"Klimatske izbeglice" traže "obećanu zemlju", na udaru je Evropa: Samo iz Indije bi moglo da ih ode na milione

"Klimatske izbeglice" traže "obećanu zemlju", a kao po pravilu na udaru je Evropa. Tome smo svedoci poslednjih godina, ali ta situacija bi možda mogla drastično da se promeni. Klimatske promene naterale su veliki broj ljudi da beži u ovom pravcu, a kako se trenutno čini samo iz Indije bi moglo da ih ode na milione.

I ovo leto nam je, ko zna koji put zaredom, pokazalo da su stvari sa klimatskim promenama otišle predaleko. Toplotni talasi donose paklene vrućine koje traju nedeljama i odnose živote starijih i bolesnih, ali Evropljani se zahvaljujući ekonomskom stanju još i snalaze. Ipak, ono što bi moglo veoma brzo da se desi tu će sliku promeniti na daleko lošiju - dolazak sve većeg broja "klimatskih izbeglica". Čak tolikog broja da se postavlja pitanje može li Evropa to da izdrži, a među ljudima koji traže spas moglo bi se naći i na milione Indijaca.

Širom nerazvijenog i srednje razvijenog dela sveta, a naročito onim zemljama u kojima su u toku razni ratovi i drugi oblici jakih pritisaka na civile, običan narod suočen je ne samo s povećanim procentom umiranja zbog tih problema, već i zbog klimatskih promena.

S jedne strane, tu su suše koje dovode do gladi koja kosi živote, vrućine koje Evropljani još nisu iskusili, vremenske nepogode poput poplava koje u jednom udaru uzimaju danak u hiljadama žrtava... a sa druge ratovi u kojima kao po pravilu najviše ginu civili.

Među državama koje su u grupi onih u kojima se brzo povećava broj interno raseljenih zbog klimatskih promena nalazi se i najmnogoljudnija zemlja na svetu koja i među najranjivijima po ovom pitanju- Indija.

Ali, krenimo redom...

"Klimatske izbeglice" traže "obećanu zemlju" - kako pomoći i njima i sebi?

Zbog svega navedenog ne čudi što smo svi svedoci kako se poslednjih godina ljudi iz takvih zemalja na sve načine trude da stignu do "obećane zemlje", odnosno Evrope. Pa čak i po cenu glave na ramenima, a sve po sistemu "bolje umreti pokušavajući da se domogneš boljeg života, nego skapati od gladi, poplava ili kao žrtva nekog suludog sukoba".

Čamci, brodići i brodovi redovno plove Mediteranom od Afrike ka Evropi, sa nevoljnicima prisiljenim da begom iz rodne države pokušaju da sačuvaju živu glavu. Tragedije su česte, na hiljade ljudi gine u brodolomima, ali to ih ne sprečava da nastave da pokušavaju. Jer, ona prva opcija - ostanak kod kuće - je mnogo gora.

Evo za početak jednog primera kako u Evropi gledjau na ove probleme... O tome je pisao i dr Adam Par s Hertford koledža Univerziteta Oksford, koji je primetio da ovo, prema vojnim liderima, postaje "pitanje nacionalne bezbednosti" za Ujedinjeno Kraljevstvo.

"Bivši vojni lideri s pravom ističu da su klimatske promene pitanje nacionalne bezbednosti (Velika Britanija mora smatrati hranu i klimu delom nacionalne bezbednosti, kažu visoki bivši vojni zvaničnici, 29. maj). Ono što je potrebno kao odgovor jeste promišljen, strateški pristup koji se fokusira na mere koje su praktične i efikasne u ovim teškim vremenima, i koje će pomoći u izgradnji 'jakih temelja' nacionalne bezbednosti i sigurnih granica, kako to vlada Ujedinjenog Kraljevstva navodi", pisao je nedavno u kolumni za The Guardian dr Par.

"Na primer, verovatno najveća neposredna pretnja bezbednosti Ujedinjenog Kraljevstva jeste 'masovno raseljavanje stanovništva' na koje se poziva general-potpukovnik Ričard Nuđi. Oko 3,5 milijarde ljudi živi u luku oko Evrope, širom Afrike, Bliskog istoka i azijskih zemalja poput Pakistana, Indije i Bangladeša. Ljudi u tim regionima već se suočavaju sa poplavama i toplotnim talasima koji dostižu i do 50°C, što čini velike oblasti nenastanjivim. Ruralne zajednice su primorane na sukobe i migraciju, dok proizvodnja hrane i snabdevanje gradova bivaju pogođeni", navodi dr Par, koji kao jedno od rešenja problema vidi borbu protiv klimatskih promena kod kuće, kroz dekarbonizaciju, i promovisanje regenerativne poljoprivrede i u zemlji i u najugroženijim državama oko Evrope, odnosno onima koje je pomenuo kao polazne tačke "klimatskih izbeglica".

