Trampu zbog jednog treba skinuti kapu, ali to ne znači da sve neće otići dođavola: Kakvu igru igra?

Ponedeljak je možda bio najbolji dan koji je Ukrajina imala posle veoma dugo vremena... Međutim, i dalje teško videti da će rat, koji je pokrenut brutalnom ruskom invazijom, uskoro biti završen.

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski posetio je Belu kuću u ponedeljak i, za razliku od prošlog puta, nije bilo nikakvih tenzija u Ovalnom kabinetu.

Preporučujemo

Predsednik Donald Tramp ponudio je primamljive nagoveštaje kako bi mogao da se približi "predsedničkoj veličini" tako što će spasiti Ukrajinu, obezbediti Evropu i tako istinski zaslužiti Nobelovu nagradu za mir.

Falanaga evropskih lidera koji su došli da podrže Zelenskog bila je impresivna i neuobičajeno ujedinjena uprkos njihovim velikim ideološkim razlikama. Smenjivali su se u obraćanjima pred kamerama, pokušavajući da Trampu pruže politički i emotivni razlog da stane uz Ukrajinu.

Istorijski dan odjeknuo je poput velikih političkih okupljanja koja su okončala Drugi svetski rat i oblikovala savremeni svet. Ovako bi trebalo da funkcioniše Zapad – sa američkim predsednikom koji predvodi moćne Evropljane sa zajedničkim ciljevima.

Suviše dobro da bi bilo istinito?

To što se izbegavanje katastrofa posmatra kao ozbiljan napredak govori o dubini pukotine u transatlantskom savezu i o krhkom Trampovom temperamentu, naročito nakon ustupaka koje je predsednik prošle nedelje učinio ruskom predsedniku Vladimiru Putinu na njihovom pompeznom samitu na Aljasci.

Svi na jučerašnjim "istorijskim sastancima u Beloj kući", uključujući i Trampa, upadljivo su činili sve da naglase mogućnosti i da izbegnu konkretne rasprave o pitanjima koja bi mogla da unište blistav dan.

Do večeri, Tramp je objavljivao na društvenim mrežama o mogućem samitu koji bi uskoro organizovao, a koji bi uključivao i Zelenskog i Putina i njega samog, a mogao bi biti prethodno otvoren sastankom "jedan na jedan" ruskog i ukrajinskog lidera. Nemački kancelar Fridrih Merc rekao je da bi takav sastanak mogao da se održi u roku od dve nedelje, nagoveštavajući ubrzani diplomatski zamah.

Finski predsednik Aleksander Stab rekao je Trampu da smo "u poslednje dve nedelje verovatno ostvarili više napretka u okončanju ovog rata nego u prethodne tri i po godine". Ovog puta to nije bio strani lider koji se ponižava da bi se dodvorio američkom predsedniku koji žudi za obožavanjem.

To je bila istina.

Nije sve tako lako

Sastanci održani u ponedeljak bili su do sada najupečatljiviji znak da predsednik Tramp zaista misli ono što govori kada kaže da želi da zaustavi ubijanje u Ukrajini. Možda zaslužuje više priznanja nego što ga dobija za svoju energiju i dosadašnju posvećenost.

Ali jučerašnji dan je takođe razotkrio pitanja koja će postajati sve očiglednija u narednim nedeljama, a koja bi mogla da potkopaju Trampov napor za mir i razbiju zapadno jedinstvo - na način koji bi Putina obradovao.

Foto: Tanjug/AP

Mnogo se govorilo o potrebi da se Ukrajini obezbede bezbednosne garancije nakon bilo kakvog mirovnog sporazuma. Tramp je čak nagovestio da bi poslao podršku američke vojske. Ali niko još nije objasnio kako bi to funkcionisalo - i, što je još važnije, šta bi Rusija bila spremna da prihvati kao deo dogovora, piše CNN.

