Putin se nije uplašio od Trampa: Nastaviće rat i mogao bi da zauzme još veći deo Ukrajine

Predsednik Vladimir Putin namerava da nastavi borbe u Ukrajini sve dok Zapad ne pristane na mir pod njegovim uslovima, neuzdrman pretnjama Donalda Trampa o oštrijim sankcijama, a njegovi teritorijalni zahtevi mogli bi se proširiti kako ruske snage budu napredovale, rekle su tri osobe bliske Kremlju.

Putin, koji je naredio ulazak ruskih trupa u Ukrajinu u februaru 2022. nakon osam godina borbi na istoku zemlje između proruskih separatista i ukrajinske vojske, veruje da su ruska ekonomija i vojska dovoljno jaki da izdrže sve dodatne mere Zapada, rekli su izvori, prenosi Reuters.

Tramp je u ponedeljak izrazio frustraciju zbog Putinovog odbijanja prekida vatre i najavio talas isporuka oružja Ukrajini, uključujući raketne sisteme zemlja-vazduh Patriot. Takođe je zapretio dodatnim sankcijama Rusiji ukoliko se mirovni sporazum ne postigne u roku od 50 dana.

Tri ruska izvora, upoznata sa razmišljanjima najvišeg nivoa Kremlja, rekla su da Putin neće zaustaviti rat pod pritiskom Zapada i da veruje da Rusija, koja je preživela najteže sankcije koje je Zapad ikada uveo, može izdržati dalju ekonomsku patnju, uključujući preteće američke carine usmerene na kupce ruske nafte.

"Putin misli da niko nije ozbiljno razgovarao s njim o detaljima mira u Ukrajini, uključujući Amerikance, pa će nastaviti dok ne dobije ono što želi", rekao je jedan od izvora pod uslovom anonimnosti zbog osetljivosti situacije.

Uprkos više telefonskih razgovora između Trampa i Putina i posetama specijalnog američkog izaslanika Stiva Vitkofa Rusiji, ruski lider veruje da nije bilo detaljnih diskusija o osnovama mirovnog plana, rekao je izvor.

"Putin ceni odnose s Trampom i imao je dobre razgovore s Vitkofom, ali interesi Rusije su iznad svega", dodao je taj izvor.

Bela kuća nije odgovorila na zahtev za komentar za ovu priču.

Putinovi uslovi za mir uključuju pravno obavezujuće obećanje da se NATO neće širiti ka istoku, neutralnost Ukrajine i ograničenja njene vojske, zaštitu za ruske govornike koji tamo žive i prihvatanje teritorijalnih dobitaka Rusije, rekli su izvori.

Takođe je spreman da razgovara o bezbednosnim garancijama za Ukrajinu u koje bi bile uključene velike sile, iako nije jasno kako bi to funkcionisalo, naveli su izvori.

Predsednik Volodimir Zelenski izjavio je da Ukrajina nikada neće priznati suverenitet Rusije nad njenim osvojenim regionima i da Kijev zadržava suvereno pravo da odluči da li želi da se pridruži NATO. Njegov kabinet nije odgovorio na zahtev za komentar za ovu priču.

Međutim, drugi izvor upoznat sa razmišljanjima Kremlja rekao je da Putin smatra ciljeve Moskve daleko važnijim od bilo kakvih potencijalnih ekonomskih gubitaka izazvanih pritiskom Zapada i da ga ne brinu američke pretnje uvođenjem carina Kini i Indiji zbog kupovine ruske nafte.

Dva izvora su navela da Rusija ima prednost na bojnom polju i da njena ekonomija, prilagođena za rat, premašuje proizvodnju municije ključnih vrsta, poput artiljerijskih granata, u odnosu na NATO savez predvođen SAD.

Rusija, koja već kontroliše gotovo petinu teritorije Ukrajine, napredovala je oko 1.415 kvadratnih kilometara u poslednja tri meseca, prema podacima DeepStateMap, mape sukoba zasnovane na obaveštajnim podacima iz otvorenih izvora.

"Apetit raste s jelom", rekao je prvi izvor, misleći da bi Putin mogao tražiti još teritorije ako se rat ne zaustavi. Druga dva izvora su nezavisno potvrdila isto.

Rusija trenutno kontroliše Krim, koji je anektirala 2014. godine, plus ceo istočni region Lugansk, više od 70 odsto Donjecke oblasti, Zaporožja i Hersona, kao i fragmente oblasti Harkov, Sumi i Dnjepropetrovsk. Putinov javni stav je da tih prvih pet regiona, Krim i četiri regiona istočne Ukrajine, sada pripadaju Rusiji i da se Kijev mora povući pre nego što dođe do mira.

