Šalju ih Putinu kao robove? Kimovi ljudi prolaze kroz pakao u Rusiji, a uopšte ne učestvuju u ratu

Hiljade ljudi iz Severne Koreje šalje se da radi u uslovima nalik ropstvu u Rusiji, kako bi popunili ogroman nedostatak radne snage pogoršan stalnom ruskom invazijom na Ukrajinu, piše BBC.

Moskva se više puta okretala Pjongjangu za pomoć u vođenju rata, koristeći njegove rakete, artiljerijske granate i vojnike. Sada, kada je veliki deo ruskih muškaraca ili poginuo, angažovan je u borbama ili je napustio zemlju, južnokorejski obaveštajci rekli su BBC-ju da se Moskva sve više oslanja na severnokorejske radnike.

Preporučujemo

BBC je intervjuisao šest severnokorejskih radnika koji su pobegli iz Rusije od početka rata, kao i državne zvaničnike, istraživače i one koji pomažu u spasavanju radnika. Oni su opisali kako su muškarci izloženi užasnim radnim uslovima i kako severnokorejske vlasti pojačavaju kontrolu nad radnicima kako bi ih sprečile da pobegnu.

Jedan od radnika, Džin, rekao je za BBC da ga je, kada je sleteo na ruski Daleki istok, od aerodroma do gradilišta pratio severnokorejski bezbednjak, koji mu je naredio da ni sa kim ne razgovara niti da gleda bilo šta.

"Spoljašnji svet je naš neprijatelj", rekao mu je agent. Odmah je poslat da radi na izgradnji višespratnica, više od 18 sati dnevno, rekao je.

Radni dani od 20 sati i samo dva slobodna dana godišnje

Svih šest radnika sa kojima je BBC razgovarao opisali su iste iscrpljujuće radne dane. Bude se u 6 ujutru i prisilan rad na izgradnji višespratnica do 2 ujutru narednog dana, sa samo dva slobodna dana godišnje.

"Buđenje je bilo zastrašujuće, jer shvataš da moraš ponoviti isti dan iznova", rekao je drugi građevinski radnik, koji je uspeo da pobegne iz Rusije prošle godine. Mladić, kojeg su nazvali Tae, se priseća kako bi mu se ruke ujutro ukočile, nesposobne da se otvore, paralizovane od prethodnog dana.

"Neki bi napuštali radno mesto da spavaju tokom dana, ili bi zaspali stojeći, ali bi ih nadzornici pronalazili i tukli. Zaista je bilo kao da umiremo", rekao je još jedan radnik, Čan.

"Uslovi su zaista užasni", rekao je Kang Dong-van, profesor na južnokorejskom univerzitetu Dong-A, koji je više puta putovao u Rusiju kako bi intervjuisao severnokorejske radnike.

On ističe da su radnici izloženi veoma opasnim situacijama.

"Noću se svetla gase i oni rade u mraku, sa malo zaštitne opreme", dodaje Dong-van.

Radnici koji su pobegli tvrde da su svi zatvoreni na gradilištima danju i noću, gde ih nadgledaju agenti iz severnokorejskog odeljenja državne bezbednosti. Spavaju u prljavim, prenatrpanim brodskim kontejnerima, punim insekata, ili na podu nedovršenih zgrada, sa ceradama preko otvora na vratima da bi sprečili prodor hladnoće.

Jedan radnik, Nam, rekao je da je jednom pao sa visine od četiri metra na gradilištu i povredio je glavu, zbog čega nije mogao da radi. Čak ni tada mu nadzornici nisu dozvolili da napusti gradilište i ode u bolnicu.

Ranije je desetine hiljada Severnokorejaca radilo u Rusiji, zarađujući milione funti godišnje za severnokorejskog lidera, Kim Džong Una, i njegov režim bez novca. Potom je 2019. godine UN zabranio državama da koriste te radnike, u pokušaju da preseku Kimovo finansiranje i spreče ga da pravi nuklearno oružje, pa je većina poslata kući.

Ali prošle godine više od 10.000 radnika poslato je u Rusiju, prema rečima južnokorejskog obaveštajca koji je govorio za BBC pod uslovom anonimnosti. Rekao nam je da se očekuje dolazak još većeg broja ove godine, pri čemu Pjongjang možda planira da pošalje više od 50.000 radnika ukupno.

Iznenadni priliv znači da su severnokorejski radnici sada svuda po Rusiji, dodao je zvaničnik. Dok većina radi na velikim građevinskim projektima, drugi su raspoređeni u fabrike odeće i IT centre, kršeći sankcije UN-a koje zabranjuju korišćenje severnokorejske radne snage, navodi sagovornik.

Zvanična ruska statistika pokazuje da je više od 13.000 Severnokorejaca ušlo u zemlju 2024. godine, što je 12 puta više nego prethodne godine. Gotovo 8.000 njih ušlo je sa studentskim vizama, ali, prema obaveštajcu i stručnjacima, to je taktika koju Rusija koristi da zaobiđe zabranu UN-a.

