Današnji sastanak u Vašingonu je važniji za budućnost Ukrajine od susreta Trampa i Putina

Gotovo je izvesno da će se današnji sastanak u Beloj kući pokazati ključnim za budućnost Ukrajine i važniji za bezbednost cele evrope, nego samit SAD i Rusije, koji je održan prošlog petka na Aljasci.

Na površini, taj ponovni susret Putina i Trampa izgledao je kao da je ispunio sva očekivanja. Nije dogovoren prekid vatre, nisu uvedene nove sankcije i nije bilo važnih saopštenja, navodi BBC.

Preporučujemo

Da li će Ukrajina i Evropa biti isključene iz sporazuma, koji su iza zatvorenih vrata sklopile dve najveće svetske nuklearne sile? Izgleda da ne, ako Ukrajina i njeni partneri mogu to da spreče.

Prisustvo britaskog premijera ser Kira Starmera, predsednika Francuske Emanuela Makrona, nemačkog kancelara Fridriha Merca i drugih lidera pored predsednika Zelenskog u Vašingtonu je više od osiguravanja da on ponovo ne bude napadnut u Ovalnom kabinetu, na način na koji je to Tramp učinio 28. februara.

Oni su odlučni da Donalda Trampa uvere u dve stvari: prvo, da ne može biti mirovnog sporazuma za Ukrajinu bez direktnog učešća Ukrajine i drugo, da on mora biti potkrepljen "čvrstim" bezbednosnim garancijama.

Pre svega, evropski lideri žele da američki predsednik vidi da Ukrajina i Evropa predstavljaju jedinstveni front i željni su da se uvere da ga njegov očigledan lični odnos sa Vladimirom Putinom neće navesti da popusti pred zahtevima ruskih lidera.

Tu će diplomatske veštine ser Kira Starmera biti na velikom testu. Tramp voli Starmera i sluša ga, a za mesec dana Tramp će doći u državnu posetu Velikoj Britaniji.

Takođe mu se sviđa Mark Rute, generalni sekretar NATO koji će biti prisutan, čovek koga ponekad nazivaju Trampovim "šaptačem".

Američki predsednik izgleda manje voli predsednika Makrona, a Bela kuća je nedavno oštro kritikovala njegovu nameru da bezuslovno prizna palestinsku državu na sledećoj Generalnoj skupštini UN.

Da bi mirovni sporazum u Ukrajini imao ikakve šanse da funkcioniše, nešto mora da se promeni. Evropski lideri su često govorili da se međunarodne granice ne mogu menjati silom, a predsednik Zelenski je više puta ponavljao da neće odustati od teritorije, a osim toga, ukrajinski ustav to zabranjuje.

Ali Putin želi Donbas, čijih oko 85 odsto njegove snage već kontrolišu, i nema apsolutno nikakvu nameru da ikada vrati Krim.

Ipak, kao što mi je jednom rekla bivša estonska premijerka, a sada šefica evropske diplomatije Kaja Kalas: "Pobeda Ukrajine u ovom ratu ne mora biti isključivo ponovno osvajanje okupirane teritorije".

"Ako Ukrajina može da dobije bezbednosne garancije tipa Člana 5 NATO o kojima se sada govori, dovoljne da odvrate bilo kakvu buduću rusku agresiju i time očuvaju svoju nezavisnost kao slobodne i suverene države, onda bi to bio oblik pobede".

(Telegraf.rs)