Evo odakle će Evropa plaćati oružje iz Trampovog fonda za Ukrajinu: Rusija će zbog ovoga pobesneti

Evropa razmatra upotrebu prihoda od zamrznute ruske imovine za finansiranje paketa oružja za Ukrajinu u vrednosti od 10 milijardi dolara, koji je predložio američki predsednik Donald Tramp.

Prema planu, profiti ostvareni od skoro 200 milijardi evra imovine Centralne banke Rusije, koju je zaplenila Evropska unija, mogli bi biti iskorišćeni kao deo doprinosa bloka novom ratnom fondu, prenosi britanski The Telegraph.

Preporučujemo

Ovaj potencijalni potez bio je tema prve formalne rasprave među evropskim vladama nakon što je Tramp najavio dogovor o naoružavanju Ukrajine oružjem i sistemima PVO preko NATO.

Diplomatski izvori rekli su da su ministri spoljnih poslova EU tokom sastanka u Briselu u utorak pitali kako bi Trampov plan funkcionisao. Jedan izvor je naveo da širi detalji još nisu podeljeni sa evropskim prestonicama.

Mark Rute, generalni sekretar NATO, rekao je da bi dogovor podrazumevao da NATO kupi američke sisteme protivvazdušne odbrane, rakete i drugu municiju, a zatim ih preda Kijevu.

On je naveo da se najmanje osam zemalja članica pridružilo ovom planu, koji je najavio zajedno sa predsednikom SAD u Ovalnom kabinetu.

"Opšte je mišljenje da će NATO misija podrške Ukrajini igrati glavnu ulogu u koordinaciji kupovine američkog oružja i njegove konačne isporuke Kijevu", rekao je jedan zvaničnik NATO.

Ministri i zvaničnici su rekli da bi bilo logičnije da NATO nadgleda ovaj plan, a ne neka od njegovih članica, zbog zabrinutosti oko transparentnosti.

Havijer Betel, ministar spoljnih poslova Luksemburga, našalio se da bi planu bio potreban "sugar daddy" da ga nadgleda, aludirajući na to što je Rute nedavno nazvao predsednika SAD "daddy" (tatica) na samitu NATO.

Međutim, postojale su određene rezerve u vezi sa tim da NATO kupuje oružje u ime Ukrajine, zbog straha da bi to Moskva mogla doživeti kao provokaciju.

Prema najverovatnijem planu, centralni fond pod kontrolom NATO biće dopunjen sredstvima evropskih saveznika i Kanade. Taj novac će zatim biti iskorišćen za kupovinu sa "šoping liste" američkog oružja i municije koju je sastavila ukrajinska vlada.

Radoslav Sikorski, ministar spoljnih poslova Poljske, predložio je kolegama iz EU da doprinos bloka tom fondu može doći iz profita zamrznute ruske imovine.

"Da li bi to trebalo da bude teret naših poreskih obveznika ili Rusa?“, upitao je on.

Brisel je i sam raspravljao o osnivanju sopstvenog ratnog fonda za kupovinu oružja koristeći zaplenjenu imovinu. Međutim, korišćenje tog novca za novi plan smatra se efikasnijim i boljim načinom da se održi Trampova podrška Ukrajini.

Evropski izvori su primetili značajnu promenu stava predsednika SAD prema Ukrajini, nakon što je ranije bio optuživan da je naklonjen Moskvi. Dopunjavanje američkog plana takođe će se računati kao direktan doprinos cilju NATO o trošenju 3,5 odsto BDP na odbranu, što će državama olakšati dostizanje tog cilja.

Prema rečima NATO zvaničnika, detalji vojnog paketa pomoći još uvek se finalizuju, iako se očekuje da prve isporuke baterija protivvazdušne odbrane Patriot stignu u Ukrajinu u roku od nekoliko dana.

Izvori navode da tek treba da se dogovore oko pojedinosti, poput toga koje rakete dugog dometa bi mogle biti stavljene na raspolaganje Kijevu. Većina tih odluka biće u rukama Bele kuće u narednim danima dok se plan bude oblikovao.

U međuvremenu, očekuje se da EU ove nedelje odobri svoj 18. paket sankcija protiv Rusije uprkos blokadi iz Bratislave.

Sveobuhvatna ovlašćenja

Očekuje se da će mere dati carinskim službenicima neviđena "sveobuhvatna" ovlašćenja, koja će moći da zaplene pošiljke iz bloka za koje veruju da bi mogle da stignu do Rusije.

Sistem koji Rusija uvodi podrazumeva kupovinu evropske robe za pokretanje svoje ratne mašinerije preko trećih zemalja, kao što su Kazahstan ili Turska. Prema šemi, izvoznici zaplenjenih pošiljki moraće da pruže čvrste dokaze da teret neće stići do Rusije pre nego što bude pušten preko granice.

Brisel će takođe ciljati rusku "flotu u senci" tankera za naftu, sankcionišući rafineriju u Indiji i banku u Kini za koju se sumnja da podržava prodaju fosilnih goriva Vladimiru Putinu u inostranstvu.

(Telegraf.rs)