Ovo je 5 ključnih zahteva Ukrajine, analitičar upozorava na potez Trampa: "Preživeli su rat, ali mir neće"

Ovog petka u Enkoridžu na Aljasci sastaju se američki predsednik Donald Tramp i Vladimir Putin kako bi, između ostalog, razgovarali o Ukrajini, koju je Rusija napala još 24. februara 2022. godine i od tada pokušava da je pokori. Na tom sastanku neće biti Volodimira Zelenskog, predsednika Ukrajine, koga su Tramp i njegov potpredsednik Džej Di Vens u februaru ove godine bezobzirno napali tokom razgovora u Beloj kući.

Zelenski nije previše krio šta misli o tom samitu.

Preporučujemo

"Pre svega, Putin će imati sastanak na američkom tlu, što smatram njegovom ličnom pobedom", rekao je Zelenski novinarima, dodajući da će taj sastanak izvući ruskog predsednika iz „izolacije“ i odložiti moguće američke sankcije protiv Moskve.

Dakle, raspravljaće se o budućnosti Ukrajine, ali bez Ukrajine. U Kijevu se najviše plaše da će Tramp pokušati da progura neki dogovor sa Putinom koji bi garantovao makar privremeno primirje. Ne zato što je Trampu mnogo stalo do prestanka rata, ubijanja i patnje, već zato što američki predsednik po svaku cenu želi da osvoji Nobelovu nagradu za mir.

Njegov ego verovatno i dalje teško podnosi činjenicu da je Nobelovu nagradu za mir dobio Barak Obama, a on, nije.

Ukrajinsko rukovodstvo uvereno je da Putin samo pokušava da prevari Amerikance i da mu se cilj zapravo nije promenio, a to je da de fakto pokori Ukrajinu.

Foto: Tanjug/AP

Šta Kijev svakako želi da izbegne? Politiko je izdvojio pet tačaka:

1. Nema razmene teritorija bez trajnog prekida vatre

Rusi, u najmanju ruku, žele da zadrže Krim i četiri ukrajinske oblasti koje su delimično okupirali. To su pre svega Donbas (oblasti Luganska i Donjecka). Zelenski je u utorak rekao da će odbaciti svaki ruski predlog koji bi uključivao povlačenje ukrajinskih trupa iz tih oblasti, jer bi to Kijevu oduzelo ključne odbrambene linije i otvorilo put za nove ruske ofanzive.

"Nećemo se povući iz Donbasa (koji obuhvata oblasti Donjeck i Lugansk)", rekao je Zelenski novinarima.

Tramp je, podsetimo, ranije nagovestio da bi razmena teritorija mogla da bude deo potencijalnog mirovnog sporazuma (ako do takvog uopšte dođe).

Zelenski je rekao da Ukrajina i dalje kontroliše oko 30 odsto Donjecke oblasti, odnosno oko 9000 kvadratnih kilometara, i da ima snažno utvrđene linije fronta, kao i kontrolu nad strateškim uzvišenjima.

"Svako povlačenje dalo bi Rusiji "odskočnu dasku" za nove napade, dodao je, napominjući da bi tada Putin imao otvoren put ka oblastima Harkiv, Zaporožje i Dnjepropetrovsk. Krimsko poluostrvo, koje je Rusija okupirala 2014. godine, već je '100%' bilo odskočna daska za napad na jug Ukrajine", istakao je Zelenski.

Uz to, svaka promena granica zahtevala bi i promenu ukrajinskog ustava, i to posle godina u kojima su Ukrajinci ginuli braneći te granice.

Tanjug/AP

2. Ratna odšteta

Ukrajina zahteva ratnu odštetu. Rusija već tri i po godine direktno uništava zemlju (da ne pominjemo okupaciju Krima 2014. i podršku separatistima u Donjecku i Lugansku po modelu SAO Krajine). Šteta se procenjuje na između 500 milijardi i 1000 milijardi dolara. Rusija u Belgiji, tačnije u finansijskoj instituciji Euroclear, ima više od 200 milijardi evra zamrznutih sredstava. Kijev želi da se makar taj deo iskoristi za obnovu zemlje.

3. Povratak ratnih zarobljenika i otete dece

Od početka rata, Rusija je otela gotovo 20.000 ukrajinske dece, zbog čega je i Vladimir Putin optužen pred Haškim sudom. Uz pomoć Katara i drugih posrednika, Ukrajina je do sada vratila 1453 dece. Cilj je da se vrati svako dete. Ona koja su još uvek u Rusiji izložena su stalnoj propagandi i pokušajima "prevaspitavanja", prema brojnim izveštajima.

Pored dece, u Ruskoj Federaciji se nalaze i hiljade ukrajinskih ratnih zarobljenika. Njihove razmene se stalno odvijaju, a Ukrajina je do sada uspela da vrati više od 2000 svojih vojnika.

4. Bezbednosne garancije za Ukrajinu

U idealnom scenariju, Kijev želi jasan put ka članstvu u NATO-u i Evropskoj uniji. Prvo se gotovo sigurno neće desiti, a drugo, ne u bliskoj budućnosti. To Ukrajinu ostavlja u poziciji da u slučaju bilo kakvog sporazuma traži čvrste garancije, iza kojih stoje velike sile, uključujući nuklearne. Cilj je da se Rusiji onemogući dalja agresija. Za sada tih garancija nema, ali postoji značajna vojna pomoć Zapada koja je omogućila Ukrajini da se održi u ratu do danas.

Foto-kolaž: Yuri KADOBNOV / AFP / Profimedia, Tanjug/AP

5. Bez nagrade za Rusiju

Od početka invazije, Rusija je, barem u očima Zapada, postala otpadnička država, izložena sankcijama i izolovana iz međunarodnih tokova saradnje. Pritom Rusija još nije postigla svoj cilj: smenu vlasti u Ukrajini i njenu potpunu kontrolu.

Čak i po konzervativnim procenama, Rusija je izgubila stotine hiljada vojnika (ubijenih, ranjenih, zarobljenih), a neki analitičari, poput Timotija Aša, smatraju da je u rat uloženo oko 2000 milijardi dolara, što je otprilike godišnji BDP Rusije.

Ako bi sada SAD ukinule sankcije i omogućile Rusiji povratak u globalnu ekonomiju, to bi praktično značilo nagradu za agresiju. A Ukrajinu bi dovelo u beznadežan položaj, jer bi teško mogla da se brani od veće i bogatije sile.

"Naš strah je da Ukrajina preživi rat, ali ne preživi mir. Taj mir može biti toliko loš da društvo, ekonomija i politička scena u Ukrajini jednostavno puknu", zaključuje Timoti Aš.

(Telegraf.rs)