U junu je visoki ruski zvaničnik, Sergej Šojgu, prvi put priznao da će 5.000 Severnokorejaca biti poslato da obnove Kursk, rusku oblast koju su prošle godine zauzele ukrajinske snage, ali su potom potisnute.

Južnokorejski zvaničnik rekao je da je takođe "vrlo verovatno da će neki Severnokorejci uskoro biti poslati da rade na projektima obnove na ruski okupiranim ukrajinskim teritorijama".

"Rusija trenutno pati od ozbiljnog nedostatka radne snage, a Severnokorejci su savršeno rešenje. Jeftini su, vredni i ne prave probleme", rekao je Andrej Lankov, profesor na Univerzitetu Kookmin u Seulu i poznati stručnjak za odnose Severne Koreje i Rusije.

"Vi niste ljudi, samo mašine koje govore"

Ovi građevinski poslovi u inostranstvu veoma su traženi u Severnoj Koreji jer obećavaju bolju zaradu nego kod kuće. Većina radnika odlazi u nadi da će pobeći od siromaštva i da će moći da kupe kuću za svoju porodicu ili započnu biznis po povratku. Biraju se samo najpouzdaniji muškarci, nakon rigorozne provere, a porodice moraju da ostave iza sebe.

Međutim, veći deo njihove zarade ide direktno severnokorejskoj državi kao "taksa lojalnosti". Ostatak, obično između 100 i 200 dolara mesečno - evidentira se u knjigama. Radnici taj novac dobijaju tek po povratku kući, što je, kažu stručnjaci, novija taktika da ih se spreči u bekstvu.

Kada muškarci shvate stvarnost teškog rada i nedostatka plate, to može biti poražavajuće. Tae je rekao da je bio posramljen kada je saznao da su drugi građevinski radnici iz centralne Azije plaćeni pet puta više za trećinu posla.

"Osećao sam se kao u radnom logoru, u zatvoru bez rešetki", rekao je.

Radnik Džin i dalje se nervira kada se seti kako su ih drugi radnici nazivali robovima.

"Vi niste ljudi, samo mašine koje mogu da govor"“, podsmevali su se. U jednom trenutku mu je upravnik rekao da možda neće dobiti nikakav novac po povratku u Severnu Koreju, jer je državi potreban umesto njega. Tada je odlučio da rizikuje život i pobegne.

Tae je doneo odluku da dezertira nakon što je pogledao YouTube snimke o tome koliko su plaćeni radnici u Južnoj Koreji. Jedne noći je spakovao stvari u džak za đubre, stavio ćebe ispod posteljine da izgleda kao da još spava, i iskradao se sa gradilišta. Zaustavio je taksi i putovao hiljadama kilometara kroz zemlju da bi se sastao sa advokatom koji mu je pomogao da organizuje put do Seula.

Poslednjih godina mali broj radnika uspeo je da izvede bekstvo koristeći zabranjene polovne pametne telefone, kupljene štednjom male dnevne naknade koju su dobijali za cigarete i alkohol.

U pokušaju da spreče ovakve bekstva, više izvora je reklo da severnokorejske vlasti sada dodatno ograničavaju već ionako malu slobodu radnika.

Prema profesoru Kangu sa Univerziteta Dong-A, jedan od načina na koji je režim prošle godine pokušao da kontroliše radnike bilo je češće ideološko obučavanje i sesije samokritike, u kojima su bili primorani da izjavljuju lojalnost Kim Džong Unu i beleže svoje greške.

Retke prilike da napuste gradilišta takođe su ukinute.

"Radnici su ranije izlazili u grupama jednom mesečno, ali u poslednje vreme ti izlasci su svedeni na skoro nulu", dodao je profesor Kang.

Kim Seung-čul, aktivista iz Seula koji pomaže u spasavanju severnokorejskih radnika iz Rusije, rekao je da se i ti izlasci sada strožije kontrolišu.

"Ranije im je bilo dozvoljeno da izlaze u parovima, ali od 2023. moraju da putuju u grupama od pet i da budu pod strožim nadzorom", dodaje.

U takvim uslovima, sve manje radnika uspeva da pobegne. Južnokorejska vlada rekla je da se broj Severnokorejaca koji uspeju da izađu iz Rusije i stignu u Seul prepolovio od 2022. godine, sa oko 20 godišnje na samo 10.

Gospodin Lankov, stručnjak za odnose Severne Koreje i Rusije, rekao je da su ovakve represije verovatno priprema za dolazak mnogo većeg broja radnika.

"Ovi radnici će biti trajno nasleđe ratnog prijateljstva Kima i Putina", rekao je, tvrdeći da će radnici nastaviti da pristižu i dugo nakon što rat završi, a raspoređivanje vojnika i oružja prestane.

(Telegraf.rs)