Drastičan porast broja raseljenih ljudi u svetu (a biće još gore)

Danski komitet za izbeglice (DRC), prema modelu koji je objavio na svojoj internet stranici, predviđa se da će se ukupan broj raseljenih osoba širom sveta povećati za 4,2 miliona u 2025. godini, uz dodatnih 2,5 miliona do kraja 2026. godine. To predstavlja ukupno povećanje od 6,7 miliona i time bi ukupan broj raseljenih ljudi u svetu premašio 130 miliona, a ako se trenutni trend nastavi, broj bi do 2030. godine mogao dostići više od 140 miliona. Pored nasilja nad civilima, kao povod za ovo silno izbeglištvo navode se i klimatske promene.

IDMC (Internal Displacement Monitoring Centre), vodeći globalni izvor podataka i analiza o internim raseljavanjima, inače deo Norveškog saveta za izbeglice (NRC), objavio je Globalni izveštaj o internim raseljavanjima za 2025. godinu, u kojem se analiziraju podaci o broju ljudi raseljenih unutar sopstvenih zemalja tokom 2024. godine, uključujući i "klimatske izbeglice".

Ukupno internih raseljavanja u 2024. godini bilo je 45,8 miliona, što je najviše od kada se vode podaci (od 2008.), a to je pride i više nego duplo veći broj od proseka u poslednjih 10 godina.

Vremenske katastrofe su navedene kao glavni uzrok - čak 99,5% dislokacija izazvano je vremenskim nepogodama povezanim s klimatskim promenama (poplave, oluje, cikloni, požari itd.).

Konkretni podaci su više nego zabrinjavajući:

• Indija: Ukupno 5,4 miliona internih raseljavanja u 2024 - najviše u poslednjih 12 godina. Poplave su izazvale 2/3 svih dislokacija u zemlji.
• Povezanost sukoba i klime: 20,1 milion ljudi raseljeno zbog sukoba, uglavnom u zemljama posebno ranjivim na klimatske promene.
• Broj zemalja koje istovremeno trpe i sukobe i klimatske katastrofe se utrostručio od 2009. godine.

Indija: Od monsuna koji spasavaju živote, do monsuna koji ih odnose na hiljade

Svake godine od juna do septembra, serija jakih kiša poznata kao monsuni zahvata indijski potkontinent, donoseći olakšanje od vrućina, navodnjavajući poljoprivredna zemljišta i obnavljajući reke, pisao je nedavno AP.

Međutim, kako se globalna temperatura povećava, padavine postaju sve nepredvidljivije i intenzivnije, stvarajući uslove za smrtonosne poplave. Gotovo 1.300 ljudi je poginulo u Indiji tokom 2024. godine usled jakih kiša i poplava. Stotine smrti povezanih s kišom već su zabeležene ove godine u južnoazijskom regionu, koji obuhvata Indiju, Pakistan, Bangladeš, Butan, Šri Lanku, Avganistan, Maldive i Nepal.

Klimatski stručnjaci kažu da visoke temperature i obilne padavine takođe doprinose topljenju glečera u planinskom području Himalaja, što izaziva katastrofalne poplave i odrone.

Više temperature i duži periodi suše takođe otežavaju poljoprivredu u Južnoj Aziji, rekli su klimatski stručnjaci.

"Više od 60% ljudi u Južnoj Aziji zavisi od poljoprivrede, a gotovo svi oni zavise od monsunske kiše", rekla je Finu Šresta, klimatska naučnica u Međunarodnom centru za integrisani planinski razvoj sa sedištem u Katmanduu, Nepal.

Indija radi na ovom problemu, ali...

Prema izvorima povezanima sa Climate Action Network South Asia i analizama DW, u Indiji se očekuje da će do 2050. godine biti raseljeno oko 45 miliona ljudi zbog klimatskih promena, dok značajan deo stanovništva već živi u oblastima podložnim katastrofama.

Dok se ekstremni vremenski događaji poput toplotnih talasa i poplava sve češće i intenzivnije javljaju, Indija trenutno nema sveobuhvatan politički okvir za rešavanje klimatskih migracija, ostavljajući klimatske migrante u ranjivom položaju uprkos postojećim strategijama prilagođavanja, navodi DW.

Ključni aspekti klimatskih promena i migracija u Indiji:

• Rastuća ranjivost i raseljavanje: Zbog svoje raznovrsne geografije, Indija je podložna različitim klimatskim uticajima, uključujući podizanje nivoa mora, dezertifikaciju, poplave i nepredvidive vremenske obrasce, koji primoravaju zajednice na preseljenje. Studije sugerišu da se oko jedan od tri stanovnika Indije već preslio ili razmišljao o preseljenju zbog vremenskih nepogoda.

