Svet je ušao u trku za superoružjima: Velika bitka bije se oko hipersoničnih projektila, a Zapad je u problemu

Blistajući na jesenjem suncu na vojnom poligonu u Pekingu, rakete Narodnooslobodilačke armije kretale su se polako ispred publike na floti džinovskih kamufliranih kamiona.

Oštre poput igle, dugačke 11 metara i teške 15 tona, svaka je nosila oznaku: "DF-17".

Preporučujemo

Kina je upravo svetu predstavila svoj arsenal hipersoničnih raketa Dongfeng.

To je bilo 1. oktobra 2019. na paradi povodom Dana državnosti. SAD su već bile svesne da se ovo oružje razvija, ali od tada je Kina ubrzala unapređenje svog arsenala.

Svet je ušao u trku za superoružjima

Zahvaljujući brzini i sposobnosti manevrisanja - kretanju brzinom većom od pet puta od brzine zvuka - reč je o zastrašujućem oružju, toliko moćnom da bi moglo da promeni način na koji se vode ratovi.

Zato se i globalna trka u njihovom razvoju sve više rasplamsava.

"Ovo je samo jedan deo šire slike u nastajanju geopolitičkog nadmetanja koje vidimo između državnih aktera", kaže Vilijam Frir, saradnik za nacionalnu bezbednost u tink-tenku Savet za geostrategiju.

"To je takvo nadmetanje kakvo nismo imali još od Hladnog rata.“

Rusija, Kina, SAD: Globalno nadmetanje

Rusija ima i "Cirkon", za koji se takođe navodi da spada među hipersonične projektile Printskrin: Telegram/Минобороны России

Ceremonija u Pekingu podstakla je spekulacije o mogućoj sve većoj pretnji koju predstavlja kineski napredak u hipersoničnoj tehnologiji. Danas je Kina predvodik u razvoju hipersoničnih raketa, a sledi je Rusija.

SAD, u međuvremenu, pokušavaju da ih sustignu, dok Velika Britanija nema nijednu takvu raketu.

Frir iz Saveta za geostrategiju, koji deo finansiranja dobija od odbrambene industrije, Ministarstva odbrane i drugih, tvrdi da je razlog što su Kina i Rusija ispred prilično jednostavan.

"One su odlučile da ulože mnogo novca u te programe još pre više godina."

U međuvremenu, tokom prve dve decenije ovog veka, mnoge zapadne zemlje bile su fokusirane na borbu protiv džihadističkog terorizma kod kuće i na protivpobunjeničke ratove u inostranstvu.

Tada se činilo da je mogućnost sukoba s ravnopravnim i sofisticiranim protivnikom veoma daleka.

"Konačan rezultat je da nismo primetili ogroman uspon Kine kao vojne sile", priznao je ser Aleks Janger, ubrzo nakon što se povukao s mesta šefa britanske Tajne obaveštajne službe 2020. godine.

Ostale zemlje u trci

Izraelski presretač "Strela 3" u akciji Foto: Israel Ministry of Defense / Xinhua News / Profimedia

I druge države brzo napreduju: Izrael ima hipersoničnu raketu, Strela 3, osmišljenu kao presretač.

Iran tvrdi da poseduje hipersonično oružje i da je lansirao hipersoničnu raketu na Izrael tokom njihovog kratkog, ali žestokog, 12-dnevnog rata u junu.

(Iako se raketa zaista kretala izuzetno velikom brzinom, smatra se da nije bila dovoljno manevarski sposobna u letu da bi se klasifikovala kao prava hipersonična raketa).

I Iran tvrdi da poseudje hipersonične projektile Foto: Tanjug/AP

Severna Koreja, u međuvremenu, radi na sopstvenim verzijama još od 2021. i tvrdi da poseduje funkcionalno oružje.

SAD i Velika Britanija sada ulažu u tehnologiju hipersoničnih raketa, kao i druge zemlje, uključujući Francusku i Japan.

Čini se da SAD jačaju svoj sistem odvraćanja i predstavile su svoje hipersonično oružje "Dark Eagle".