Italijanska premijerka Đorđa Meloni iznela je jedan predlog o setu garancija zapadnih zemalja po modelu člana 5 NATO-a o uzajamnoj odbrani. To bi bilo van formalnih struktura saveza, ali bi moglo funkcionisati na isti način. Ipak, uprkos Trampovom uverenju posle Aljaske da je Putin otvoren za bezbednosne garancije Ukrajini, ovo je malo verovatno. Ruski lider vodi rat kako bi uništio aspiracije svog suseda ka NATO-u. Zašto bi prihvatio aranžman koji bi Ukrajini dao status svojevrsnog "kvazi-saveza"?

I koliko bi takve garancije uopšte bile snažne? Da li bi evropske zemlje koje bi poslale trupe kao neku "snagu za ohrabrenje" Ukrajine zaista bile spremne da ratuju protiv Rusije kako bi spasile Ukrajinu od nove ruske invazije? Suština sadašnjeg rata jeste zabrinutost i Bajdenove i Trampove administracije zbog mogućnosti da budu uvučene u rat sa nuklearno naoružanom Rusijom.

A kako bi Trampova MAGA baza gledala na takvu novu spoljnu obavezu?

Okrutna zabluda "razmene teritorija"

A onda je tu i pitanje teritorije.

Ključna fraza u Trampovom tek započetom mirovnom procesu jeste "razmena teritorija" - kako bi se stvorila nova demarkaciona linija između proširene Rusije i "novoumanjene" Ukrajine. Tramp je čak dao Zelenskom mapu, na čemu mu je ovaj prikladno zahvalio, kao da već ne shvata koliko teški izbori predstoje kada je reč o zemlji natopljenoj ukrajinskom krvlju.

Prema rečima zvaničnika upoznatih sa Trampovim samitom s Putinom, ruski lider nastoji da pregovorima osvoji teritorije koje njegove trupe nisu uspele da zauzmu, uključujući oblast Donbasa na istoku Ukrajine, koja je ekonomski i industrijski centar moći. Ta oblast je ujedno i linija od čelika, betona i snažno utvrđenih gradova koje je Ukrajina izgradila da zadrži Rusiju podalje i koji su joj potrebni da odvrati buduće napade.

Foto: Tanjug/AP

Izraz "razmena teritorija" zapravo prikriva svoje pravo značenje. Ukrajina bi, prema ruskom planu, suštinski trgovala različitim delovima sopstvene teritorije. Putin bi dobio strateški vredna područja i zauzvrat ponudio druga, manje važna, koja je već zauzeo na drugim mestima u Ukrajini. To i ne deluje kao naročito povoljan dogovor.

Razmena teritorija stvara epohalne potrese i seje buduće sukobe - kao što pokazuje Bliski istok. U ovom slučaju, to bi značilo reći hiljadama Ukrajinaca da moraju da napuste svoje domove ili da postanu Rusi. A Zelenski bi morao da objasni roditeljima poginulih mladih Ukrajinaca zašto su njihova deca umrla za teritoriju koja bi bila predata Putinu.

Postoje neke formulacije koje bi mogle da uskraćuju zvanično priznanje nad spornim oblastima kako bi se odložile ključne odluke o suverenitetu i zamrzlo stanje rata. To bi stvorilo situaciju sličnu onoj između Severne i Južne Koreje ili u podeljenoj Nemačkoj tokom Hladnog rata. Ali to su i dalje izbori koje bi možda bilo nemoguće da Zelenski "proda" svom narodu.

Ovo objašnjava zašto su razgovori u ponedeljak bili nadrealni.

Foto: Tanjug/AP

"Mislim da su svi u dobrom raspoloženju, i mislim da je to bolje nego da nisu u dobrom raspoloženju, pretpostavljam. Mislim da fokus na sastanke samo naglašava nedostatak suštine u svemu ovome", rekao je bivši Trampov savetnik za nacionalnu bezbednost iz prvog mandata, Džon Bolton.

Svaki veliki mirovni napor deluje beznadežno na početku. Ponekad je jedini način da se prevaziđu nerešivi problemi stvaranje unutrašnjeg podsticaja. Tako Trampova žurba da održi samite može imati smisla. Možda on može brzo da sve odvede tako daleko na putu ka miru da povratak više neće biti moguć.

