i otvorenosti. U Briselu je izgradila dobar radni odnos sa predsednicom Evropske komisije, Ursulom fon der Lajen, pozicionirajući se kao most između evroskeptične desnice i proevropskih konzervativaca. Što se tiče imigracije, njeno uspešno suzbijanje brodova za trgovinu ljudima u Sredozemnom moru čak je dobilo pohvale i od britanskog premijera ser Kira Starmera.

A na diplomatskom frontu, smatra se jednom od vodećih evropskih "šaptača" Donalda Trampa, pošto ju je američki lider pohvalio zbog njenih poziva da "Učinimo Zapad ponovo velikim". Možda je najznačajnije to što je njena vlada trajala skoro tri godine bez kolapsa, što nije mali podvig u zemlji gde se koalicije uglavnom raspadaju kao parmezan. (69 vlada je bilo na vlasti u Italiji u proteklih 79 godina.)

Sada memoari "Ja sam Đorđa" prevedni na engleski, ne sadrže mnogo dodatnog materijala o njenom vremenu kao premijerke. Umesto toga, predstavljena je kao prikaz njenih godina formiranja, napisani da bi se ispravio zaključak za one kojima je rečeno da je rasista i koja ne zna šta priča. I dok je ta etiketa možda uvek bila preuveličana, fer je reći da Đorđa u memoarima ima šta da objasni.

Melonijava kaže da se sa 15 godina pridružila Omladinskom frontu, mlađem krilu Italijanskog socijalnog pokreta, krajnje desničarske stranke koju su osnovali Musolinijeve pristalice posle rata. Ona je do tada zvanično odustala od potpunog fašizma, vodeći kampanju zasnovanu na Dučeovim konzervativnijim mejnstrim vrednostima „Bog, otadžbina i porodica“.

Iako nije bila baš poput Hitlerovog jugenda, ipak je bio pokret na marginama društva. Članovi su se predstavljali pseudonimima i rizikovali napad militantnih antifašista, koji su imali smrtonosne sukobe sa njima tokom 1960-ih i 1970-ih.

Zašto bi, dakle, tinejdžerka bila privučena takvom grupom? Na kraju krajeva, kako Melonijeva priznaje, većina njenih vršnjaka u tim godinama bila je više zainteresovana za klubove, kupovinu i modu. Njeni memoari, iskreno, ne nude mnogo specifičnosti. Međutim, ona sebe prikazuje kao autsajdera od malih nogu.

Psiholog bi to mogao, barem delimično, povezati sa problemima sa težinom koje je imala kao dete. Prehranjena od strane bake, oštećene ratnom nestašicom hrane, Melonijeva otkriva da je sa devet godina imala 47 kilograma, zbog čega je dobila nadimak "Debela". Njena majka, spisateljica, takođe je oblačila Đorđu u trenerke i šišala joj kosu na kratko. Nijedno od toga nije bilo baš dobar izgled za dete u zemlji Versaćea i Prade.

Međutim, njen otac, poreski službenik koji je simpatisao komuniste, najviše je doprineo Melonijinom borbenom duhu. Napustio je porodicu kada je imala samo godinu dana. Preselio se na Kanarska ostrva, ponovo se oženio i pokazivao malo naklonosti prema Đorđi kada bi ga  posećivala. Kada je umro 2012. godine, ona "nije osećala ništa", iako mu pripisuje zasluge što joj je usadio izvesnu čeličnu čvrstinu:

"Stalna potreba da se ispune visoki standardi, posebno u sredinama u kojima dominiraju muškarci. Verovatno proizilazi iz nedostatka očeve ljubavi".

Njeni dani mladalačkog aktivizma zvuče pomalo kao da je bila mlada konzervativka u studentskom savezu, sa mnogo vremena provedenog u bunjenju protiv udobne levičarske dogme. Njena stranka je izdavala pamflete koji su isticali predrasude u obrazovnim udžbenicima i organizovala Atreju, desničarski festival ideja kojem su prisustvovali ljudi poput Stiva Benona.

Čini se da je jedino vreme koje je provodila u noćnim klubovima bilo kao šankerka, kada je izumela koktel pod nazivom "Đorđa", aporlutno užasnu mešavinu pet različitih vrsta alkohola.

