Ukrajina u panici da će Tramp predati Putinu ključnu teritoriju, grčevito je brane: "Putin će ga preveslati"

Ukrajina će morati da se odrekne dela svoje teritorije u zamenu za postizanje mira sa Rusijom, najavio je američki lider Donald Tramp. Na ovu izjavu ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski je u subotu odgovorio da bi Ukrajina predajom teritorije prekršila svoj ustav, dodajući da "Ukrajinci neće pokloniti svoju zemlju okupatorima". Iako Tramp nije precizirao o kojem delu teritorije je reč, zna se da je u pitanju Donbas.

Kada je Rusija 24. februara 2022. napala Ukrajinu, njen glavni cilj bio je osvajanje Kijeva i instaliranje kvislinške vlasti. Ukrajinske snage su to sprečile, a početkom aprila Rusija je iznenada povukla svoje trupe iz oblasti oko Kijeva i koncentrisala napade na Donbas.

Preporučujemo

Administrativne oblasti Lugansk i Donjeck, kao i poluostrvo Krim, deo su Ukrajine gde značajan deo stanovništva govori ruski kao maternji jezik, a udio etničkih Rusa je relativno visok. Slična situacija je i u susednim Zaporoškoj i Hersonskoj oblasti, dok etnički Rusi čine većinu samo na Krimu, piše Jutarnji list.

Jug Ukrajine, kao nekadašnja pogranična regija Carske Rusije, a potom i Sovjetskog Saveza, dugo je pod snažnim ruskim uticajem. Donbas je do sredine 19. veka bio slabo naseljen, ali je zbog nalazišta uglja postao jedan od najvažnijih centara ruske industrijalizacije. Za SSSR i Ukrajinu, Donbas je bio ključni industrijski region, sa više od 250 rudnika uglja i proizvodnjom većine čelika.

U vreme raspada Sovjetskog Saveza, stanovnici Donbasa su na referendumu 1. decembra 1991. godine sa 84 odsto glasova podržali nezavisnost Ukrajine. Pre sukoba 2014. godine, Donbas je bio najvažnija industrijska oblast Ukrajine, ali je rat doveo do propadanja mnogih rudnika i uništenja industrijske infrastrukture.

Tanjug/AP

Posle "narandžaste revolucije" 2004. i Evromajdana 2014, u Donbasu je bio jak otpor zapadnoj orijentaciji Ukrajine. Ruski separatisti, uz podršku Moskve, uspostavili su kontrolu nad delovima regiona, dok je Rusija anektirala Krim. Separatističke „narodne republike“ Donjeck i Lugansk proglasile su nezavisnost 2014, a Rusija ih je zvanično priznala 21. februara 2022., tri dana pre početka invazije.

Stručnjaci su upozoravali da Rusija mora osvojiti ceo Donbas da bi proglasila aneksiju i eventualno okončala rat, što je i bio cilj Kremlja. Ukrajinski predsednik Zelenski je u aprilu 2022. poručio: „Kijev je spašen, sada počinje odlučujuća bitka za Donbas“.

Od tada su vođene najkrvavije bitke u ratu, opsada Mariupolja, borbe za Bahmut i Avdiivku. Rusi su osvajali ove gradove, ali uz velike gubitke, kao i Ukrajinci.

Iako ruska ofanziva traje već četrdeset meseci, više od 7.000 kvadratnih kilometara Donbasa i dalje je pod kontrolom ukrajinskih snaga. Zapadni vojni analitičari procenjuju da će ruska vojska teško moći da zauzme te teritorije još najmanje dve godine.

Donald Tramp smatra da bi Ukrajina trebalo da preda taj deo teritorije Rusiji u zamenu za primirje.

Foto: Tanjug/AP

I Mark Rute, premijer Holandije i lider NATO-a, priznao je da Rusija kontroliše deo predratnog ukrajinskog teritorija i da bi to moglo biti priznato kao „efikasno“ priznanje u eventualnom budućem sporazumu, ali ne i pravno formalno (de jure).

Zelenski je odgovorio da Rusija pokušava "prevariti Ameriku", ali da Ukrajina to neće dozvoliti, iako želi održiv mir. On je naglasio da Rusija nije pokazala stvarnu volju za mirom i pozvao na pojačane sankcije i pritisak Zapada na Moskvu.

"Ako Rusija ne želi da zaustavi rat, mi moramo zaustaviti njenu ekonomiju", poručio je predsednik.

Ukrajinski mediji ističu najtežu opciju za Zelenskog, da Tramp prisili Ukrajinu na povlačenje iz Donjecke oblasti uz sigurnosne garancije, nastavak isporuke oružja i ubrzan pristup EU, a možda i NATO-u u budućnosti.

Što se tiče ukrajinskog Ustava, napominju da je za zvanično priznanje gubitka teritorije potreban referendum, dok za povlačenje vojske referendum nije neophodan. Naredbe o povlačenju vojske već su izdavane u poslednjim godinama, kao što je bio slučaj u Lisičansku, Avdiivki, Ugledaru i drugim gradovima.

(Telegraf.rs)