Ali, u nekom trenutku, moraće da se premosti nemogući jaz.

"Ne mislim da je ono što trenutno živimo - gde se čini da su svi učesnici fantazijske diplomatije - ne mislim da je to održivo“, rekao je Majkl Kimidž iz Vilson centra, autor knjige „Sudar: Poreklo rata u Ukrajini i nova globalna nestabilnost“, za CNN.

Tramp je promenio ton u vezi sa Ukrajinom

Kada se Tramp vratio na vlast, mnoge pristalice Ukrajine su se plašile da će je prepustiti njenoj sudbini. Predsednik SAD i dalje odbija vrste masovne američke vojne pomoći koje su spasile zemlju posle Putinove brutalne invazije 2022. godine.

Ali Tramp je sada uložio značajan deo svoje lične kredibilnosti i političkog kapitala u svoj poduhvat da okonča rat, za koji sada priznaje da je mnogo složeniji nego što je razumeo kada je obećavao da će zaustaviti sve za 24 sata. Da bi to podvukli, sirene za vazdušnu opasnost zavijale su nad Kijevom dok je diplomatija počinjala u Beloj kući.

U ponedeljak je Tramp uglavnom obuzdavao svoj temperament pred novinarima u Ovalnoj kancelariji sa Zelenskim, kada su ga novinari sa konzervativnih mreža izgleda izazivali na ispad. Potom je odigrao tradicionalnu ulogu američkog predsednika koji okuplja transatlantske saveznike. On često postupa sa prijateljima kao sa neprijateljima, ali izgleda da ima iskreno poštovanje prema savezničkim liderima. Ovog puta bio je čvrsto u internacionalističkoj tradiciji predsednika poput Dvajta Ajzenhauera, Ronalda Regana ili Džordža Buša starijeg.

"Svi radimo za isti cilj, veoma jednostavan cilj - želimo da zaustavimo ubijanje, da ovo rešimo“, rekao je Tramp.

Još uvek umiruje Putina

Međutim, nekoliko uznemirujućih trenutaka podstaklo je zabrinutost u vezi sa Trampovom pravom lojalnošću u mirovnom procesu. Uhvaćen je s uključenim mikrofonom kako francuskom predsedniku Emanuelu Makronu govori da Putin "želi da napravi dogovor zbog mene". To pokazuje opasnu naivnost u vezi sa ruskim liderom koji je pokrenuo rat i opsednut je obnavljanjem mita o ruskoj veličini.

Tramp je potom obustavio razgovore sa evropskim liderima da bi otišao da razgovara s Putinom telefonom.

Upravo je ovakvo ponašanje razlog zašto su se Trampovi evropski sagovornici u žurbi prebacili preko Atlantika tokom vikenda. Sumnja u vezi sa njegovim sposobnostima i posvećenošću zapadnoj bezbednosti i dalje traje.

Ipak, niko drugi ne može da se pozicionira između Zelenskog i lidera Evrope s jedne strane i Putina s druge. Ako ikada dođe do mirovnog sporazuma, to će verovatno biti zato što je Tramp iskoristio svoju harizmu i moć Amerike.

To je krajnje neortodoksan pristup koji možda neće uspeti.

Kimadž, na primer, upozorava da Trampova strategija može propasti zbog unutrašnjih kontradikcija.

"Tramp pokušava da bude sve za sve ljude, sastaje se s Putinom i dočekuje ga raširenih ruku, deluje kao da dolazi do nekog dogovora. Govori o bezbednosnim obavezama prema Ukrajini; hvali evropske lidere što podržavaju Ukrajinu. Nema detalja o tome šta se zapravo dešava. Sve su to obećanja, a obećanja na površini međusobno se protive“, navodi.

"Samo se zapitate koliko dugo predsednik Tramp može da balansira sve ove lopte", dodaje sagovornik.

Hiljade života zavisi od odgovora na to pitanje.

(Telegraf.rs)