NAPETO NA SEVERU! Zemlja koja se graniči sa Rusijom se sprema za rat: "Ne bojimo se, ali..."

Uprkos upozorenjima iz Finske da bi Rusija u bliskoj budućnosti mogla da napadne i Skandinaviju i Baltik, stanovnici Estonije ne žele živjeti u strahu. Ali se svejedno pripremaju za mogući napad.

"Kodukohvikute paevad", u prevodu "Dani kućnih kafića", vrhunac je leta na Hiumai, prenosi Ddeutsche welle.

Tokom jednog produženog vikenda u avgustu stanovnici ovog estonskog ostrva, drugog po veličini na Baltičkom moru, otvaraju svoje kuće na tri dana i nude komšijama domaće kolače, domaću dimljenu ribu i domaće pivo. Uz dečji smeh i pesmu oni slave svoje kratko estonsko leto.

Ave Ungro ovo slavlje smatra "neizmerno važnim" baš sada, u ratnim vremenima. Ova 44-godišnjakinja je sa svojom šestogodišnjom ćerkom upravo stigla na "Kodukohvikute päevad".

"To pomaže zajedništvu nas Estonaca. Slaviti zajedno, razgovarati, razmišljati o budućnosti. Vrhunac leta na ostrvu jednako je važan kao i obuka gađanja u ženskoj civilnoj obrani", smatra Ave i nastavlja:

"Kao verovatno i većina Estonaca, bila sam 24. februara 2022. u šoku. Pogotovo zbog shvatanja da život kakav smo do tada poznavali više ne može tako dalje da se odvija".

Ali Ave je htela sama da oblikuje taj novi život, priprema svoju porodicu, svoje ostrvo, svoju zemlju na eventualni ruski napad. Ukratko, želela je da učini nešto što će koristiti Estoniji i njoj samoj.

Trening u civilnoj obrani

Od tada Ave koja je logoped provodi 48 sati godišnje u "Naiskodukaitse", ženskoj civilnoj obrani. Već je završila pet različitih programa,  obuku o sigurnosti, prvu pomoć, vojnu obuku, terensku prehranu i istoriju estonske civilne obrane.

"U vojnom delu sam, istina, uzela oružje u ruku ali ni jednom nisam pucala", priča Ave.

Ona se nada da nikada neće morati da primeni svoja vojna znanja i da bi se, u najgorem slučaju, radije usredsredila na evakuaciju.

Ženska civilna obrana "Naiskodukaitse" osnovana je 1927. godine i bila je zabranjena tokom SSSR, a ponovno je uspostavljena nakon sticanja nezavisnosti 1991.

Ona je deo "Kaitseliita", veće dobrovoljne obrambene organizacije koju čine naoružani i dobro obučeni civili. "Kaitseliit" tokom rata bi trebalo da pruži podršku regularnim oružanim snagama. Obe jedinice podređene su estonskom Ministarstvu obrane.

Bez atmosfere straha

Zbog toga, kaže Ave, ne strahuje od mogućeg napada iz Rusije. Iako je položaj ostrva u Baltičkom moru strateški značajan, na putu od ruske metropole Sankt Peterburga prema ruskoj enklavi Kalinjingrad Rusi bi mogli zauzeti Hiumau, ovde ne vlada atmosfera straha kako se to prikazuje u zapadnim medijima, napominje Ave.

Ni Marek Kohv iz Međunarodnog centra za obranu i sigurnost ne veruje da bi Hiuma mogla postati drugi Krim. Ovo ukrajinsko poluoostrvo Rusija je anektirala 2014. godine. Kohv objašnjava zašto se Hiuma i Estonija 2025. ne mogu uporediti s Krimom i Ukrajinom.

Masivna izdvajanja za naoružanje

On ističe da je Estonija, doduše, mala zemlja, ali da jako puno ulaže u bezbednost. Naime, ova baltička članica EU već sada izdvaja 3,4 odstoo svog BDP za odbranu. Do 2029. izdvajanja bi trebalo da porastu na 5,4 odsto, što bi bio rekord unutar NATO.

"Kultura samoobrane duboko je ukorenjena u estonskom narodu", rezimira Marek Kohv i dodaje: „A imamo i regionalne saveznike poput Finske, nove članice NATO, ali i druge baltičke države poput Letonije i Litvanije, kao i Poljsku, vojnu silu u Evropi".

Presudno je, naglašava ovaj stručnjak, članstvo Estonije u NATO. Zahvaljujući Članu 5 i u njemu sadržanom načelu kolektivne sigurnosti, svaki napad na njegovu zemlju doveo bi do reakcije oružanih snaga drugih članica NATO.

Još jedan aspekt je zapadna vojna tehnologija, koja je daleko nadmoćnija od ruske, ističe Kohv. On je takođe uveren da strah, da bi Rusija mogla da napadne Estoniju nuklearnim oružjem, nije ništa drugo nego prazna pretnja, ako se uzme u obzir blizina Estonije ruskoj metropoli Sankt Peterburgu jer bi i ona sama u slučaju nuklearnog udara bila pogođena radioaktivnim oblakom.

Sabotaža kao stvaran problem

Kohv smatra da su od teoretskog ruskog napada na Baltik trenutno daleko značajniji činovi sabotaže protiv raznih država na obalama Baltičkog mora. Prema mišljenju stručnjaka, u to spadaju višestruka oštećenja podmorskih komunikacijskih kablova ili ometanje GPS navigacijskog signala, zbog čega avioni nestaju s radara.

To se dogodilo kod dva leta iz Finske prema Estoniji u aprilu prošle godine. Oba aviona su morala da se vrate u Helsinki nakon što nisu mogla da slete u Talin. Njihov GPS signal očito je bio blokiran ometačima. I brodovi u Baltičkom moru sve su češće pogođeni time. Zapadne obaveštajne službe sumnjaju da se tim akcijama ometanja upravlja iz ruske enklave Kalinjingrad.

Kalinjingrad - bodež protiv Evrope?

Tamo Rusija skladišti veliku količinu vojne opreme, uključujući rakete Iskander koje mogu nositi i nuklearne bojeve glave, kaže politolog Sergej Sučankin iz Saratoga Foundation, neprofitne fondacije sa sedištem u SAD.

Ovaj stručnjak, rođen u Kalinjingradu, naziva svoj rodni kraj "bodežom uperenim prema Evropi".

Sučankin upozorava da Kalinjingrad ne leži samo između članica EU Litvanije i Poljske:

"To je bilo utvrđenje sovjetske vojske, jedno od najmilitariziranijih mesta na svetu. A danas je ponovno na putu prema tome".

Ave Ungro s estonskog ostrva Hiuma takav komšiluk na Baltičkom moru doduše nije po volji, a i činovi sabotaže su, naravno, loši, ali ipak ne pomišlja ni u snu na napuštanje njezinog "magičnog" ostrva.

Nakon komšijskog slavlja "Kodukohvikute päevad" ona pokazuje svoje "tajno mesto" na obali, omiljeno mesto njene porodice. To je mali rt gde je ostrvo gotovo sa svih strana okruženo vodom.

"Gle tamo, orao ribar", uzvikuje Ave i dodaje:

"Kakvo prelepo mesto! Toliko ptica, tako je mirno ovde. A lepota Hiumae je upravo u tome da takva mesta uopšte postoje. I tako mora i ostati!".

(Telegraf.rs/DW)