KRVAVA NEDELJA Najviše ubijenih za 24 sata od početka 2025. u državi Sinaloa: Pad "El Maja" okidač za horor

Za mnoge u Meksiku 10. avgust je bio sasvim obična nedelja, kao i većina drugih. Ali u državi Sinaloa naseverozapadu zemlje tog dana je počinjeno čak 17 ubistava. U proseku jedno na svakih 85 minuta, prenosi CNN.

Prema zvaničnim podacima meksičke vlade, to je bio najnasilniji dan 2025. godine u ovoj državi. Krvavi talas nasilja zahvatio je državu Sinaloa nakon iznenadnog hapšenja Ismaela "El Maja" Zambade, za koga vlasti kažu da je dugogodišnji vođa kartela Sinaloa, jedne od najstarijih i najnasilnijih kriminalnih organizacija u Meksiku.

Preporučujemo

Od njegovog hapšenja, broj ubistava u državi Sinaloa porasla su za više od 400 odsto. Zaimlivo je da se često ne slažu navodi između podataka koje je prikupilo Tužilaštvo Sinaloe, meksičkih saveznih vlasti i organizacija za praćenje Armed Conflict Location&Event Data (ACLED). Istorijski gledano, meksičke vlasti su nedovoljno prijavljivale broj žrtava tokom perioda nasilja u regionu.

Čak i iza zatvorenih vrata, zvaničnici američke odbrane i policije ne veruju brojkama ubistava u Meksiku. Hapšenje El Maja 25. jula 2024. godine u El Pasu, u Teksasu, pokrenulo je unutrašnji rat između rivalskih frakcija.

Ovaj rat je poremetio svakodnevni život, primoravajući velike prodavnice i porodična preduzeća da zatvore svoja vrata.

Neviđeno nasilje nakon pada El Maja

"Porast nasilja u Sinaloi potiče od rivalskih frakcija kartela Sinaloa koje su eruptirale nakon Zambadinog hapšenja", kaže Viktorija Ditmar, istražiteljka i rukovodilac projekta u InSight Crime.

Od tada su izbile intenzivne borbe između njegovih sledbenika, poznatih kao Majitosi, i saveznika Hoakina "El Čapa" Guzmana, isprekidane kontinuiranim sukobima između manjih frakcija kartela Sinaloa. Ovaj trend se ogleda u podacima ACLED.

U saopštenju koje je objavio njegov advokat, El Majo je tvrdio da ga je prevario jedan od El Čapovih sinova i sam vođa kartela Sinaloa, Hoakin Guzman Lopez, koji ga je namamio u Sjedinjene Države pod lažnim izgovorom. Prema Zambadinim rečima, sastanak koji mu je predstavljen kao investiciona prilika za nekretnine završio se njegovim hapšenjem u El Pasu, u Teksasu.

Zambada je u svom pismu naveo da ga je Guzman Lopez prevario, kidnapovao i predao američkim vlastima, što je ovaj negirao preko svog pravnog tima, koji je takođe odbacio ideju da se El Čapov sin dobrovoljno predao.

Obojica se suočavaju sa višestrukim optužbama pred Istočnim okružnim sudom SAD u Njujorku, gde su se izjasnili da nisu krivi. Pre hapšenja El Maja, sukobi između frakcija kartela bili su sporadični. Ali neobične okolnosti njegovog hapšenja eskalirale su tenzije.

"Sada su i Majitosi i Čapitosi pojačali svoje ofanzive kako bi zauzeli ključne teritorije", objašnjava Ditmar.

Podaci ACLED pokazuju nagli porast nasilja početkom septembra, kada se analitičari slažu da je rat zvanično počeo.

Da bi zaštitio studente u Sinaloi, guverner Ruben Roča Moja naredio je otkazivanje nastave 12. i 13. septembra. Sledećeg dana, usred nesigurnosti, proslave Dana nezavisnosti su obustavljene u nekoliko gradova širom države, uključujući i glavni grad Kulijakan.

"Odlučili smo da će proslava 15. septembra biti otkazana. Neće biti nikakve proslave, ni javne ni privatne“, objavio je guverner.

Podaci iz tog meseca potvrđuju razmere nasilja. Čak 4 smrtna slučaja dnevno, ili jedan na svakih 6 sati, prema zvaničnim podacima. ACLED je prijavio 2 smrtna slučaja dnevno, ili jedan na svakih 12 sati.

Ditmar napominje da je "obmanjujući" način na koji je Zambada zarobljen ne samo zategnuo odnose između frakcija, već je i pokrenuo talas odmazde koji je Kulijakan učinio glavnom pozornicom za urbani kartelski rat, nešto "što ne vidimo ni u jednom drugom meksičkom gradu".