Prema američkom Ministarstvu odbrane, "Dark Eagle" "podseća na snagu i odlučnost naše zemlje i njene vojske, jer predstavlja duh i ubojitost hipersoničnih raketnih poduhvata američke vojske i mornarice".

Ali Kina i Rusija trenutno su daleko ispred - a prema mišljenju nekih stručnjaka, to predstavlja potencijalni problem.

Hipersuperbrze i hipernepredvidive

"Kinžal" može da se lansira sa aviona MiG-31 Foto: Shutterstock

Hipersonično znači nešto što putuje brzinama od Maha 5 ili većim. (To je pet puta veća brzina od zvuka, odnosno 6.200 km/h.) To ih svrstava u potpuno drugu kategoriju u odnosu na nešto što je samo nadzvučno, što znači da leti brže od brzine zvuka (1.235 km/h).

Njihova brzina delimično je razlog zbog kojeg se hipersonične rakete smatraju takvom pretnjom.

Najbrža do sada je ruska - Avangard - za koju se tvrdi da može da dostigne brzine od Maha 27 (otprilike 33.300 km/h), iako se češće pominje brojka od oko Maha 12 (oko 14.800 km/h), što odgovara brzini od oko 3,2 kilometra u sekundi.

Međutim, kada je u pitanju čista razorna moć, hipersonične rakete nisu mnogo različite od nadzvučnih ili podzvučnih krstarećih raketa, kaže Frir.

"Teškoća u njihovom otkrivanju, praćenju i presretanju zapravo ih izdvaja."

Postoje u osnovi dve vrste hipersoničnih raketa:

• Raketa tipa boost-glide oslanja se na raketni motor (kao kineske DF-17) da bi bila lansirana ka i ponekad iznad Zemljine atmosfere, odakle onda neverovatnom brzinom juri prema cilju. Za razliku od uobičajenih balističkih raketa koje putuju predvidljivom parabolom, hipersonični klizni projektili mogu da se kreću nepredvidivo i manevrišu u završnoj fazi leta prema meti.
• Hipersonične krstareće rakete lete nisko iznad terena, pokušavajući da ostanu ispod radara i tako izbegnu otkrivanje. One se takođe lansiraju i ubrzavaju pomoću raketnog potiska, ali kada dostignu hipersoničnu brzinu, aktiviraju sistem poznat kao "skramdžet motor" koji usisava vazduh tokom leta i na taj način ih gura ka cilju.

Lansiranje "Kinžala" sa zemlje Foto:Profimedia/INSTAR Images/Ministry of Defence of the Russian Federation/Cover Images/INSTARimages.com

Ovo su "oružja dvostruke namene", što znači da bojeva glava može biti nuklearna ili konvencionalna visokoeksplozivna. Ali kod ovih sistema nije samo brzina presudna.

Da bi raketa u vojnom smislu bila klasifikovana kao zaista "hipersonična", mora da bude manevarski sposobna tokom leta. Drugim rečima, vojsci koja je lansirala potrebno je da ona može da menja pravac naglo i nepredvidivo, čak i dok neverovatnom brzinom juri ka cilju.

To je čini izuzetno teškom za presretanje. Većina radara sa zemlje ne može da se pouzdano osloni na rano otkrivanje hipersoničnih raketa sve do kasne faze leta.

"Leteći ispod horizonta radara, one mogu da izbegnu rano otkrivanje i da se pojave na senzorima tek u završnoj fazi, što ograničava mogućnosti za presretanje", kaže Patricija Bazilčik, istraživačica u okviru Projekta protivraketne odbrane pri Centru za strateške i međunarodne studije u Vašingtonu, koji delimično finansiraju američke državne institucije, kao i odbrambena industrija i drugi.

Rešenje za to, veruje ona, jeste jačanje zapadnih svemirskih senzora, koji bi prevazišli ograničenja radara na zemlji.

U realnom ratnom scenariju, pred zemljom koja je meta stoji i zastrašujuće pitanje: da li je ovo nuklearni ili konvencionalni napad?

"Hipersonične rakete nisu toliko promenile prirodu ratovanja koliko su promenile vremenske okvire u kojima možeš da deluješ", kaže Tom Šarp, bivši komandant Kraljevske mornarice i specijalista za protivvazdušnu odbranu.

