Ovo je jedini verovatan put za okončanje rata u Ukrajini i Rusiji se nikako neće dopasti

Prema administraciji Donalda Trampa, široke konture predloga Vladimira Putina za okončanje rata u Ukrajini počinju da se naziru. Ukrajina bi Rusiji prepustila kontrolu nad približno 6.600 kvadratnih kilometara, odnosno 12 procenata Donbasa (Donjecka i Luganske oblasti) u istočnoj Ukrajini što uključuje teritoriju koju Rusija trenutno ne zauzima.

Rusija bi zauzvrat napustila približno 440 kvadratnih kilometara teritorije u Sumskoj i Harkovskoj oblasti, navodi ugledni The Atlantic u analizi koju prenosimo:

Sama ta "razmena teritorija" bila bi nemoguća da se proda ukrajinskom narodu. Međutim, tim Donalda Trampa hvali napredak na drugom polju, tvrdeći da bi Putin bio otvoren za evropsku bezbednosnu garanciju, uključujući i vojno prisustvo unutar Ukrajine, uz "američko zaleđe" (iako američke trupe ne bi bile stacionirane u Ukrajini).

Jedan evropski zvaničnik upoznat sa brifinzima rekao je da bi, ako se postigne dogovor sa Rusima o njenim detaljima, nakon toga sledili pregovori o teritorijalnim pitanjima. Tramp insistira na trilateralnom samitu sa Putinom i Volodimirom Zelenskim u roku od nedelju dana kako bi se sporazum zapečatio, ali Evropljani smatraju da će im biti potrebno više vremena, najmanje nekoliko nedelja, da razrade detalje i utvrde da li postoji održiv put napred.

Dok je Putin posmatrao izveštaje o samitu i Trampov optimizam da je mir možda blizu, vrlo je moguće da je imao istu reakciju kao Alan Grinspen kada je, kao predsednik Federalnih rezervi, svedočio u Senatu:

"Moram da vas upozorim, ako se ispostavi da sam bio naročito jasan, verovatno ste pogrešno razumeli ono što sam rekao". Vrlo je moguće da, umesto postizanja proboja, Trampova administracija jednostavno pogrešno razume šta su Rusi rekli i da oni uopšte nisu promenili svoj stav. To je rizik kada nemaš predlog u pisanom obliku i kada pregovarači nisu upoznati sa diplomatskim iskustvom Moskve u vezi sa ratom.

Treba početi od onoga što Rusija zahteva. Financial Times je izvestio da je "prema četvorici ljudi sa neposrednim saznanjima o pregovorima" na samitu održanom u petak, Putin "zahtevao da se Ukrajina povuče iz Donjecke i Luganske oblasti kao uslov za okončanje rata Rusije, ali je rekao Donaldu Trampu da bi mogao da zamrzne ostatak linije fronta ako mu osnovni zahtevi budu ispunjeni".

Izraz "ako mu osnovni zahtevi budu ispunjeni" je od ključne važnosti. Rusija je predstavila memorandum na pregovorima sa Ukrajinom u Istanbulu 2. juna, koji sadrži osnovne parametre konačnog rešenja. Pored međunarodnog priznanja ruskog suvereniteta nad Krimom, Donbasom, Hersonom i Zaporožjem, uključuje i ozbiljna ograničenja u pogledu jačine ukrajinskih oružanih snaga, kao i obustavu zapadne vojne pomoći Ukrajini.

Ti zahtevi, koji bi značili potčinjavanje Ukrajine, za nju su neprihvatljivi. Do danas ih je i Trampova administracija odbacivala. U maju je potpredsednik Džej Di Vens rekao za Foks njuz da Rusi traže "previše", dodajući da "Rusija ne može očekivati da joj bude poklonjena teritorija koju čak ni nije osvojila".

U petak, ako je tačan izveštaj Trampove administracije o pregovorima, čini se da je Putin malo ublažio svoje zahteve. On i dalje insistira na povlačenju Ukrajine iz dve oblasti umesto iz četiri. Međutim, nema znakova da odustaje od svojih zahteva u vezi sa ograničenjima veličine ukrajinske vojske.

Putinov prividni ustupak oko bezbednosnih garancija možda i nije ono što Trampova administracija misli da jeste. Na prvobitnim pregovorima u Istanbulu u proleće 2022. godine, Rusija je iznela plan o spoljnjoj bezbednosnoj garanciji za Ukrajinu koji bi Moskvi dao efektivno pravo veta na to da li će ona ikada biti primenjena. Vrlo je verovatno da Moskva i dalje ima to na umu u kom slučaju, na samitu u petak nije bilo nikakvog napretka. Čak i ako odustaje od te ideje, verovatno bi povezala svaku bezbednosnu garanciju sa ozbiljnim ograničenjima u pogledu veličine ukrajinske vojske.

Bezbednosna garancija bi trebalo da znači da, ako Rusija ponovo napadne Ukrajinu, garanti stupaju u rat protiv Rusije zajedno sa Ukrajinom. Ako tu garanciju pruža Evropa, to bi značilo da bi evropske države ratovale protiv Rusije bez podrške Sjedinjenih Država. Evropljani već neko vreme strahuju da je to veoma opasno. Takav rat dao bi Putinu priliku da unese razdor između Sjedinjenih Država i Evrope, potencijalno trajno razbijajući NATO savez.