Ali s obzirom na svet u kome je Đorđa Meloni odrastala, možda i nije bilo loše biti van mejnstrima. Od sredine 1990-ih pa nadalje, Italija je bila umiruća gerontokratija, kojom su dominirali ili harizmatični "gadovi" poput Berluskonija, ili monohromatski, pro-EU tehnokrate poput Romana Prodija i Marija Dragija.

Razočaranje je bilo široko rasprostranjeno, podstičući kratku, nefunkcionalnu vladavinu populističkog Pokreta Pet zvezdica komičara Bepea Grila, koji je mrzeo sve, ali se na kraju nije zalagao ni za šta.

"Pokret Pet zvezdica nije bio ništa drugo do grupa lažnih revolucionara koji su se, kada bi bili izabrani, ispostavili kao najveći branioci statusa kvo", smatra Melonijeva.

Pet zvezdica nisu jedini lažni proroci na njenom nišanu. Ona prezire italijanske "radikalno-šik" globaliste, pa čak pronalazi mane u Lenonovoj pesmi "Imagine", jer sanja o svetu bez nacija i religije.

"Da li je zaista san zamisliti svet bez granica, bez razlika, lišen vekova kulture i tradicije, svet u kome nismo svi jednaki u pravima, već smo jednostavno napravljeni isti?", piše ona.

Kritika Lenona može delovati sitno, ali govori o Melonijevoj najjačoj strani: njenom tvrdokornom stavu o ilegalnoj imigraciji. Italija je na prvoj liniji migrantske krize, sa milion ljudi koji su stigli morem u poslednjoj deceniji. Mnogi rade, poput robova, u mafijaškim preduzećima, dok nova nigerijska mafija, Crna sekira, osporava autoritet lokalnih mafijaša.

Foto: Tanjug/AP/Roberto Monaldo/LaPresse

Melonijeva je uspešno predvodila blok zemalja EU koje zahtevaju od Brisela da dozvoli priobalne kampove za tražioce azila kojima je odbijen zahtev za azil, iako jasno stavlja do znanja da bi radije imala potpunu pomorsku blokadu Severne Afrike.

"Jedna od tragičnih istina koju dobrotvori ignorišu jeste gde ti ljudi zapravo završavaju. Što je veći broj migranata, to su im životni uslovi gori, a sa njima se pogoršavaju i uslovi zajednica koje ih primaju", navodi premijerka.

Obožavaoci Đorđe Meloni, a ima ih mnogo, uključujući i Donalda Trampa Mlađeg, koji je napisao predgovor za ove memoare, uživaće u ovoj knjizi zbog uvida koji pruža u način razmišljanja njihove heroine. Ali kao i većina političkih autobiografija, ona je sebična. Računi su rešeni, a određene osetljive epizode su potpuno izostavljene.

Na primer, u knjizi ema ni slova o tome kako je njen odsutni otac 1995. godine osuđen na devet godina zatvora zbog pokušaja šverca 1,5 tona smole kanabisa u Italiju. Nema pomena o tome kako je naglo prekinula vezu sa svojim dugogodišnjim partnerom, TV voditeljem Andreom Đambrunom, nakon što su se pojavili snimci na kojima upućuje nepristojne komentare koleginicama.

Đorđa Meloni, sa kojom ima ćerku, objavila je razdvajanje od njega na društvenim mrežama u roku od nekoliko sati od pojavljivanja komentara u javnnosti.

Knjiga takođe pati od nedostatka novog materijala. Nema izveštaja o njenim odnosima sa Trampom, koji je, ponekad, izgledao da je više voli nego Ursulu fon der Lajen kada želi da "razgovara sa Evropom". Niti, uprkos tome što dele zajednički rov u kulturnim ratovima, Meloni se ne osvrće na svoje razlike sa Trampom oko stvarnog rata u Ukrajini, gde je generalno bila pro-Kijevska.

Kao i koktel po kome je dobila ime, ova autobiografija neće biti za svakoga. Ali među mnogima kojima je "Đorđa" postala stečeni ukus, možda je dovoljna da ih natera da požele još jednu.

(Telegraf.rs)