Krvavi rat ostavlja traga na celoj zajednici

Nasilje u Sinaloi prevazilazi statistiku, ono je preokrenulo svakodnevni život stanovnika. U Kulijakanu, stalni strah od oružanih sukoba primorao je velike lance i male porodične firme da skrate svoje radno vreme ili da se potpuno zatvore.

Jedna vlasnica malog preduzeća, koja je vodila decenijama star restoran svoje bake u prestonici Sinaloe, bila je primorana da zatvori vrata.

"Bilo je dana kada je možda bio jedan kupac, ako i to pošto ljudi ne izlaze noću, do danas još uvek ne izlaze", kaže Sonja, kojoj to nije pravo ime, jer je dala izjavu pod uslovom anonimnosti,.

Kao i većina ona se plaši za svoju bezbednost s obzirom na nesigurnost u gradu. Sonja i njena porodica morali su da se prilagode novoj normalnosti, namećući "samopolicijski čas".

"Mi, građani, odlučili smo pre nekoliko meseci da izlazimo samo u određeno vreme. U početku, između septembra i decembra, to je bilo kao samonametnuto pravilo jer ste se plašili da izađete. Obično su noći i rana jutra bili najnasilniji ali zapravo, ceo dan jeste. Možete izaći u podne i biti uhvaćeni u pucnjavi napuštajući školu, na glavnoj ulici, između policije, vojnika, marinaca i naoružanih ljudi. Tek tako. To je svakodnevna realnost".

Video snimci deljeni na društvenim mrežama i koje je verifikovao CNN ilustruju scene koje su postale sve češće u Kulijakanu i drugim gradovima širom države. Pucnjave usred bela dana, sukobi između naoružanih grupa i snaga bezbednosti i paljenje vozila u stambenim naseljima.

Snimci pokazuju da su se sukobi uglavnom dešavali u urbanim područjima novi trend koji je, prema Ditmarovim rečima, razotkrio stotine hiljada ljudi koji ranije nisu bili direktno pogođeni sukobom.

Neki od ovih nasilnih incidenata dogodili su se u blizini Sonjinog restorana, kaže ona.

U maju je telo muškarca pronađeno kako visi sa obližnjeg mosta pored narko-poruke. Mesec dana kasnije, ljudska glava je ostavljena u blizini turističke lokacije u Kulijakanu, a dve nedelje nakon toga, nekoliko policajaca je teško povređeno u obližnjoj zasedi.

Na prvu godišnjicu hapšenja El Maja, meksička predsednica Klaudija Šejnbaum je rekla da njena vlada preduzima mere:

"Radimo i donećemo mir Sinaloi", rekla je na svojoj dnevnoj konferenciji za novinare.

Ipak, za Sonju, to obećanje deluje daleko:

"Vidite vojne konvoje svuda, ali nema prave strategije. Postoje područja gde se svakodnevno dešavaju pucnjave, a vlasti stižu satima kasnije. Sve je to za predstavu. Želeli bismo da vidimo pravu strategiju jer je nema".

Slaba tačka u meksičkoj bezbednosnoj strategiji

Na godišnjicu 25. jula, Šejnbaum je ponovila imperativ saradnje sa američkim vlastima i upozorila na strano mešanje u suzbijanje nasilja i trgovine ljudima povezanih sa kartelima u Meksiku.

Njeni komentari su usledili nekoliko dana pre nego što je američki predsednik Tramp potpisao tajnu direktivu kojom se nalaže Pentagonu da upotrebi vojnu silu protiv određenih kartela u Latinskoj Americi koje je njegova administracija označila kao strane terorističke organizacije, prema izveštaju Njujork tajmsa.

Iako je ostalo nejasno da li Ministarstvo odbrane SAD namerava da koordinira svoje napore sa meksičkim vlastima, kartel Sinaloa je jedna od osam kriminalnih mreža koje je Trampova administracija označila kao strane terorističke organizacije.

U prvoj godini njene administracije, pokazuju podaci ACLED, napori predsednice Šejnbaum da obuzda nasilje uglavnom su se poklopili sa smanjenjem napada na civile. Od januara, ubistva civila su smanjena u skoro svakoj meksičkoj državi.

Ali Sinaloa ostaje, bez sumnje, slaba tačka u meksičkoj bezbednosnoj strategiji, sa najmanje 571 civilom ubijenim od početka 2025.

Ciljana ubistva civila već su premašila ukupan broj zabeležen za celu 2024. godinu, postavljajući temelje da ova godina bude jedna od najsmrtonosnijih u istoriji Sinaloe. A za mnoge u Sinaloi, ova avgustovska nedelja bila je još jedan podsetnik na rat koji besni i kome se kraj ne nazire.

(Telegraf.rs)