Šta Izrael može da očekuje u sledećem ratu protiv Irana: Nije pitanje 'da li će', već 'kada će do njega doći'

Ministarstvo odbrane Izraela objavilo je 17. jula da je potpisalo ugovor o ubrzanju nabavke presretača sistema "Arrow" (Strela). Ministarstvo je u saopštenju navelo da je sistem, koji je razvijen i proizveden u saradnji sa američkom Agencijom za raketnu odbranu (MDA), "pokazao značajne sposobnosti presretanja tokom poslednjih sukoba u regionu, a posebno tokom Operacije "Uspon lava", kada je došlo do direktnog sukoba protiv Irana.

Odluka o nabavci većeg broja presretača deluje očigledno, prenosi The Jerusalem Post u analizi koju prenosimo.

Preporučujemo

Ipak, ona je deo mnogo šireg spektra lekcija naučenih u nedavnom dvanaestodnevnom ratu. Mesec dana nakon Operacije "Uspon lava", koje su tehnološke lekcije naučene? Šta Izrael može da očekuje u budućem ratu sa Iranom?

Iran je ispalio oko 550 balističkih raketa na Izrael između 13. i 24. juna. Većina lansiranja dogodila se u prvim danima rata. Iran je bio zatečen izraelskim napadom. Čini se i da se Iran mučio da održi veliki obim raketne paljbe tokom dvanaestodnevnog rata.

To je suprotno od dva napada koja je Iran izveo na Izrael 2024. godine. Iran je u aprilu 2024. gađao Izrael balističkim raketama i dronovima. Takođe je izveo još jedan masovni napad u oktobru koristeći balističke rakete. Ti napadi su bili unapred isplanirani od strane vlasti u Teheranu. Ne izgleda da je tada bilo mnogo napora da se suzbije iranska sposobnost da lansira rakete na Izrael.

Izrael je naučio lekcije iz napada 2024. godine. Tokom dvanaestodnevnog rata u junu, Izrael se fokusirao na uništavanje iranskih lansirnih rampi za rakete i verovatno je mnoge od njih uništio tokom rata. To je sprečilo Iran da izvede napade velikih razmera sa stotinama raketa istovremeno.

Umesto toga, Iran je bio prinuđen da izvede nekoliko napada koristeći lansere koji su morali biti postavljani sve dublje u centralnom ili istočnom delu zemlje. Izraelska sposobnost da izvede veliki broj vazdušnih naleta nad Iranom, uz upotrebu dronova kao dela tih naleta, uspešno je suzbila iranske pretnje.

Još je zanimljivija činjenica da je oko 99 odsto iranskih dronova presretnuto ili nije uspelo da dosegne Izrael. U ratu je veoma retko postići stopu od 99 procenata. Na primer, za presretanja sistema Gvozdena kupola (Iron Dome) pretpostavlja se da se procenat obično kreće oko 90 odsto.

Stopa presretanja iranskih balističkih raketa nije bila ni približno tako visoka, procenjuje se na oko 86 procenata. Neke rakete su probile izraelsku PVO i izazvale razorne posledice. Oko trideset ljudi je poginulo, a hiljade su ranjene u iranskim napadima.

U suštini, rat je naučio Izrael da su se 40 godina ulaganja u protivvazdušnu odbranu isplatilo. Program "Arrow" ima svoje korene u osamdesetim godinama prošlog veka. Pretnja Skad raketama, kada je Sadam Husein lansirao Skudove na Izrael tokom Zalivskog rata 1991. godine, pokazala je da je Izraelu bila potrebna snažna protivvazdušna odbrana.

Američki sistem Patriot tada nije bio dovoljan, a kasnije se pokazalo i da nije dobro funkcionisao 1991. godine. To je pokazalo da su SAD, Izrael i Zapad imali mnogo toga da nauče. Srećom po Izrael, u devedesetim nije više bilo režima sličnih Sadamu Huseinu koji su predstavljali takvu pretnju. Izrael je imao vremena da razvija tehnologije za odbranu zemlje.

Druga Intifada (palestinski ustanak) donekle je skrenula Izrael sa ovog puta jer je morao da se bavi pobunom na Zapadnoj obali i u Pojasu Gaze. Rat sa Hezbolahom 2006. godine pokazao je da Izrael hitno mora da sustigne svet u pogledu unapređenja svoje protivvazdušne odbrane. Rezultat toga bio je sistem Gvozdena kupola. Deceniju kasnije, presretač srednjeg dometa Davidova praćka, a potom "Arrow 2" i "Arrow 3", bili su spremni za upotrebu.

Davidova praćka i "Arrow" pokazali su se u ratu "Gvozdeni mačevi", koji je počeo napadom Hamasa na Izrael 7. oktobra 2023. godine, i u Operaciji "Uspon lava". Izraelski "Rafael Advanced Defense Systems" proizvodi Davidovu praćku i Gvozdenu kupolu, dok "Israel Aerospace Industries" proizvodi "Arrow".

Tehnologija PVO nije jedina koja se pokazala uspešnom u nedavnom ratu. Izraelsko ratno vazduhoplovstvo takođe je ostvarilo izvanredne rezultate u ratu sa Iranom. Nisu sve tehnologije poznate, ali neki detalji su otkriveni.

