"Završi rat u Ukrajini ili ću ja okončati tvoju vladavinu u Rusiji": Ovu rečenicu Tramp mora da kaže Putinu

Predsednik SAD Donald Tramp ozbiljno greši u tvrdnji da može da okonča rat u Ukrajini u roku od 24 sata nakon povratka na predsedničku funkciju ali ne zbog nedostatka pokušaja da to učini.

Njegov plan bio je da se angažuje sa svojim "prijateljem" Vladimirom Putinom, kojeg je nazvao "briljantnim" nakon prve ruske invazije na Ukrajinu 2014. godine, navodi se u komentaru uglednog portala The Hill koji prenosimo u celosti:

Preporučujemo

Tramp je pokazao nameru da primeni geostrateški kleštasti pristup kako bi naterao Ukrajinu na ustupke: Rusija bi pojačala pritisak na frontu i nad civilnim stanovništvom, dok bi Tramp pritiskao Ukrajinu smanjivanjem američke diplomatske, političke, a najvažnije vojne i obaveštajne podrške.

Kako je Tramp rekao predsedniku Volodimiru Zelenskom u februaru, kada su on i potpredsednik Džej Di Vens iznenada ušli u Ovalni kabinet gotovo uglas rekavši - "Ti nemaš karte u rukama".

Međutim, sada se javno poniženje koje je tim Vens–Tramp priredio Zelenskom vratilo Trampu i to od strane Putina, mada na suptilniji način.

Tokom proteklog meseca, nakon što je Zelenski prihvatio predlog o prekidu vatre, Tramp je sve oštrije pozivao Putina da zaustavi ubijanje, sve do nivoa pretnji i vremenskih rokova.

Putin je obećavao iznova i iznova da će rat stati čim se reše njegovi "koreni i uzroci", pod čime ruski lider podrazumeva neprihvatljivo postojanje Ukrajine kao nezavisne, prozapadne države.

Čak je i prva dama Melanija Tramp komentarisala kako Putin iskorišćava predsednika. Kako je Tramp sam rekao generalnom sekretaru NATO Marku Ruteu:

"Dođem kući i kažem prvoj dami: ‘Znaš, pričao sam danas sa Vladimirom. Imali smo divan razgovor.’ A ona kaže: ‘Zaista? Upravo je još jedan grad pogođen’".

Trampovo produženje roka od 50 dana za rusku saradnju, koje je u ponedeljak skratio na svega 10 do 12 dana, kao i njegova obećanja o uvođenju strogih sankcija Rusiji i njenim saveznicima, predstavlja najnoviju odgodu koja ide u korist Moskvi. To omogućava nastavak uništavanja ukrajinskih gradova i bezumno ubijanje ukrajinskih muškaraca, žena i dece.

Tramp bi trebalo da upotrebi kartu koju je uspešno koristio protiv Irana i da ne dozvoli da vreme istekne pre nego što preduzme konkretne mere protiv Putina i njegovih zlonamernih saveznika koji podržavaju njegovu agresiju i ratne zločine, to su Kina, Iran i Severna Koreja.

Nakon što bi tom preventivnom merom privukao Putinovu pažnju, Tramp bi mogao da izjavi da će SAD i njihovi saveznici sarađivati u pružanju Ukrajini sve potrebne pomoći u oružju, obaveštajnim podacima i drugoj podršci, ne samo kako bi se oduprla nastavku ruske invazije, već i kako bi isterala Rusiju iz delova Ukrajine koje je već nelegalno okupirala.

Da bi se pomoglo u finansiranju te stalne pomoći i obnovi Ukrajine nakon rata, SAD i Evropa bi trebalo da iskoriste sva ruska sredstva koja su zaplenjena i zadržana još od početka invazije 2014. godine. Cena Putinove agresije ne ogleda se samo u užasnom razaranju gradova i 400.000 ukrajinskih žrtava, već i u ogromnim troškovima koje evropske ekonomije imaju kako bi izgradile ili kupile oružje za odbranu od Putinove pošasti.

Tramp bi takođe trebalo da postavi jasnu crvenu liniju tako što bi najavio da će SAD obezbediti da ruski narod sazna istinu o onome što se dešava u Ukrajini i o tome kako je milion mladih Rusa prevaren da postanu "potrošni materijal" u potpuno nepotrebnom ratu koji vodi Putin.

Kada istina dopre do miliona porodica i prijatelja poginulih i ranjenih, Putin će se suočiti s najozbiljnijim izazovom svojoj vlasti tokom cele karijere, izazovom koji se ne može ugušiti padanjem disidenata sa visokih zgrada ili njihovim iznenadnim otrovanjem nervnim agensom Novičiok na javnim mestima.

Relativno mirna smena režima u Rusiji otvorila bi put za slične promene vlasti u Iranu, Severnoj Koreji i, što je najkritičnije za svetski mir u Narodnoj Republici Kini.

Tramp je danas jedini svetski lider koji to može da postigne. To bi svakako bilo dostojno Nobelove nagrade za mir, za kojom Tramp otvoreno teži.

Autor komentara je Džozef Bosko, bivši direktor Kancelarije za Kinu u kabinetu sekretara za odbranu SAD od 2005. do 2006. i direktor za humanitarnu pomoć i pomoć u katastrofama za region Azije i Pacifika od 2009. do 2010.

(Telegraf.rs)