Dogovor Trampa i Putina mogao bi da otera Zelenskog sa vlasti: Evo kako predsednik Ukrajine može da "preživi"

Ključni cilj Vladimira Putina, predsednika Rusije, nije se promenio. To je vlada u Kijevu naklonjena Moskvi. Za evropske diplomate, zvaničnike i analitičare, Putin je malo učinio da ublaži svoje dugogodišnje ratne ciljeve u Ukrajini,prenosi britanski The Telegraph.

Kažu da ruski predsednik želi ništa manje od vlade u Kijevu koja će biti prijateljski nastrojena prema Kremlju, da se Ukrajini onemogući pridruživanje NATO i da se ograniči veličina njenog oružanog sastava.

Kada je Putin prvi put razgovarao o okvirima mirovnog sporazuma sa Donaldom Trampom u februaru 2025. godine, zahtev za održavanjem izbora kao uslovom za prekid vatre izgledao je kao realan način da se sruši vlada Volodimira Zelenskog.

Ali kako su meseci prolazili, američki predsednik je polako počeo da premešta svoju naklonost iz Moskve ka Kijevu. Očigledna promena pravca Bele kuće otežala je Moskvi postavljanje ovakvih ultimatuma.

Zadržavanje ovih zahteva učvršćuje Putina kao glavnu prepreku Trampovim mirovnim naporima. Sada, kada se ruski i američki lideri spremaju za svoj prvi sastanak licem u lice od 2019. godine, Putinu je potreban novi način da predstavi svoju viziju uklanjanja prozapadne vlade u Kijevu.

Da li bi ključ za dalje izazivanje haosa kroz mirovni sporazum uz podršku SAD mogao da se krije u samom ukrajinskom ustavu?

Zakoni u Kijevu predviđaju da predsednik ili parlament ne mogu legalno da ustupe teritoriju bez sprovođenja referenduma na nacionalnom nivou. U praksi, to trenutno ne bi bilo moguće, s obzirom na to da Rusija okupira oko 20 odsto Ukrajine.

A bilo kakav pokušaj da se postupi jednostrano i zaobiđe ustav izazvao bi nemire, posebno među vojnicima koji se već više od tri godine bore da odbrane svoju domovinu. Položaj Zelenskog tada bi verovatno postao neodrživ.

Iz tog razloga, kada su Vašington i Moskva razmatrali sporazum kojim bi se obezbedilo primirje ako bi Ukrajina povukla svoje trupe iz oblasti Donbasa, Donjecka i Luganska, Zelenski je bio primoran da se vrlo glasno usprotivi.

Sa vojnog aspekta, ukrajinski predsednik ne bi dobio ništa zauzvrat, osim zaustavljanja borbi, dok bi Rusiji bilo omogućeno da besplatno zaobiđe neke od najčvršćih ukrajinskih odbrambenih linija.

Bilo je govora o tome da bi ruske snage mogle biti primorane da se povuku iz severnog regiona Sumi i susednog Harkova.

Ova strategija, prema rečima Jaroslave Barbieri, istraživačice u Ukrajinskom forumu pri Četam hausu, osmišljena je od strane Putina kako bi Zelenskog u očima Donalda Trampa pozicionirao kao glavnu prepreku miru.

"Rekla bih da, tražeći velike delove ukrajinske teritorije kao deo mirovnog sporazuma, Putin je svestan da je taj uslov neprihvatljiv za većinu Ukrajinaca", rekla je Jaroslava Barbieri.

Odbijanje ponude moglo bi, dodala je ona, "predstaviti ukrajinsku poziciju kao nesaradljivu i nezahvalnu prema Trampovim naporima da posreduje u miru".

"To bi moglo da unese razdor između Trampa i evropskih saveznika, koji su više puta ponovili važnost očuvanja ukrajinskog suvereniteta. I potencijalno destabilizuje ukrajinsko društvo mobilisanjem nezadovoljstva među manjinom koja je spremna da prihvati ustupke kako bi se rat okončao", dodala je ona.

Istraživanje Kijevskog međunarodnog instituta za sociologiju, objavljeno u junu, pokazalo je da je samo 38 odsto Ukrajinaca spremno da prihvati gubitak teritorije "kako bi se što pre postigao mir i sačuvala nezavisnost".

Nasuprot tome, 52 odsto je reklo da su čvrsto protiv ustupanja teritorije "čak i ako to produži trajanje rata". Međutim, Zelenski je prihvatio da će neki oblik ustupanja teritorije biti neophodan kako bi se rat okončao.

Bez toga, verovatno bi izgubio podršku Amerikanaca, a vremenom bi počela da bledi i podrška evropskih saveznika.

"Biće neke razmene, nekih promena u vezi sa teritorijom", rekao je Tramp.

Izvori su rekli da bi ukrajinski predsednik mogao biti spreman da zaustavi borbe, zamrzne liniju fronta i prepusti de fakto kontrolu teritorija koje drže ruske snage Moskvi, kao deo bilo kakvog sporazuma. To uključuje velike delove Luganska, Donjecka, Zaporožja, Hersona i Krima.

"Pokušaćemo da deo te teritorije vratimo Ukrajini".

Ključ za to da Zelenski sprovede ovaj proces i predstavi ga svom narodu biće u načinu na koji će ga formulisati.

De jure priznanje ruske kontrole zahtevalo bi referendum i verovatno bi izazvalo tenzije među stanovništvom, dovoljno velike da nanesu štetu Zelenskom na biračkim mestima na bilo kojim budućim izborima.

Predaja de facto kontrole, koja pravno ne bi bila priznata, uz prihvatanje privremene realnosti situacije na terenu, deluje verovatnije.

Jedna od mogućnosti o kojoj raspravljaju posmatrači rata bila bi repliciranje kinesko-britanske zajedničke deklaracije potpisane između Kine i Ujedinjenog Kraljevstva radi određivanja budućnosti Hongkonga.

Taj sporazum je predvideo da Britanija 1997. godine vrati suverenitet Pekingu, ali pod uslovom da Hongkong zadrži poseban status 50 godina.

Da li bi Ukrajina i Rusija mogle da se dogovore da oblasti Donbasa budu pravno priznate kao ukrajinske, ali da se njima upravlja kao da pripadaju Moskvi tokom unapred određenog vremenskog perioda?

To bi verovatno rešilo problem Zelenskog sa referendumom tako što bi svaka konačna odluka bila odložena u nedogled. Krvoproliće bi prestalo, a linija razgraničenja bi bila povučena - za sada.

Međutim, Moskva bi iskoristila vreme da podstiče antiukrajinska osećanja u regionu, s namerom da njegov eventualni povratak postane gotovo nemoguć i odbojan za Ukrajince, od kojih je svako izgubio oca, brata ili prijatelja u ratu.

Kako god predlog izgledao, čini se da se Putin neprimetno ponovo približio jednom od svojih ratnih ciljeva, ostavljajući gospodinu Zelenskom odluku koja će oblikovati njegovu budućnost kao predsednika.

I ponovo je bacio reflektor na ukrajinskog lidera. Tramp je u ponedeljak presekao javne prigovore.

"Malo me je zasmetalo to što je Zelenski rekao: ‘Pa, moram da dobijem ustavno odobrenje.’ Mislim, ima odobrenje da krene u rat i pobije sve, ali mu treba odobrenje da zameni teritoriju?".

Konačne argumente izneće gospodin Zelenski i drugi evropski lideri u video-pozivu danas sa  Trampom. Već 48 sati kasnije, Putin će stići na Aljasku.

(Telegraf.rs)