Evropa se ozbiljno naoružava i priprema za rat: "Nedostaje nam 300.000 vojnika"

Konstanca na fakultetu nije učila da maršira, prepoznaje radio-signale ili da ležeći na stomaku nišani iz puške u zamišljenog neprijatelja. To je nešto što je ova studentkinja prava savladala na svojoj prvoj vojnoj obuci u jednoj vojnoj jedinici iz Pariza tokom letnog raspusta.

"Mislim da je vrlo važno zaštititi našu zemlju, posebno u ovom vrlo komplikovanom kontekstu kroz koji prolazimo", rekla je ova studentkinja druge godine prava o svom prvom dvonedeljnom kursu za rezerviste.

Preporučujemo

"Mislim da je vojska najbolji način da naučimo kako raditi zajedno", dodaje ona u razgovoru za Deutsche Welle.

Više od dve decenije nakon što je Francuska ukinula obvezno služenje vojnog roka, desetine hiljada Francuza se sada prijavljuju u rezervne jedinice. Broj operativnih rezervista naglo je porastao u poslednjih deset godina, s 28.000 u 2014. na više od 46.000 danas.

Više od polovine njih je primila kopnena vojska, dok je ostatak podeljen između mornarice i vazdušnih snaga.

Makron povećava ulaganja u vojsku

Vlada želi da do 2035. godine taj broj bude više nego dvostruko veći: 105.000 rezervista, odnosno jedan na svaka dva aktivna vojnika i da ponudi nove mogućnosti mladima da volontiraju. Taj cilj je u skladu s planovima predsednika Emanuela Makrona da značajno poveća ulaganja u vojsku na 64 milijarde evra u 2027. godini, što je dvostruko više nego 2017. godine, kada je stupio na dužnost.

U pozadini tih mera je zabrinutost zbog sve agresivnije Rusije, kao i sumnja u to da Sjedinjene Američke Države s predsednikom Donaldom Trampom neće stati u obranu Evrope.

"Nikada naša sloboda nije bila toliko ugrožena", rekao je Makron na televiziji prošlog meseca.

"Moramo ubrzati napore za formiranje rezerve. Moramo pružiti mladima novi okvir za služenje".

Penzionisani francuski viceadmiral Patrik Čeveleru smatra da je Makronov potez "dobar korak", iako upozorava da predviđeni vladin budžet tek mora biti potvrđen u francuskom parlamentu.

"Ne treba nam samo više ljudi", dodaje viceadmiral, koji je analitičar u londonskom institutu za sigurnost i obranu Royal United Services (RUSI), i dodaje:

"Potrebni su nam i specijalizovani kadrovi u ključnim sektorima kao što su dronovi i informacione tehnologije".

Rigorozna obuka u Versaju

Novi rezervisti se obučavaju u jedinicama kao što je 24. pešadijski puk u Versaju, smešten u prostranom vojnom kvartu na oko četiri kilometra od čuvenog dvorca.

"Neki žele da otkriju vojni svet i vide da li žele da mu se pridruže s punim radnim vremenom", rekla je poručnica Ameli, koja je vodila poslednju obuku. "Neki dolaze zbog izazova prilagođavanja drugom svetu, ili zato što je kasno da se pridruže aktivnoj vojsci".

Kao i drugi u 24. pešadijskom puku, Ameli je i sama rezervista, u civilnom životu radi kao carinska službenica. Sada provodi leto nadgledajući intenzivnu dvotjednu obuku uvod u vojni život.

Regruti su starosti između 17 i 57 godina, bude se u 6 ujutro i često odlaze na spavanje u ponoć.

"Uče kako sigurno da nose i koristiti oružje, marširaju zajedno, koriste kompas i komunikacionu opremu", rekla je Ameli o polaznicima, nabrajajući neke od zahteva na početnoj obuci. "Radimo na svim borbenim tehnikama koje vojna vedinica koristi".