Tu se pojavljuje ideja o "američkom zaleđu". Suština je da bi, ako evropske snage budu napadnute, SAD priskočile u pomoć. Ali nije jasno šta to konkretno znači. Ako bi se Evropa obavezala da brani Ukrajinu u slučaju invazije, onda bi američko zaleđe podrazumevalo da bi im se SAD pridružile u borbi protiv Rusije, makar samo vazdušnom silom. To je veoma blizu garanciji iz člana 5. NATO. Američki izaslanik za Rusiju, Stiv Vitkof, juče je sugerisao da administracija razmatra takvu garanciju van NATO okvira, ali je vrlo teško zamisliti da će Tramp na to pristati.

Slabija verzija tog zaleđa podrazumeva da bi evropske snage bile prisutne u Ukrajini bez obaveze da ratuju protiv Rusije ako ona ponovo izvrši invaziju. One bi se, umesto toga, fokusirale na obuku i opremanje ukrajinskih trupa, kao i na stvaranje osećaja neizvesnosti u Moskvi u pogledu mogućnosti šireg rata ako Rusija obnovi sukob. U tom slučaju, Trampova administracija bi verovatno tumačila zaleđe tako da bi evropskim trupama u Ukrajini moralo da bude omogućeno sigurno utočište ako Rusija napadne, ili da bi im SAD pomogle da se bezbedno povuku.

Pod sadašnjim američkim vođstvom, kredibilna garancija spoljne bezbednosti za Ukrajinu deluje izuzetno malo verovatno. Evropljani se neće obavezati na borbu protiv Rusije bez Sjedinjenih Država, a Tramp nikada neće pristati da im se pridruži.

Jedina kredibilna garancija za Ukrajinu u trenutnim okolnostima je nacionalna: Da će Zapad pomoći Ukrajini da izgradi snage sposobne da brane zemlju i odvrate budući napad. To znači masovno vojno gomilanje nakon prekida vatre, uključujući i mogućnost udara dugog dometa, kako bi se Moskvi pokazalo da bi još jedna invazija propala i da bi značajno oslabila Rusiju.

Ako se to obezbedi, evropsko prisustvo u Ukrajini radi obuke i opremanja njihovih snaga bilo bi korisno. Ali nema znakova da je Moskva odustala od svojih zahteva za demilitarizacijom Ukrajine. Ako je očigledna spremnost Moskve da dozvoli malom broju evropskih trupa u Ukrajini dimna zavesa da bi Tramp prihvatio demilitarizaciju, on to mora odmah odbiti.

To nas vraća na teritoriju. Putinov zahtev za Donbas je taktički pametan jer je osmišljen da pruži Trampovoj administraciji lažnu nadu da će, ako Ukrajina ustupi ovu teritoriju, rat biti završen. Tramp je već odustao od svojih poziva na prekid vatre i svojih planova da uvede dodatne sankcije Rusiji. To takođe zamagljuje druge osnovne zahteve Rusije i osmišljeno je da zabije klin između Sjedinjenih Država i Ukrajine.

Ukrajina će biti izuzetno nevoljna da se odrekne teritorije i vitalnih odbrambenih linija koje bi Rusiji trebale godine da osvoji na bojnom polju, ako bi ih uopšte mogla osvojiti i stavljajući Zelenskog u poziciju u kojoj će se osećati primoranim da odbije nerazumni zahtev, Putin se nada da će ubediti Trampa da je Zelenski taj koji stoji na putu miru.

Umesto da pokušava da shvati kako da garancija bezbednosti funkcioniše, Trampova administracija prvo treba da razjasni stav Moskve o demilitarizaciji Ukrajine, po mogućstvu u pisanoj formi. Ako se drži svog stava od 2. juna, razgovori su samo trik za kupovinu vremena i slabljenje američke odlučnosti. Ako je Moskva spremna da prihvati pravo Ukrajine da se brani, razgovori o promenama teritorijalne linije kontrole mogli bi se održati na recipročnoj osnovi za svaki kvadratni kilometar koji Ukrajina preda, Rusija bi predala kvadratni kilometar slične vrednosti.

Konačno, diplomatski problem sa kojim se suočava Trampova administracija jeste kako ubediti Rusiju da prihvati nezavisnu i suverenu Ukrajinu. Svi znaci iz Moskve ukazuju na to da se nije povukla od maksimalističkog stava. Jedini verovatan način da se okonča rat jeste stvaranje realnosti na frontu koja će ubediti Putina da ne može ostvariti više dobitaka, da će platiti ogromnu cenu za nastavak rata i da je malo verovatno da će se ta realnost promeniti. To znači da Sjedinjene Države i njihovi saveznici, paradoksalno, moraju ozbiljno da se pozabave naoružavanjem Ukrajine za dugotrajan sukob i vršenjem pritiska na Rusiju. To je jedini način da se stvore uslovi za uspešne pregovore o okončanju rata.

(Telegraf.rs)