"Ovo nije dobro": Naučnici imaju teško upozorenje o vremenu koje nas čeka

Ekstremni vremenski uslovi kao što su vrućine, oluje i grad u velikom su porastu širom sveta, a ni Srbija ni region nisu izuzetak. Toplotni talasi ponavljaju se sve češće tokom godine, oluje postaju intenzivnije, a posledice su sve izraženije u poljoprivredi, infrastrukturi i zdravlju ljudi.

Evropa je tokom juna i jula zabeležila jednu od najjačih serija toplotnih talasa, sa dnevnim temperaturama koje su premašile 40 stepeni Celzijusa.

Preporučujemo

Istraživanja pokazuju da su klimatske promene najmanje utrostručile broj smrtnih slučajeva tokom toplotnog talasa krajem juna, sa dodatnih 1500 preminulih u samo 12 gradova. Prošle godine, Evropa je doživela najrasprostranjenije poplave još od 2013. godine, sa više od 335 poginulih i materijalnom štetom od čak 18 milijardi evra. Fenomen, poznat kao hydroclimate whiplash, predstavlja naizmenične faze suše i oluja, sve je češći, što dodatno destabilizuje prirodnu sredinu i povećava rizik od požara.

U Hrvatskoj je 2024. bila najtoplija godina otkako postoje merenja. Ekstremni toplotni talasi postaju sve učestaliji i dugotrajniji, dok se prelazi između godišnjih doba sve više brišu. Letnje temperature često premašuju prosečne vrednosti, a prekidaju ih snažne oluje i grmljavine, poput onih krajem juna i u julu, kada su padali komadi leda prečnika većeg od 5 centimetara.

Isti trend nastavio se i 2025. godine. Veći deo Evrope, uključujući i Balkan, prošao je kroz još jedan snažan toplotni talas, dok su u Zagrebu i Slavonskom Brodu oboreni temperaturni rekordi. Prognoze za leto 2025. predviđaju da će ono biti toplije i suvlje od proseka, posebno na jugu i obali, dok se u istočnoj i centralnoj Hrvatskoj očekuju nestabilniji uslovi, piše Večernji list.

Na pragu probijanja granice od 1,5 °C

Ukoliko emisije ugljen-dioksida ostanu na sadašnjem nivou, planeta bi mogla probiti simboličnu granicu globalnog zagrevanja od 1,5 stepeni Celzijusa već u naredne tri godine. Više od 60 vodećih svetskih klimatologa upozorilo je na ovu mogućnost u najnovijem izveštaju o stanju klime.

Gotovo 200 zemalja obavezalo se Pariskim sporazumom iz 2015. da će raditi na ograničavanju porasta temperature na ispod 1,5 stepeni u poređenju s predindustrijskim nivoima. Međutim, uprkos obećanjima, svet nastavlja da sagoreva rekordne količine uglja, nafte i gasa, kao i da sprovodi masovnu seču šuma, čime se ovaj cilj dovodi u pitanje, prenosi BBC.

"Vidimo da sve ide pogrešnim pravcem. Suočeni smo s neviđenim promenama, ubrzanim zagrevanjem planete i rastom nivoa mora", izjavio je profesor Pirs Forster, direktor Prišlijevog centra za klimatsku budućnost na Univerzitetu u Lidsu.

Početkom 2020. godine, naučnici su procenili da čovečanstvo može emitovati još 500 milijardi tona CO₂ kako bi se zadržalo unutar granice od 1,5 °C, uz 50 odsto šanse da to zaista i postignemo. Do početka 2025, taj "ugljični budžet" smanjio se na svega 130 milijardi tona. Ako globalne emisije ostanu na trenutnih oko 40 milijardi tona godišnje, svet će ovaj budžet iscrpiti za samo tri godine.

Zemlja se trenutno zagreva brzinom od oko 0,27 stepeni po deceniji, što je najbrže zabeleženo zagrevanje prema svim geološkim podacima. Ova ubrzana stopa uglavnom je posledica emisija gasova staklene bašte, ali i smanjenja efekta hlađenja koji su nekada obezbeđivale aerosoli, sitne čestice koje reflektuju sunčevu svetlost. Višak energije akumulira se u atmosferi i okeanima, koji apsorbuju čak 90 odsto te toplote, dovodeći do zagrevanja mora, otapanja ledenih kapa i podizanja nivoa mora.

Foto: Tanjug/AP

Smanjenje emisija je važnije nego ikad

Od 1990-ih do danas, stopa porasta nivoa mora se udvostručila, ugrožavajući milione ljudi koji žive u priobalnim područjima. Iako podaci deluju obeshrabrujuće, naučnici ističu i pozitivan trend, čini se da se rast emisija CO₂ usporava, delimično zahvaljujući primeni čistih tehnologija.

Foto: Shutterstock.com

Autori izveštaja poručuju da su brza i rigorozna smanjenja emisija važnija nego ikada. Iako će zagrevanje planete verovatno premašiti 1,5 °C u narednim godinama, svaki dodatni stepen ima značajan uticaj na ozbiljnost vremenskih ekstrema, od topljenja leda, do podizanja nivoa mora i razaranja ekosistema.

Stručnjaci se slažu: smanjenje emisija u narednoj deceniji moglo bi presudno uticati na tempo zagrevanja planete. Takođe, sledeća "oluja veka" mogla bi biti još jača piše CNN, pozivajući se na novo istraživanje.

(Telegraf.rs)