Žene su glavna radna snaga, žive u kući od kravlje balege, a crvena boja im čuva život: Upoznajte Masai pleme

U kućama pravljenim od blata i kravlje balege, gde su žene glavna radna snaga, a muškarcima je dozvoljeno da imaju po nekoliko supruga, u srcu istočne Afrike živi narod Masai. Njihov život, kultura i tradicija i danas su autentični i duboko povezani s prirodom, sa kojom vekovima žive u harmoniji.

Ekipa portala Telegraf.rs imala je nesvakidašnju priliku da poseti jedno od brojnih sela ovog plemena u nacionalnom rezervatu Masai Mara u Keniji. Njihova srdačnost, ljubaznost i otvorenost ostavljaju veliki utisak na sve koji imaju tu čast da provedu neko vreme sa njima i nauče nešto o njihovom životu.

Preporučujemo

U Masai Mari, dragulju Kenije i jednom od poslednjih utočišta za slobodno kretanje afričke divljači, nalazi se oko 300 odvojenih zajednica u kojima žive članovi plemena. Svaka porodica ima svog poglavicu, a postoji i glavni poglavica u selu.

Žive u seoskim zajednicama koje su udaljene od gradova, a naselja se zovu enkang (ili kraal). To su zatvoreni krugovi kućica okruženi ogradom od trnja, koji služe i kao zaštita od divljih životinja. U pitanju su nomadi, često sele svoje zajednice u zavisnosti od sušnih i kišnih sezona.

Foto: Telegraf.rs

Glavna radna snaga u selu su žene, koje čak prave i kuće u kojima žive. U pitanju su objekti koji se prave od blata, kravlje balege, drveta i suve trave. Kuće su niske, uske, bez prozora, a unutar kuće obično postoji ognjište i mesta za spavanje. Pleme se često seli i jer kuće napadaju termiti i moraju da nađu drugo mesto za život. Pored toga što prave mesto za život, žene kuvaju, brinu o deci i prave nakit.

Sa druge strane, muškarci su pastiri, ratnici i zaštitnici sela. U plemenu vlada poligamija, a muškarcima je dozvoljeno da imaju i po sedam, osam žena.

Masai su tradicionalno stočari - njihovo bogatstvo meri se u broju goveda. Krave su središnji deo života: daju mleko, meso, kožu, pa čak i krv, koju ponekad piju pomešanu s mlekom (u posebnim prilikama).

Iako se vremenom neki Masai bave i poljoprivredom ili turizmom, većina i dalje živi nomadskim načinom života, seleći se sa stadima u potrazi za boljom ispašom.

Masai su prepoznatljivi po svojoj odeći - šareni ogrtači zovu se shuka, najčešće crvene boje. Nose mnogo nakita, posebno žene, a muškarci često imaju štap i tradicionalne sandale od gume.

Upravo ti ogrtači od crvene boje služe im kao odbrana od divljih životinja. Naime, kako u ovom nacionalnom rezervatu divlje životinje šetaju slobodno, a Masai Mara je dom i za velikih pet (Big five) divljih životinja koje privlače posebnu pažnju za safari: lav, leopard, slon, nosorog i bivo, članovi plemena su prepušteni sami sebi. Kako kažu, imaju koplja, noževe i metalne šipke kojima se brane od životinja, ali nemaju oružje.

U tome im pomaže i crvena boja - divlje životinje je ne vole i beže kada je vide, a kako kažu, one su čak i prijateljski nastrojene prema njima jer ih pleme ne ubija.

Ono što je posebno zanimljivo jeste da pričaju dobro engleski jezik, koji uče u školi u selu. Nemaju puno prilika da sreću druge ljude, posebno sa drugih kontinenata. Kako kažu, mesečno imaju jednu do tri posete, kada imaju priliku i da turistima prodaju nešto od nakita i suvenira koji prave žene.

Masai ratnici ne smeju da se žene pre 22. godine, a ženu im biraju roditelji. I tu kod postoji neka vrsta miraza kao kod nas - više se ceni žena uz koju dolazi što veći broj krava.

Turiste pozdravljaju tradicinalnim plesom, dok im žene na marketu nude raznorazne proizvode koje su same napravile. Tako mogu da se nađu drvene rezbarije, nakit od gline i perlica, ćebad i njihova nošnja.

I dok turisti dolaze i odlaze, fascinirani jarkim bojama Masai odeće i melodijom njihovih pesama, svakodnevica ovog naroda ostaje ukorenjena u vekovnim navikama, ali otvorena ka budućnosti. Masai nisu samo čuvari afričkih savana - oni su svedoci snage tradicije u svetu koji ne prestaje da se menja.

(Telegraf.rs)