Veliki zaokret: Bolivija posle nepunih 20 godina dobija prvog desničarskog predsednika

Bolivija će, prema zvaničnim preliminarnim rezultatima, izabrati predsednika koji ne dolazi iz levičarskog tabora, nakon skoro 20 godina gotovo neprekidne vladavine aktuelne socijalističke partije.

Senator Rodrigo Paz Pereira i bivši predsednik Horhe Kiroga zauzeli su prvo i drugo mesto posle prvog kruga predsedničkih izbora održanih u nedelju, preneo je BBC.

Preporučujemo

Pošto nijedan kandidat nije osvojio dovoljan procenat glasova za pobedu u prvom krugu, izbori će otići u drugi krug, koji je zakazan za oktobar, i u kojem će se suočiti ova dvojica kandidata.

Paz Pereira, iz Hrišćansko-demokratske partije, iznenađujuće je bio vodeći po broju glasova, nakon što su istraživanja javnog mnjenja sugerisala da je biznismen Samjuel Dorija Medina favorit.

Izborna komisija je saopštila da može potrajati do tri dana da se rezultati u potpunosti potvrde.

Kampanja Paza Pereire bila je fokusirana na preraspodelu većih sredstava sa centralne vlade ka regionalnim entitetima i na borbu protiv korupcije uz slogan "kapitalizam za sve, a ne samo za nekolicinu".

On je predložio program dostupnih kredita, poreske olakšice radi podsticanja formalne ekonomije i ukidanje uvoznih barijera za proizvode koje Bolivija ne proizvodi.

Kiroga je kratko obavljao funkciju privremenog predsednika od 2001. do 2002. godine, nakon što je bio potpredsednik Huga Banzera, vojnog diktatora koji je kasnije izabran na izborima.

Izbor predsednika van levičarskog tabora verovatno će doneti oštre promene u spoljnoj politici ove latinoameričke zemlje.

Kada je reč o trgovini, kapitalistički stavovi oba kandidata mogli bi značiti veću podršku stranim ulaganjima u ogromne litijumske rezerve Bolivije ključnu sirovinu za baterije koje se koriste u mnogim električnim automobilima, laptopovima i solarnim panelima.

Politički, promena vlade mogla bi označiti bliže veze sa SAD, nakon dve decenije jačanja veza između Bolivije i Kine, Rusije i Irana.

Nedavni izveštaj Kongresa SAD opisao je odnose između SAD i Bolivije kao "zategnute" pod vlašću socijalističke partije.

Zaokret zemlje ka desnici dolazi u trenutku kada doživljava najgoru ekonomsku krizu u poslednjih nekoliko godina, sa nestašicom goriva, deviznih rezervi i nekih prehrambenih proizvoda, kao i visokom inflacijom i dugom.

Ankete javnog mnjenja pre izbora sugerisale su da mnogi birači žele da glasaju za promene ili da kazne vladajuću stranku Pokret socijalizma (MAS). Sadašnji predsednik, Luis Arse, zaglavljen u dubokoj nepopularnosti, odlučio je da se ne kandiduje za reizbor.

Levica se nije suočila samo sa nedavnom nepopularnošću zbog ekonomije. Ona je takođe duboko podeljena. Po prvi put za oko dve decenije, bivši predsednik, Evo Morales, nije bio na glasačkom listiću.

Morales je vladao zemljom od 2006. do 2019. godine i bilo mu je zabranjeno da se ponovo kandiduje, uprkos pokušajima da ospori zakonske i ustavne odluke koje bi mu dozvolile da se kandiduje za četvrti mandat.

Poslednji izbori 2019. godine bili su sporni i izbili su protesti. Morales je optužen za prevaru nakon što su revizori pronašli nepravilnosti na izborima i podneo je ostavku pod pritiskom vojske.

Luis Arse, bivši ministar finansija pod Moralesom, preuzeo je dužnost predsednika 2020. Morales je potom najavio da će se vratiti u politiku u Boliviji i lišio Arsea većine, pretvarajući ih od saveznika u rivale.

Duboke podele i borba za moć postoje od tada u vladajućoj stranci MAS. Moralesove pristalice su održavale proteste i blokade puteva protiv zabrane reizbora koja mu je nametnuta, što je ponekad postajalo smrtonosno, a neki pripadnici hitnih službi su poginuli.

Sudije su naložile nalog za hapšenje Moralesa zbog navodne seksualne veze i silovanja petnaestogodišnje devojčice. On je optužbe nazvao politički motivisanim.

Živi i deluje iz Čaparea u Boliviji, ponekad zaštićen od strane svojih pristalica.

(Telegraf.rs)