"Osnovna potreba da se prati neprijatelj, puca na njega, a zatim raketa manevriše pred sam kraj kako bi pogodila pokretni cilj (što je velika prednost brodova) nije se promenila u odnosu na prethodne rakete, bilo da su balističke, nadzvučne ili podzvučne."

"Slično tome, obaveza branioca da prati i zatim ometa ili uništi dolazeću hipersoničnu raketu ostaje ista kao i ranije - samo što sada imaš mnogo manje vremena."

Postoje znaci da ova tehnologija zabrinjava Vašington. Izveštaj objavljen u februaru ove godine od strane Istraživačke službe američkog Kongresa upozorava: "Američki odbrambeni zvaničnici su izjavili da su i kopnene i trenutne svemirske senzorske arhitekture nedovoljne za otkrivanje i praćenje hipersoničnog naoružanja."

Ipak, neki stručnjaci smatraju da je deo uzbuđenja oko hipersonika preteran.

Da li je uzbuđenje preterano?

Zapad žestoko kaska s ovom tehnologijom Foto: Raytheon

Doktor Sidart Kaušal iz Kraljevskog instituta za ujedinjene službe (RUSI), odbrambenog tink-tenka, među onima je koji smatraju da hipersonici nisu nužno prekretnica.

"Brzina i manevarska sposobnost ih čine privlačnim protiv visoko vrednih ciljeva, a njihova kinetička energija pri udaru takođe ih čini korisnim sredstvom za uništavanje utvrđenih i zakopanih ciljeva, koje je ranije bilo teško uništiti većinom konvencionalno naoružanih sredstava", kaže on.

Ali iako lete pet puta brže od brzine zvuka ili više, postoje mere odbrane od njih - od kojih su neke "efikasne", tvrdi Šarp.

Prva je otežavanje praćenja i otkrivanja. "Brodovi mogu da ulože velike napore kako bi zaštitili svoju poziciju", dodaje on.

"Zrnasta satelitska slika dostupna sa komercijalnih satelita samo treba da bude zastarela nekoliko minuta da više ne bi bila od koristi za ciljanje.

"Dobijanje satelitskih ciljanih rešenja koja su dovoljno aktuelna i precizna da bi se koristila za gađanje i dalje je i teško i skupo."

Ali on ističe da će veštačka inteligencija i druge nove tehnologije verovatno s vremenom promeniti tu situaciju.

Oprez kada je reč o ruskoj pretnji

Testiranje "Kinžala" Foto:Profimedia/TASS/Russian Defence Ministry

Činjenica ostaje da su Rusija i Kina ispred kada je u pitanju razvoj ovog oružja. "Mislim da su kineski hipersonični programi... impresivni i zabrinjavajući", kaže Frir.

Ali dodaje: "Kada je reč o Rusima, verovatno bismo morali biti mnogo oprezniji u pogledu onoga što oni tvrde."

U novembru 2024, Rusija je lansirala eksperimentalnu balističku raketu srednjeg dometa na industrijski objekat u Dnjepru, u Ukrajini, koristeći ga kao poligon za testiranje u realnim uslovima.

Raketa, za koju je Ukrajina rekla da je letela hipersoničnim brzinama od Maha 11 (ili 13.578 km/h), dobila je ime "Orešnik", što na ruskom znači "lešnikovo drvo".

Predsednik Rusije Vladimir Putin rekao je da je oružje putovalo brzinom od Maha 10.

Izveštava se da je njena bojeva glava namerno fragmentisana tokom završnog spuštanja u nekoliko nezavisno usmerenih inertnih projektila, što je metodologija koja datira još iz doba Hladnog rata.

Neko ko je čuo njen pad rekao je da nije bila naročito glasna, ali da je bilo više udara: šest bojevih glava palo je na zasebne ciljeve, ali pošto su bile inertne, šteta nije bila značajno veća od one koju izaziva rusko noćno bombardovanje ukrajinskih gradova.

Zapad je u problemu

Za Evropu, latentna pretnja NATO zemljama dolazi prvenstveno od ruskih raketa, od kojih su neke stacionirane na baltičkoj obali u ruskoj eksklavi Kalinjingrad. Šta ako bi Putin naredio udar na Kijev s "Orešnikom", ovog puta naoružanim punim eksplozivnim teretom?