• Nedostatak političkog okvira: Iako je Indija izrazito ranjiva na klimatske promene, nema specifičan politički okvir za klimatske migrante. Nacionalni akcioni plan za klimatske promene (NAPCC) postoji, ali mu nedostaju konkretne odredbe za upravljanje raseljavanjem i zaštitu klimatskih migranata.

• Izazovi za migrante: Klimatski migranti u Indiji suočavaju se sa značajnim poteškoćama, uključujući birokratsku neizvesnost i nedostatak priznatog pravnog statusa ili prava na naseljavanje, zbog čega su često označavani kao "zaboravljene žrtve".

• Potrebna sveobuhvatna rešenja:Stručnjaci ističu potrebu za holističkim, uključujućim pristupom koji podrazumeva adaptivnu infrastrukturu, održive izvore prihoda i međunarodnu saradnju. Zakon o zaštiti i rehabilitaciji klimatskih migranata iz 2022. godine predlaže osnivanje Autoriteta za klimatske migracije i fonda, kao i uključivanje migracija u socijalne programe poput MGNREGA, što su koraci ka rešavanju ovog problema.

• Globalni kontekst: Situacija u Indiji deo je šireg trenda u Južnoj Aziji, gde je klimatski izazvana migracija posebno izražena u obalnim oblastima poput Sundarbana i delte Gang-Brahmaputra. Potreba za pravnom zaštitom klimatskih migranata je globalni izazov, a inicijative poput indijske ukazuju na pomak ka većem pravnom priznanju onih koji su primorani da se sele zbog klimatskih promena.

Koliko je realan talas klimatskih izbeglica iz Indije ka Evropi?

Iz aktuelne perspektive, masovni klimatski migracioni talas iz Indije ka Evropi je malo verovatan u skorijoj budućnosti, pre svega zbog siromaštva (dalek i skup put), geografskih prepreka (morali bi da prođu kroz zemlje koje su veoma nestabilne ili se u njim već ratuje) i političkih barijera (većina tih država je muslimanska, a Indijci su mahom hindusi).

Međutim, ako se klimatska kriza pogorša, a posebno ako se poveže sa ekonomskom i političkom nestabilnošću, sekundarna migracija ka Evropi kroz duži period (npr. 2035–2050) ne može se isključiti.

Ko su klimatske izbeglice?

Klimatske izbeglice (takođe poznate kao ekološki raseljena lica ili migranti usled klimatskih promena) su pojedinci ili zajednice koje su prinuđene da napuste svoje domove i regije zbog negativnih posledica klimatskih promena i degradacije životne sredine.

Ovi uticaji čine uslove života neodrživim, što dovodi do unutrašnjeg raseljavanja i prelazaka granica, navodi Dristhi The Vision, neprofitn organizacija iz indijske savezne države Utar Pradeš.

Uzroci:

• Porast nivoa mora:
  Niske obale, mala ostrva i delte suočavaju se sa porastom nivoa mora, što prisiljava zajednice da se presele jer zemlja i domovi postaju nenaseljivi.
  Primer: Porast nivoa mora mogao bi da raseli između 2 i 110 miliona ljudi u Bangladešu.

• Ekstremne vremenske nepogode:
  Sve češće i ozbiljnije nepogode poput oluja, poplava i požara raseljavaju ljude uništavanjem domova, infrastrukture i izvora prihoda.
  Primer: U 2022. godini, katastrofe su izazvale 32,6 miliona raseljavanja, od čega je 98% bilo povezano sa vremenskim nepogodama.

• Dezertifikacija i degradacija zemljišta:
  Dezertifikacija u regionima poput podsaharske Afrike i Bliskog istoka primorava stočare i poljoprivrednike da migriraju u potrazi za plodnom zemljom i vodom.
  Primer: U Indiji, degradacija zemljišta se udvostručila od 2015. do 2019. godine – sa 4,42% na 9,45%, zahvativši 30,51 miliona hektara.

• Nedostatak vode:
  Klimatske promene smanjuju količine sveže vode i poljoprivredne proizvodnje, što podstiče migracije u potrazi za stabilnošću i sigurnošću hrane.
  Podatak: Više od 1 milijarde migranata postoji širom sveta, a 10% globalne migracije pokreću nestašice vode. 17 zemalja, u kojima živi 25% svetske populacije, suočava se sa ekstremnim nedostatkom vode.

Posledice:

• Humanitarne krize:
  Klimatsko raseljavanje može izazvati nestašice hrane i vode, zdravstvene krize i prenaseljene kampove.

• Opterećenje gradova:
  Klimatske izbeglice dodatno opterećuju već prenapregnute urbane sredine.

• Društveni konflikti i tenzije:
  Takmičenje za resurse može izazvati sukobe između raseljenih osoba i lokalnih zajednica.

• Pitanje nacionalne bezbednosti:
  Nekontrolisano raseljavanje predstavlja bezbednosni rizik, posebno u nestabilnim regionima.

(Telegraf.rs)