UPOZORENJE "Tramp je ultimatumom Putinu dao odrešene ruke da radi šta god hoće u Ukrajini"

Sofija Glinjana (14) sedela je na klupi na igralištu u severoistočnom ukrajinskom gradu Harkovu 30. avgusta 2024. godine, kada je pogođena i ubijena u ruskom vazdušnom napadu na grad.

Pogođeni sa pet snažnih vođenih bombi visoke preciznosti, od kojih nijedna, čini se, nije bila usmerena na vojne ciljeve, još sedam civila je poginulo u istom napadu. Dok su bombe razarale kuću, sportski teren, magacin, stambenu zgradu i Sofijino igralište, ostavile su za sobom skoro stotinu povređenih, uključujući i 20 dece.

Preporučujemo

"Ove ulice su isključivo parkovi sa velikim brojem civila. Ovo je stambena zgrada. Ovo je, ponovo, masovni teror protiv našeg civilnog stanovništva", napisao je ogorčeno guverner Oleh Sinehubov na Telegramu, prenosi portal Politico.

Skoro godinu dana kasnije, predsednik SAD Donald Tramp sada je konačno postavio ultimatum svom ruskom kolegi da pristane na prekid vatre u svom ratu protiv Ukrajine do jeseni. Ali, koliko će još ljudi poginuti ovog 30. avgusta dok Rusija u međuvremenu pojačava svoj vazdušni napad? I hoće li Trampovi uslovi uopšte išta promeniti?

Prošle nedelje, zahtevi predsednika SAD upućeni ruskom lideru Vladimiru Putinu bili su jasni: pristani na prekid vatre do početka septembra ili se suoči sa dodatnim ekonomskim kaznama, uključujući uvođenje tarifa zemljama koje trguju sa Rusijom pod zapadnim sankcijama među kojima su, pretpostavlja se, Kina i Indija, koje pune rusku ekonomiju svojim kupovinama nafte.

U međuvremenu, SAD će prodati sisteme PVO "Patriot" Evropi, radi dalje isporuke Ukrajini, kao i obezbediti dodatno naoružanje, čiji broj i tipovi za sada nisu poznati.

Trampova dugo očekivana najava saopštena je na neobičan način, tokom konferencije za novinare u Ovalnom kabinetu, američki lider je uglavnom prepustio generalnom sekretaru NATO Marku Ruteu da rezimira novu američku politiku, dok se sam ograničio na povremene komentare.

Ipak, u Kijevu i prestonicama Zapadne Evrope osetilo se olakšanje jer Tramp nije napustio Ukrajinu i zbog promene njegovog tona prema Putinu.

To olakšanje, međutim, delili su i u Kremlju. Moskva se nije činila uzdrmanom Trampovim "vrlo oštrim tarifama". I taj zvanični mir bio je šire prisutan u zemlji, pošto je rusko tržište akcija na Trampovu najavu reagovalo mirno. Indeks je porastao za 2,7 odsto u narednim satima, a ruski rubalj je povratio deo gubitaka u odnosu na dolar.

I zašto Kremlj i ruska tržišta ne bi tako reagovali? Prema rečima ruske politikološke naučnice Tatjane Stanovaje, Moskva je ultimatum u suštini protumačila kao "kart blanš za intenziviranje ofanzive u Ukrajini".

To je i stav ruskog vojnog analitičara Jurija Fedorova, koji je rekao da se Kremlj zapravo plašio "neposrednog uvođenja" sekundarnih sankcija kupcima ruske nafte, unapređenja zakona u Senatu SAD kojim bi se Rusiji i njenim trgovinskim partnerima nametnule strože kazne, i trenutne isporuke raketa dugog dometa. Sada, rekao je, procena Moskve je da je dobila zeleno svetlo da nastavi svoj vazdušni napad, posebno zato što "Tramp nije spreman i ne želi da se upusti u veliku konfrontaciju sa Rusijom".

Dakle, neustrašivi Kremlj sada može da nastavi da seje haos i proliva još mnogo nevine krvi do kraja leta. U nedelji pre nego što je Sofija ubijena, ruske snage su ciljale više od 400 dronova i raketa na Ukrajinu, sada lansiraju više od toga u jednoj noći.

Pitanje je, hoće li Tramp u septembru zaista postati strožiji? Ili će Putin biti spreman da pristane na prekid vatre koji vodi ka mirovnom rešenju? Malo je osnova za takvo mišljenje.

U nedavnom intervjuu, dugogodišnja posmatračica Kremlja i Trampova bivša "ruska carica" Fiona Hil upozorila je da je američki predsednik "blag prema Putinu jer je zaista zabrinut zbog rizika od nuklearne razmene vatre".

Međutim, on takođe "misli da se radi samo o nekretninama, o trgovini i ko šta dobija, bilo da su to minerali, zemljište ili retke zemlje", objasnila je.

"Ono što Tramp ne razume jeste da Putin ne želi prekid vatre. On želi neutralisanu Ukrajinu, ne onu koja je sposobna da izdrži vojni pritisak. Svi to vide, osim Trampa".

"A u osnovi ovog mekog pristupa Moskvi", tvrdila je Hil, "jeste lično idolizovanje Putina od strane američkog predsednika".

Ruski predsednik do sada nije promenio nijedan od svojih preduslova za okončanje sukoba. Zapravo, na nedavno održanom Međunarodnom ekonomskom forumu u Sankt Peterburgu, on ih je jednostavno ponovio, rekavši da mirovnog sporazuma može biti samo kada postoji međunarodno priznanje teritorija za koje tvrdi da su ruske i kada Ukrajina usvoji neutralan, nesvrstan status.

A do tada, Putin izgleda odlučan da nastavi rat iscrpljivanja koji bi za njega mogao biti veoma opasan da naglo prekine. Prema rečima Ele Panejah, sociologa i istraživača u Centru za nove evroazijske strategije, tink-tenku koji je osnovao ruski biznismen i dugogodišnji Putinov protivnik Mihail Hodorkovski, ruski autokrata mora da produži rat, jer bi iznenadni kraj i raspad ratne ekonomije pokrenuli "okrutnu i žestoku konkurenciju za sve manje resurse na svim nivoima društva".

"Veterani koji se vraćaju posebno društveno povezani vojnici po ugovoru verovatno će zahtevati privilegije i poremetiti lokalni balans moći, izazivajući i elite i institucije. Nova ratna elita pseudo-veterana, birokrata i izvođača radova povezanih sa ratom takmičiće se sa pravim borcima i civilima, posebno na periferiji Rusije", rekla je ona. A kako se ratni veterani budu vraćali, "neizbežno će se desiti sukobi sa onima koje doživljavaju kao 'kukavice' koje nisu išle da se bore".

Ovo je opasna kombinacija i nesumnjivo je to nešto što Kremlj ima i na svom radaru.

(Telegraf.rs)