Na obuci se koristi i vojeva municija. "Obuka je zaista rigorozna", kaže Kostanca dodajući da poznaje i druge studente Sorbone koji su prošli kroz isto. "Nemamo iste godine, iste poslove, ista znanja, ali učimo kako raditi zajedno2.

Kao i Kostanca, inženjer Gabriel (23) prijavio se u rezervni sastav jer je zabrinut za budućnost svoje zemlje.

"Kao vojnik, neću komentirisati političku ili ideološku komponentu", kaže on, ponavljajući stav drugih rezervista koji su odbili da otvoreno govore o ruskoj pretnji. "Ali rat je na granici Evrope, i to je signal da se moramo angažovati".

Još jedan trenutak buđenja za mladog inženjera bio je teroristički napad na halu Bataclan 2015. godine u Parizu. "Nešto se prelomilo u meni", rekao je Gabriel. "Shvatio sam da su mirna vremena u kojima sam odrastao prošla. I pomislio sam: i ja ću ustati i dati svoj doprinos.

Evropa jača vojne kapacitete

Napori da se pojača vojna snaga ulažu se i drugde u Evropi. Prema izveštaju koji su nedavno objavili tink-tank Bruegel i nemački Institut Kel, Evropi bi moglo biti biti potrebno još 300.000 dodatnih vojnika u kratkom roku da bi se odvratila ruska agresija, bez podrške SAD.

Litvanija, Švedska i Letonija su ponovno uvele obvezno služenje vojnog roka. Poljska je najavila planove da godišnje vojno obučava 100.000 civila. Nemačka takođe vodi kampanju za rezervni sastav. Početni odziv je bio slab, pa ministar obrane Boris Pistorius upozorava da bi obvezni vojni rok mogao biti ponovno uveden ako se premalo ljudi prijavi.

Za razliku od Nemačke, u Francuskoj ankete pokazuju snažnu podršku jačanju vojske. Istraživanje IPSOS-CESI sprovedeno ranije ove godine pokazalo je da 86 odsto Francuza podržava vojnu službu. Jedna druga anketa je pokazala da je polovina mladih Francuza spremna da se pridruži vojsci ako dođe do rata.

"Mislim da ljudi razumeju da možda moraju zaštititi ono što im je drago", kaže viceadmiral Patrik Čeveleru. "Jačanje rezerve može biti način da se ojača veza između mlade generacije i vojske".

Moja je dužnost je da branim svoju zemlju

Osnovan u 17. veku 24. puk u Versaju prima veliki broj prijava za svoje obuke. Od svakih 100 kandidata samo 40 njih bude izabrano. Oni koji završe obuku mogu provesti i do 60 ili više dana godišnje služeći u rezervnom sastavu. Plata rezerviste je skromna od 40 do 200 evra neto dnevno, zavisno od čina.

Ne prođu svi ni osnovnu obuku. Od početnog 61 kandidata za poslednju obuku u 24. puku, desetoro je odustalo. Nakon završetka početnog kursa, grupa će provesti više meseci na dodatnoj obuci. Kada budu spremni, mnogi će se verovatno pridružiti patrolama širom zemlje u okviru Operacije "Sentinelle", sigurnosne operacije pokrenute nakon terorističkih napada 2015. godine u Francuskoj i koja je osiguravala Olimpijske igre prošle godine.

Oni s posebnim kvalifikacijama mogli bi biti raspoređeni i u inostranstvo. Još jedan polaznik, Bertran, otac dvoje dece, prijavio se za pet godina službe u rezervi nakon završetka obuke. U svojim tridesetim, seća se kako se osećao kada je saznao za napade na Svetski trgovinski centar u Njujorku 2001.

"Imali smo i strašne napade u Francuskoj", kaže on. "Pomislio sam da je moja dužnost kao oca da branim svoju zemlju." Kao opštinski  službenik u jednom mestu kod Pariza, Bertrand veruje da već služi svojoj zemlji kao civil. "Sada", dodaje, "služiću joj kao borac".

(Telegraf.rs/DW)