Polovina stanovnika zatražila vizu za Australiju: Država bi do 2050. mogla da nestane, ali ne zbog migracija

Gotovo polovina stanovnika pacifičke ostrvske države Tuvalu prijavila se u poslednjih nekoliko nedelja za vizu za Australiju, u okviru posebnog programa za preseljenje koji je pokrenut zbog ozbiljne pretnje koju klimatske promene predstavljaju za opstanak te zemlje, a u pitanju je prvi program za zbrinjavanje klimatskih izbeglica na svetu.

Tuvalu, mala ostrvska država smeštena u Tihom okeanu između Australije i Havaja, ima oko 10.000 stanovnika, a lokalno stanovništvo se već godinama suočava sa sve ozbiljnijim posledicama rasta nivoa mora i ekstremnim vremenskim uslovima.

Preporučujemo

Zbog topljenja polarnih kapa, nivo mora oko Tuvalua porastao je za 15 centimetara u protekle tri decenije, a procene ukazuju na to da bi do 2050. godine ključna infrastruktura mogla biti potopljena tokom plime, navodi danas Flamanska radio-televizija.

Tuvalu je posebno ugrožen jer se nalazi svega nekoliko metara iznad nivoa mora, pri čemu najviša tačka ostrva iznosi oko pet metara, a tokom jakih oluja delovi ostrva se već sada povremeno nađu pod vodom.

Kao odgovor na ove izazove, Australija je pokrenula takozvani "Falepili Mobility Pathway", program koji građanima Tuvalua omogućava trajno preseljenje, kao i mogućnost studiranja i zaposlenja u Australiji.

Prijave su bile otvorene do 18. jula, a prema poslednjim podacima, više od pet hiljada od ukupno 10.643 stanovnika podnelo je zahtev, što čini gotovo polovinu ukupne populacije.

Program se sprovodi putem sistema lutrije, a svake godine biće izabrano do 280 prijavljenih.

Međutim, Tuvalu bi u narednim decenijama mogao postati gotovo nenaseljen, jer se, nezavisno od zvaničnog programa, očekuje i dodatni broj emigranata, pri čemu bi Tuvalu mogao da izgubi i do 40 odsto stanovništva već u narednih 10 godina, napominju stručnjaci.

Australijski ministar za pacifički region, Pat Konroj, nazvao je ovaj program "prekretnicom" u odnosima dve zemlje, navodeći da je reč o prvom dugoročnom mehanizmu osmišljenom specijalno za klimatske izbeglice, i dodao da bi slični sporazumi mogli biti uspostavljeni i sa drugim ostrvskim državama pogođenim klimatskom krizom.

(Telegraf.rs/Tanjug)