More nikad hladnije, veliku promenu osetili kupači u Sredozemlju: Šta se to dogodilo?

Temperatura Sredozemnog mora između Kamarga i Kalanki pala je za pet stepeni u ponedeljak, 28. jula, usled fenomena poznatog kao upwelling. Na primer, u okolini Marselja, Agdea i Gruisana zabeležena je temperatura od oko 20°C.

Ovaj nagli pad temperature osetili su kupači. Sredozemno more između Kamarga i Kalanki u proseku je izgubilo pet stepeni za samo nekoliko sati u ponedeljak, 28. jula. Pre mesec dana, površinske temperature bile su za pet stepeni više od proseka i tada se govorilo o toplotnom talasu.

Preporučujemo

Tokom tog dana, na lokacijama kao što su Port-Sen-Lui-du-Ron, Marsej u departmanu Buš-du-Ron, kao i Agde i Gruisan prema podacima sa specijalizovanog sajta "ÇaBaigne", zabeležene su temperature od 19°C i 20°C.

Neke obale nisu bile pogođene ovim padom temperature, pa je između Palava-le-Flo i Les Sent-Mariz-de-la-Mer voda imala prijatnih 24°C. Nasuprot tome, na Azurnoj obali temperatura je porasla za tri stepena. Ove razlike uzrokuje fenomen poznat kao upwelling, ili "podizanje duboke vode".

"Ovaj fenomen nastaje kada duva severni vetar koji pomera zagrejanu površinsku vodu ka otvorenom moru. Ova voda koja je odbačena zamenjuje se hladnijom vodom iz dubine, koja je oko 15°C", objašnjava za BFMTV Kler Esturnel, okeanograf iz Legosa, Laboratorije za geofizičke i okeanografske studije.

Naučnica naglašava da intenzitet ovog fenomena zavisi od trajanja vetra.

"Ako vetar duva samo nekoliko sati, često nije dovoljno da se duboka voda podigne i da osetimo efekat hlađenja. Vetar mora da duva između 12 i 24 sata", dodaje.

Određene obale su posebno izložene ovom fenomenu zbog svog položaja, kao što su Set, Agde, Kamarga, Marsej, Kalanke i Var.

Upwelling se dešava i zimi, ali tada nije primetan jer je razlika u temperaturi između površinskih i dubinskih voda znatno manja.

Pozitivan uticaj na morski ekosistem

Iako ova hladnija voda ne prija kupačima, koristi su velike za morski život.

"U dubokoj vodi koja se podiže nalaze se nutrijenti poput azota i nitrata, koji nastaju razgradnjom živih organizama. Kada dođu do površine i izlože se sunčevoj svetlosti, ovi nutrijenti pokreću fotosintezu i proizvodnju planktona, što je osnova cele hranidbene mreže", dodaje Kler Esturnel.

Naučna istraživanja još nisu razjasnila kako klimatske promene mogu uticati na upwelling u budućnosti.

(Telegraf.rs)