Ruski lider je tvrdio da ovo oružje ulazi u masovnu proizvodnju i da oni imaju kapacitet, kako je rekao, da pretvore ciljeve "u prašinu".

Rusija takođe poseduje i druge rakete koje lete hipersoničnim brzinama.

Rusija uveliko koristi projektile Kinžal u Ukrajini Foto: Shutterstock/Dianov Boris

Putin je mnogo govorio o raketama "Kinžal" (Bodež) svoje avijacije, tvrdeći da putuju toliko brzo da ih je nemoguće presresti. Od tada ih je ispalio mnogo na Ukrajinu - ali ispostavilo se da "Kinžal možda i nije istinski hipersoničan, a mnogi su presretnuti.

Zapad zabrinjava i ruski izuzetno brz i visoko manevarski "Avangard". Na ceremoniji njegovog predstavljanja 2018. - zajedno sa još pet drugih takozvanih "superoružja" - Putin je izjavio da je nezaustavljiv.

Doktor Sidart Kaušal sugeriše da je njegova primarna uloga zapravo "prevazilaženje američke protivraketne odbrane".

Zapad zabrinjava i ruski izuzetno brz i visoko manevarski "Avangard" Foto: Russia Defence Ministry / Zuma Press / Profimedia

"Ruski državni programi naoružanja takođe sugerišu da je njihov proizvodni kapacitet za sistem poput Avangarda ograničen", tvrdi on.

Drugde, kako se takmičenje za stratešku nadmoć u Zapadnom Pacifiku zaoštrava između SAD i Kine, naglo širenje kineskog arsenala balističkih raketa predstavlja ozbiljnu potencijalnu pretnju američkom pomorskom prisustvu u Južnom kineskom moru i šire.

Kina poseduje najmoćniji arsenal hipersonika na svetu. Krajem 2024, Kina je predstavila svoje najnovije hipersonično klizno sredstvo, GDF-600. Sa teretom od 1.200 kg, ono može da nosi submuniciju i da dostigne brzine od Maha 7 (8.642 km/h).

"Prelomni trenutak" u britanskoj trci da sustigne rivale

Klasični PVO sistemi nemaju šanse protiv hiperosničnih projektila Foto: Shutterstock

Velika Britanija zaostaje u ovoj trci, naročito jer je jedna od pet nuklearno naoružanih stalnih članica Saveta bezbednosti UN. Ali, sa zakašnjenjem, ulaže napore da sustigne ostale, ili makar da uđe u trku.

U aprilu, Ministarstvo odbrane i Laboratorija za odbrambenu nauku i tehnologiju objavili su da su britanski naučnici dostigli "prelomni trenutak" nakon uspešnog završetka velikog test programa.

Britanski test pogona bio je rezultat trostruke saradnje britanske vlade, industrije i američke vlade. Tokom perioda od šest nedelja ukupno su izvedena 233 "uspešna statička testiranja" u NASA-inom Langli istraživačkom centru u Virdžiniji, SAD.

Džon Hili, britanski ministar odbrane, nazvao je to "prelomnim trenutkom".

Ali i dalje će proći godine pre nego što ovo oružje bude spremno.

Pored stvaranja hipersoničnih raketa, Zapad bi trebalo da se fokusira i na stvaranje snažne odbrane protiv njih, tvrdi Frir.

"Kada je reč o raketnom ratovanju, sve je to kao dve strane istog novčića. Morate biti sposobni da umanjite štetu, ali i da možete da gađate lansirne platforme neprijatelja."

"Ako imate obe ruke na raspolaganju, i možete u izvesnoj meri da se branite, a takođe i da kontrudarite... onda je daleko manje verovatno da će se protivnik usuditi da započne sukob."

Ipak, Tom Šarp i dalje je obazriv po pitanju toga koliko trenutno treba da budemo zabrinuti.

"Ključna stvar sa hipersonicima", kaže on, "jeste da su obe strane ove jednačine jednako teške - i nijedna još nije usavršena."

(Telegraf.rs)