Izvori navode da bi Putin mogao da nastavi rat sve dok ukrajinska odbrana ne kolapsira i da proširi svoje teritorijalne ambicije kako bi uključile još veći deo Ukrajine.

„Rusija će delovati na osnovu slabosti Ukrajine,“ rekao je treći izvor, dodajući da bi Moskva mogla zaustaviti ofanzivu nakon osvajanja četiri istočna regiona Ukrajine ako naiđe na snažan otpor. „Ali ako padne, uslediće još veće osvajanje Dnjepropetrovska, Sumija i Harkova.“

Zelenski je rekao da letnja ofanziva Rusije ne ide onako uspešno kako je Moskva očekivala. Njegovi najviši vojni zvaničnici, koji priznaju da ruske snage brojčano nadmašuju ukrajinske, kažu da ukrajinska vojska drži liniju fronta i primorava Rusiju da skupo plati za svaki svoj napredak.

Sjedinjene Države navode da je 1,2 miliona ljudi ranjeno ili ubijeno u ratu, koji je najsmrtonosniji sukob u Evropi od Drugog svetskog rata. Ni Rusija ni Ukrajina ne objavljuju potpune podatke o svojim gubicima, dok Moskva zapadne procene odbacuje kao propagandu.

Tramp, otkako se u januaru vratio u Belu kuću nakon što je obećao brzo okončanje rata, nastoji da popravi odnose sa Rusijom, razgovarajući najmanje šest puta telefonom sa Putinom. U ponedeljak je rekao da ruski lider nije "ubica, ali je čvrst momak".

U naglom zaokretu u odnosu na svog demokratskog prethodnika Džozefa Bajdena, Trampova administracija je rat predstavila kao smrtonosni proxy sukob između Rusije i Sjedinjenih Država, povukla je podršku za ulazak Ukrajine u NATO i iznela ideju o priznavanju ruske aneksije Krima.

Putin prikazuje rat kao prelomni trenutak u odnosima Moskve sa Zapadom, za koji kaže da je ponizio Rusiju nakon pada Sovjetskog Saveza 1991. godine širenjem NATO-a i zadiranjem u ono što on smatra sferom uticaja Moskve, uključujući Ukrajinu i Gruziju.

Putin još uvek nije prihvatio Trampov predlog za bezuslovni prekid vatre, koji je Kijev brzo podržao. Poslednjih dana Rusija koristi stotine dronova za napade na ukrajinske gradove.

Međutim, Tramp je u intervjuu za BBC objavljenom u utorak rekao da još nije "završio" sa Putinom i da dogovor o Ukrajini i dalje ostaje moguć.

Prvi izvor je odbacio Trampovu tvrdnju od prošle nedelje da je Putin "prosipao gluposti", rekavši da je došlo do neuspeha u pretvaranju pozitivnih razgovora sa Vitkofom u suštinsku diskusiju o osnovama za mir.

Zvaničnik Bele kuće rekao je u ponedeljak da Tramp razmatra uvođenje carina od 100% na rusku robu, kao i sekundarne sankcije drugim zemljama koje kupuju njen izvoz, kao sredstvo da primora Moskvu da sedne za pregovarački sto. Kina i Indija su najveći kupci sirove nafte.

Uprkos postojećim sankcijama i troškovima vođenja najvećeg sukoba u Evropi od Drugog svetskog rata, ruska ekonomija vredna 2 biliona dolara ostvaruje daleko bolje rezultate nego što su mnogi u Rusiji ili na Zapadu očekivali. Ministarstvo ekonomije predviđa usporavanje rasta na 2,5 odsto godišnje u 2025. godini, u odnosu na 4,3 odsto prošle godine.

Drugi izvor je rekao da Tramp ima malo uticaja na Putina i sugerisao da čak i ako Vašington uvede carine kupcima ruske sirove nafte, Moskva bi i dalje pronašla način da je proda na svetskim tržištima.

"Putin razume da je Tramp nepredvidiv čovek koji može uraditi neprijatne stvari, ali manevriše kako ga ne bi previše iritirao", rekao je izvor.

Gledajući unapred, jedan od izvora je rekao da će verovatno doći do eskalacije krize u narednim mesecima i naglasio opasnosti od tenzija između dve najveće nuklearne sile sveta. Takođe je predvideo da će rat potrajati.

(Telegraf.rs)