Rok koji je Tramp dao za prekid vatre u Ukrajini zapravo je poklon za Putina i Si Đinpinga

Najava američkog predsednika Donalda Trampa da skraćuje rok na "10 do 12 dana" za ruskog predsednika Vladimira Putina da postigne sporazum o prekidu vatre u Ukrajini predstavlja nastavak evolucije njegove retorike.

Njegovo rastuće nezadovoljstvo Moskvom i spremnost da otvoreno govori o ruskoj eskalaciji šalju signal koji su mnogi u Sjedinjenim Državama i Evropi dugo čekali, navodi portal The Hil u komentaru koji prenosimo:

Preporučujemo

Međutim, iako promena u tonu ukazuje na sve veće frustracije, to se još uvek nije pretočilo u konkretne poteze. Rusija ovu situaciju tumači kao nastavak zatišja u pogledu pritiska, što koristi da pojača svoje ofanzive na ukrajinske domove i bolnice.

Ruske snage trenutno ostvaruju najbrže teritorijalne dobitke u više od godinu dana, a njihovi napadi postaju sve sofisticiraniji. Taktika slanja rojeva dronova koristeći letelice iranskog dizajna, koji se sada masovno proizvode i modifikuju u Rusiji uz upotrebu kineskih delova, preopterećuju ukrajinsku PVO alarmantnim tempom.

Samo tokom jednog dana prošlog meseca, Rusija je lansirala čak 728 dronova, mamaca i raketa u jednom koordinisanom talasu. Ukrajinski presretači i radar-operateri čine herojske napore, ali su na ivici iscrpljenosti.

Sjedinjene Države imaju instrumente koje još nisu upotrebile. Već mesecima je spreman dvostranački zakon o sankcijama, koji su zajedno napisali senatori Lindzi Grem (republikanac iz Južne Karoline) i Ričard Blumental (demokrata iz Konektikata), a koji podržava 85 senatora,  što predstavlja većinu dovoljnu da nadjača veto. Ovaj zakon predviđa oštre sekundarne tarife za zemlje poput Kine, Indije i Brazila koje nastavljaju da kupuju rusku naftu i gas, i značajno bi povećao troškove poslovanja sa Moskvom.

Međutim, u julu je rukovodstvo Senata povuklo zakon iz razmatranja nakon što je predsednik Tramp sugerisao da će preduzeti mere ukoliko Rusija ne pokaže spremnost za mir u roku od 50 dana. Lider senatske većine Džon Tun (republikanac iz Južne Dakote) izjavio je da će "sačekati" s napredovanjem zakona, dajući signal da će Kongres SAD poštovati Trampov vremenski rok. Lideri Predstavničkog doma učinili su isto.

Ta odluka bila je greška. Iako je ohrabrujuće što predsednik Tramp izražava sve veću odlučnost, odlaganje kongresne akcije u nadi da će se Putin iznenada uključiti u pregovore samo je dalo Moskvi više vremena i prostora za eskalaciju. Svaka nedelja odlaganja je propuštena prilika da se pojača finansijski pritisak na Putinovu ratnu mašineriju. A vreme ne ističe samo Ukrajini. Ulog je širi i uključuje i Kinu.

Uloga Pekinga u ovom ratu postala je sve vidljivija. Kineske kompanije isporučuju čitave sisteme naoružanja, ne samo komponente. Dronovi i mamci kineske proizvodnje pomažu Rusiji da "zasiti" ukrajinski vazdušni prostor. Kineski zvaničnici su čak dočekali delegacije sa okupiranih ukrajinskih teritorija i nastavljaju da prodaju tešku mašineriju kompanijama koje tamo posluju.

Evropski zvaničnici izveštavaju da je kineski ministar spoljnih poslova nedavno rekao EU da Peking ne želi da Rusija izgubi rat i da se plaši da bi ruski poraz omogućio SAD da se više fokusiraju na Aziju.

Ukrajina je odgovorila u skladu sa tim. Početkom jula, Kijev je uhapsio dva kineska državljanina pod optužbom za špijunažu nakon što su navodno pokušali da ukradu informacije o ukrajinskom programu raketa Neptun. Nekoliko dana ranije, predsednik Volodimir Zelenski uveo je sankcije pet kineskih firmi optuženih za podršku ruskim ratnim naporima. Ovo nisu simbolični gestovi, već znaci da je Ukrajina sve realnija u pogledu uloga i saradnje Kine sa Moskvom.

Podrška Ukrajini nije odvraćanje pažnje od američke konkurencije sa Kinom. Ona je njen ključni deo. Slabljenje Putinovog vojnog kapaciteta slabi ključni stub kineske globalne strategije. A dozvoljavanje Rusiji da nastavi svoju agresiju bez posledica ohrabrilo bi najgore instinkte Pekinga od Tajvanskog moreuza do Južnog kineskog mora.

Na njenu čast, Trampova administracija je počela da izražava sve veću zabrinutost zbog uloge Pekinga. U nedavno završenoj rundi trgovinskih pregovora, visoki američki zvaničnici su navodno izneli primedbe na kupovinu sankcionisane ruske nafte od strane Kine i prodaju tehnologije dvostruke namene Moskvi u vrednosti od preko 15 milijardi dolara. Ovo su važna upozorenja - ali bez sprovođenja, rizikuju da budu apsorbovana u obrazac odlaganja koji Moskva i Peking već eksploatišu.

Zakon o sankcijama Grem-Blumental trebalo bi da se nastavi. On predstavlja do sada najozbiljniji pokušaj da se nametnu stvarni troškovi ne samo Rusiji, već i mreži zemalja (posebno Kine), koje joj pomažu da preživi sankcije. On dopunjuje, umesto da se takmiči sa, naporima administracije da izvrši pritisak na Moskvu. I šalje poruku da SAD ozbiljno žele da potkrepe svoja upozorenja akcijom.

Odbrojavanja mogu biti korisna. Ona stvaraju hitnu situaciju. Ali hitna situacija bez sprovođenja mera nije zamena za strategiju. Sada nije važno koliko dana je ostalo na satu, već da li svaki od njih koristimo za delovanje.

Autorka komentara je Džejn Harman, bivša kongresmenka iz Kalifornije sa devet mandata i bivša članica Odbora za obaveštajne poslove Predstavničkog doma, koja je nedavno bila predsednica Komisije za nacionalnu strategiju odbrane. Ona je autorka knjige "Odbrana od ludila: Zašto nas naš neuspeh da se suočimo sa teškim problemima nacionalne bezbednosti čini manje bezbednim".

(Telegraf.rs)