Napadi Izraela na Iran koristili su sisteme proizvedene u Iranu. Kanal 12 iz Izraela naveo je da je "ratno vazduhoplovstvo izvelo desetine napada na nuklearna postrojenja u Iranu i na prestonicu Islamske Republike, Teheran. Danas se može otkriti da su tokom napada izraelskih aviona u Iranu, letelice bile opremljene ‘paketima samoodbrane’ koje proizvodi Elbit Systems, a koji su činili dodatni i ključni sloj zaštite od pretnji po izraelske borbene avione, koji su zabeležili nezapamćen uspeh".

Izrael je imao dosta vremena da testira i nauči šta funkcioniše, a šta ne, u pripremi za ovu dvanaestodnevnu bitku. Pre svega, Izrael je morao da se suoči sa napadom Hamasa 7. oktobra i kasnijim ratom. Taj rat se otegao i uglavnom predstavlja iscrpljujući kopneni rat u kojem se koriste tenkovi i pešadija. Dok su neke nove tehnologije uvedene u Gazi, one su uglavnom dizajnirane za borbu protiv pobunjeničkih pretnji.

Međutim, Izrael imao priliku da nauči kako bi se mogao odvijati izazov sa Iranom, a to je bio rat sa Hutima i Hezbolahom. Izrael je izveo oko pola tuceta velikih vazdušnih napada na Hute. To su bili udari dugog dometa, na udaljenosti većoj od 2.000 kilometara. To je značilo da je Izrael koristio dronove, razne tipove aviona F-16, F-15 i F-35, kao i avione-cisterne za dopunu goriva tokom udara.

Izrael je takođe izveo napade dugog dometa na Iran u oktobru 2024. godine, kao odgovor na iranski napad. Pored toga, Izrael je uspeo da uspešno suzbije veliki obim raketne paljbe Hezbolaha, delimično uništavanjem zaliha raketa i projektila, a delimično pogađanjem Hezbolahove komandne i kontrolne infrastrukture.

Velika lekcija sukoba sa Iranom jeste da iranski vojni model nije toliko relevantan koliko se čini. Iran je ulagao napore da naoruža svoje proxy grupacije u regionu. Te grupacije jesu opasne i predstavljale su ozbiljan problem za druge zemlje, poput Saudijske Arabije. Iran je 2019. godine izveo direktan napad na Saudijsku Arabiju koristeći dronove i krstareće rakete. To je bila uvodna scena u način iranskog ratovanja.

Milicije koje podržava Iran u Iraku takođe su napadale američke snage dronovima i raketama. Možda je Iran vremenom unapredio svoje dronove i rakete, ali njegov arsenal je ranjiv i može biti poražen. Iranski dronovi, prvenstveno Šahid 136, izvoze se u Rusiju za rat u Ukrajini.

Međutim, Ukrajinci su pokazali da pretnja dronovima može biti uglavnom neutralisana. To ne znači da su dostigli stopu presretanja od 99 procenata, kao što je Izrael navodno postigao.Ipak, Kijev je bio uspešan u zaustavljanju mnogih talasa napada dronova.

Iranska tehnologija dronova i raketa možda je dostigla svoj vrhunac u ovom ratu. Iran će nastaviti da pokušava da učini rakete preciznijim i da poveća njihov domet ili mogućnosti, međutim, pokazalo se da su rakete lažna nada za Teheran. Iran se u prošlosti hvalio razvojem "hipersoničnih" raketa.

Većina balističkih raketa dostiže hipersonične brzine zahvaljujući svojoj putanji, ali to ne znači da imaju sposobnost manevrisanja. Upravo je element manevrisanja ono što je najvažnije kod "hipersonične" pretnje. Iran voli da priča o svojim dostignućima, ali njegove rakete i dronovi i dalje pokazuju znake ranjivosti.

Rakete i dronovi takođe ne dobijaju ratove sami po sebi. Nacisti su tokom Drugog svetskog rata razvili prvu široko proizvođenu balističku raketu na svetu. To je bila V-2. Takođe su razvili prvu verziju vrste krstareće rakete, nazvanu V-1. Ova dva sistema su terorisala Veliku Britaniju, ali nisu dobila rat za Nemačku. Sadamovo iskustvo sa Skadovima trebalo bi da posluži kao opomena režimima koji se oslanjaju na ovu tehnologiju. Ona nije prekretnica kakvom se čini.

Iranski režim uključuje mnogo inteligentnih ljudi i oni će želeti da stvore nove pretnje za Izrael. Nastavljaju da krijumčare oružje Hutima, što je otkriveno nedavnom zaplenom jednog pošiljke. U pošiljci su se nalazili motori za dronove i širok spektar tehnologije za dronove i rakete.

Jasno je da Iran nije naučio lekciju. Nastaviće da ide putem razvoja raketa i dronova jer u nešto drugo i nema šta da ulaže. Izrael bi trebalo da bude oprezan zbog iranskih asimetričnih pretnji, poput zavera u inostranstvu. Međutim, iranske konvencionalne snage moraće da preispitaju svoju odbrambenu tehnologiju u bilo kom budućem sukobu.

(Telegraf.rs)