"Čudovište" od 9,5 stepeni treslo je tlo 10 minuta: Cunamiji koji su usledili, brisali su sve pred sobom

Iako nedavni potres od 8,8 stepeni po Rihteru na Kamčatki zvuči zastrašujuće, ovaj zemljotres nije ni blizu najsnažnijeg ikada zabeleženog. Kao najrazorniji smatra se "čudovište" iz 1960. godine u Čileu, koji je bio okidač za niz nesreća. Katastrofa je sledila katastrofu...

Evakuacije na Kamčatki, upozorenje za dva miliona Japanaca, uzbune širom Tihog okeana, talasi cunamija koji pogađaju Havaje i Aljasku nakon zemljotresa jačine 8,8 koji je u podne po lokalnom vremenu pogodio područje 150 kilometara od Petropavlovska-Kamčatskog. Ruski seizmolozi kažu da je ovo najsnažniji zemljotres koji je pogodio taj kraj od 1952. godine. Tada je Kamčatku potreslo zastrašujućih 9 stepeni.

Preporučujemo

Ipak, ako se gleda jačina, čak ni taj zemljotres nije bio ni blizu onom "čudovištu" koje je 22. maja 1960. godine pogodilo južni Čile. To je najsnažniji zemljotres ikada zabeležen u istoriji merenja, sa magnitudom procenjenom na neverovatnih 9,5 po momentnoj magnitudnoj skali (Mw), skali koju seizmolozi koriste za merenje ukupne energije oslobođene zemljotresom, posebno kod veoma jakih potresa.

Ovaj kataklizmički događaj poznat je kao Veliki čileanski zemljotres ili Zemljotres u Valdiviji. Dogodio se u nedelju popodne, u 15:11 po lokalnom vremenu (19:11:14 UTC), a podrhtavanje je trajalo čak 10 minuta. Epicentar je bio u blizini mesta Lumaco, oko 570 kilometara južno od glavnog grada Santijaga, ali grad koji je pretrpeo najveća razaranja bio je Valdivija.

Geološki gledano, zemljotres je bio rezultat naglog oslobađanja napetosti na granici između Nazca tektonske ploče koja se podvlači ispod Južnoameričke ploče, u zoni Peruansko-čileanskog jarka. Ovo je klasičan primer megazemljotresa u subdukcijskoj zoni, tipa potresa koji generiše najviše energije na Zemlji.

Fokus zemljotresa bio je relativno plitak, na dubini od oko 25-33 kilometra. Procenjuje se da se zona pucanja duž raseda protezala između 800 i 1000 kilometara duž čileanske obale, od Arauke na severu do arhipelaga Čiloé na jugu, piše Večernji list.

Glavnom udaru prethodio je niz jakih potresa dan ranije u blizini grada Konsepsiona, magnitude do 8,1, koji su bili predznak nadolazeće katastrofe. Intenzitet zemljotresa u najpogođenijim oblastima dostigao je XII (Ekstremno) na Merkalijevoj skali, izazivajući masovna razaranja.

Osim samog podrhtavanja, zemljotres je izazvao brojna klizišta, naročito u strmim ledenjačkim dolinama Anda. Tlo je na mnogim mestima, posebno u Valdiviji i duž obale, značajno potonulo, što je dovelo do trajnih poplava nižih područja i stvaranja novih močvara, poput onih uz reku Kruzes.

Ljudske žrtve i materijalna šteta bili su ogromni. Procene broja poginulih variraju između 1000 i 6000 ljudi (USGS navodi brojeve kao što su 1655, 2231, 3000 ili čak 5700-6000). Najmanje 3000 osoba je povređeno, a oko dva miliona ljudi ostalo je bez domova.

Ekonomska šteta procenjena je na između 400 i 800 miliona američkih dolara u tadašnjoj vrednosti, što bi danas prilagođeno inflaciji iznosilo otprilike 4 do 8 milijardi evra. U Valdiviji je uništeno oko 40 odsto kuća. Betonske zgrade, koje nisu bile građene po modernim protivpotresnim standardima, prošle su najgore, dok su tradicionalne drvene kuće bile otpornije, iako su mnoge postale neuslovne za stanovanje. Infrastruktura poput vodovoda i električne mreže potpuno je uništena.

Jedan od najdramatičnijih događaja bio je tzv. "Riñihuazo". Klizišta izazvana zemljotresom blokirala su prirodni odljev jezera Riñihue, preteći katastrofalnom poplavom nizvodnih naselja, uključujući Valdiviju. Uslovila je trku s vremenom u kojoj su stotine radnika i vojnika, koristeći buldožere i lopate, uspeli delimično da prokopaju branu i kontrolisano ispuste vodu, sprečavajući još veću katastrofu.

Dodatno, 38 sati nakon glavnog udara, zemljotres je verovatno potaknuo erupciju vulkana Kordon Kauje. Megazemljotres je generisao seriju lokalnih cunamija koji su pogodili čileansku obalu ubrzo nakon podrhtavanja, sa talasima visine i do 25 metara, brišući priobalna naselja poput Toltena.

No, razorna moć oslobođena je i preko celog Tihog okeana. Glavni cunami putovao je brzinom od nekoliko stotina kilometara na sat. Otprilike 15 sati nakon zemljotresa, cunami je stigao do Havaja. Posebno je teško pogođen grad Hilo na Velikom ostrvu, gde je specifičan oblik zaliva pojačao razorne efekte talasa koji su dostizali visinu do 10,7 metara. U Hilu je poginulo 61 osoba, a više od 500 domova i poslovnih objekata je uništeno ili oštećeno, sa procenjenom štetom od 75 miliona tadašnjih dolara.

Cunami je nastavio svoj put preko Pacifika. Oko 22 sata nakon zemljotresa, talasi su stigli do obala Japana, udaljenog preko 10.000 kilometara. Najteže je pogođena regija Sanriku na ostrvu Honšu, gde je poginulo 138 ljudi. Na Filipinima su zabeležene 32 žrtve (mrtvi ili nestali). Talasi su registrovani i na Novom Zelandu, jugoistočnoj Australiji, pa čak i na Aleutskim ostrvima na Aljasci.

Veliki čileanski zemljotres osim razaranja i gubitka života, pokrenuo je i značajne promene u Čileu. Katastrofa je otkrila potrebu za boljom pripremljenošću i koordinacijom u kriznim situacijama, što je dovelo do osnivanja državnih tela za planiranje obnove i upravljanje vanrednim situacijama, preteča današnje Nacionalne agencije za vanredne situacije (ONEMI).

Pokrenuti su veliki napori u obnovi, uz međunarodnu pomoć, i uvedeni stroži građevinski propisi. Događaj je takođe pružio neprocenjive podatke naučnicima za bolje razumevanje procesa megazemljotresa i nastanka cunamija, što je doprinelo razvoju sistema za upozorenje na cunami širom Pacifika (USGS Earthquake Hazards Program).

Iako je bio najsnažniji zabeleženi zemljotres, nije bio i najsmrtonosniji, što naglašava da magnituda nije jedini faktor koji određuje broj žrtava – lokacija, gustina naseljenosti, kvaliteta gradnje i sekundarne pojave poput cunamija igraju ključnu ulogu.

(Telegraf.rs)