Zašto su se pogoršali odnosi između Putina i Trampa? Sada su njih dvojica na putu ka otvorenom sukobu

Da li je odnos između Donalda Trampa i Vladimira Putina u potpunosti izleteo iz šina? Popularne ruske novine misle da jeste. One su slikovito ilustrovale aktuelne odnose između Rusije i SAD sa dva voza koja jure jedan ka drugom.

"Frontalni sudar deluje neizbežno“, nedavno je objavio tabloid Moskovski komsomolec. "Trampova lokomotiva i Putinova lokomotiva jure jedna prema drugoj. I nijedna neće skrenuti ili se zaustaviti i pokrenuti unazad".

Za "Putinovu lokomotivu", ona je punom parom napred, sa takozvanom "Specijalnom vojnom operacijom": ruskim ratom u Ukrajini. Lider Kremlja nije pokazao želju da okonča neprijateljstva i proglasi dugoročni prekid vatre, navodi BBC u analizi koju prenosimo.

U međuvremenu, "Trampova lokomotiva" ubrzava napore da izvrši pritisak na Moskvu kako bi okončala borbe. Objavljuju se rokovi, ultimatumi, pretnje dodatnim sankcijama protiv Rusije i visoke carine na trgovinske partnere Rusije, poput Indije i Kine.

Na sve to treba dodati i dve američke nuklearne podmornice koje predsednik Tramp tvrdi da je premestio bliže Rusiji. Kada se sa govora o lokomotivama pređe na nuklearne podmornice, onda znate da je stvar ozbiljna.

Ali da li to znači da je Bela kuća zaista na "putanji sudara" sa Kremljom zbog Ukrajine?

Ili je pak poseta Donalda Trampovog specijalnog izaslanika, Stiva Vitkofa, Moskvi ove nedelje znak da je, uprkos svoj toj oštroj retorici, dogovor između Rusije i Amerike o okončanju borbi i dalje moguć?

Topao početak nakon Trampovog povratka

U prvim nedeljama drugog Trampovog predsedničkog mandata, činilo se da su Moskva i Vašington na dobrom putu da ponovo pokrenu svoje bilateralne odnose.

Nije bilo ni traga direktnom sudaru. Daleko od toga. U nekim trenucima činilo se kao da su Vladimir Putin i Donald Tramp u istom vagonu, krećući se u istom pravcu. U februaru su Sjedinjene Države stale na stranu Rusije u Ujedinjenim nacijama, usprotivivši se evropskom nacrtu rezolucije kojom se osuđuje ruska "agresija" u Ukrajini.

U telefonskom razgovoru tog meseca, dvojica predsednika razgovarali su o međusobnim posetama svojim zemljama. Delovalo je kao da bi samit Putin-Tramp mogao da se dogodi svakog dana.

U međuvremenu, Trampova administracija vršila je pritisak na Kijev, a ne na Moskvu, i započinjala sukobe sa tradicionalnim saveznicima SAD, kao što su Kanada i Danska. U govorima i televizijskim intervjuima, američki zvaničnici oštro su kritikovali NATO i evropske lidere. Sve to bilo je muzika za uši Kremlja.

"Amerika sada ima više zajedničkog sa Rusijom nego što Vašington ima sa Briselom ili Kijevom", izjavio je u martu za list Izvestija politikolog Konstantin Blohin iz Centra za bezbednosne studije Ruske akademije nauka.

Sledećeg meseca, isti list se dodatno pohvalio:

"Trampisti su revolucionari. Oni su razarači sistema. Njih jedino treba podržati u tome. Jedinstvo Zapada više ne postoji. Geopolitički, to više nije savez. Trampizam je samouvereno i brzo uništio transatlantski konsenzus".

U međuvremenu, Trampov izaslanik, Stiv Vitkof, postao je redovan gost u Rusiji. U samo nešto više od dva meseca, četiri puta je putovao tamo, provodeći sate u razgovorima sa Vladimirom Putinom. Nakon jednog sastanka, lider Kremlja mu je poklonio portret Donalda Trampa da ponese nazad u Belu kuću.

Kako se navodi, predsednik Tramp je bio "očigledno dirnut" tim gestom.

Ali predsednik Tramp je od Moskve želeo više od slike. Želeo je da predsednik Putin pristane na bezuslovni sveobuhvatni prekid vatre u Ukrajini.

Trampova rastuća frustracija

Uveren da Rusija trenutno ima inicijativu na bojnom polju, Vladimir Putin je bio nevoljan da prekine borbe, uprkos svojim tvrdnjama da je Moskva posvećena diplomatskom rešenju.

Zbog toga je Donald Tramp sve frustriraniji Kremljom. U poslednjim nedeljama, osudio je neprekidne ruske napade na ukrajinske gradove kao "odvratne", "sramotne" i optužio predsednika Putina da priča "gomilu gluposti" o Ukrajini.

Prošlog meseca, Donald Tramp je postavio ultimatum od 50 dana predsedniku Putinu da okonča rat, uz pretnje sankcijama i carinama. Kasnije je taj rok skratio na deset dana. Rok ističe krajem ove nedelje. Za sada, nema naznaka da će Vladimir Putin popustiti pred pritiskom iz Vašingtona.

S druge strane, koliki je pritisak zaista na Vladimiru Putinu?

"Pošto je Donald Tramp promenio toliko rokova i izopačio se na ovaj ili onaj način, ne mislim da ga Putin shvata ozbiljno“, smatra Nina Hruščova, profesorka međunarodnih odnosa na Univerzitetu "Nova škola" u Njujorku.

"Putin će se boriti koliko god može, ili, osim ako Ukrajina ne kaže: 'Umorni smo, spremni smo da prihvatimo vaše uslove'".

"Mislim da Putin sedi tamo u Kremlju i misli da ispunjava snove ruskih careva, a zatim i generalnih sekretara poput Josifa Staljina, pokazujući Zapadu da se prema Rusiji ne treba odnositi sa nepoštovanjem".

Sporazum je i dalje moguć. Iz svega priloženog može izgledati kao da je direktan sudar između Putinove i Trampove lokomotive neizbežan. Ali ne nužno.

Donald Tramp sebe vidi kao odličnog posrednika u postizanju dogovora i, sudeći po svemu, nije odustao od pokušaja da ga osigura sa Vladimirom Putinom.

Stiv Vitkof bi trebalo da se vrati u Rusiju ove nedelje na razgovore sa liderom Kremlja. Ne znamo kakvu ponudu bi mogao da donese sa sobom. Ali neki komentatori u Moskvi predviđaju da će biti više šargarepe nego štapa. Nije prošlo nezapaženo kada je predsednik Tramp u nedelju rekao da Rusija "izgleda prilično dobra u izbegavanju sankcija".

U ponedeljak je Ivan Loškarjov, vanredni profesor političke teorije na Univerzitetu MGIMO u Moskvi, rekao za list Izvestija da bi, kako bi se olakšao dijalog, Stiv Vitkof mogao da predstavi "povoljne ponude za saradnju Rusiji koje bi se otvorile nakon sporazuma o Ukrajini".

Da li bi to moglo biti dovoljno da ubedi Kremlj da sklopi mir nakon tri i po godine rata? Nema garancije.

Na kraju krajeva, do sada u Ukrajini Vladimir Putin nije odustao od svojih maksimalističkih zahteva za teritorijom, neutralnošću Ukrajine i budućom veličinom ukrajinske vojske.

Donald Tramp želi sporazum, a Vladimir Putin želi pobedu.

(Telegraf.rs)