Da li još 2 miliona ruskih vojnika "mora" da umre da bi Putin sačuvao obraz u Ukrajini?

Predsedniku Rusije Vladimiru Putinu će trebati još najmanje četiri i po godine i nepuna dva miliona poginulih ruskih vojnika ukoliko želi da osvoji teritoriju koju je već proglasio delom Rusije, navodi se u najnovijem izveštaju britanskih obaveštajaca.

Ova tvrdnja dolazi u trenutku kada predsednik SAD Donald Tramp vrši pritisak na Ukrajinu da prihvati mirovni sporazum po uslovima Moskve, upozoravajući da Kijev rizikuje da izgubi rat.

Preporučujemo

Zahtevi Kremlja uključuju potpunu kontrolu nad regionom Donbasa, koji obuhvata Donjeck i Lugansk, kao i delove Zaporožja i Hersona, četiri regiona koja je Putin ilegalno anektirao još 2022. godine, preneo je Daily Mail.

Ali, više od dve godine nakon što je proglasio njihovo pripajanje, Rusija i dalje nema potpunu kontrolu ni nad jednom od tih oblasti. Nova analiza britanskog Ministarstva odbrane pokazuje da je Moskva daleko od mogućnosti da ih zauzme silom.

Prema britanskoj proceni, koja se zasniva na trenutnim brzinama napredovanja i procenama ukrajinskih gubitaka, Rusiji bi bilo potrebno 4,4 godine i dodatnih 1,93 miliona žrtava da osigura kontrolu nad teritorijama koje tvrdi da je anektirala i koje su uključene u sastav Ruske Federacije.

To bi bilo povrh milion vojnika koji su već mrtvi ili ranjeni od početka invazije u februaru 2022. godine. Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski je odlučan u stavu da Rusija nije ni blizu ciljevima koje je imala na početku rata i naglasio je da neće pristati na dogovor po kojem bi Ukrajina odustala od dela svoje teritorije.

"Priče o tome da će oni zauzeti naš Donbas do kraja godine, to su prazne priče. Da bi okupirali naš Donbas, trebalo bi im još četiri godine", rekao je Zelenski nakon samita sa Trampom.

Ukrajinsko poverenje u ove procene delimično se zasniva na ogromnom odbrambenom sistemu koji naziva "pojas tvrđava".

On se proteže oko 60 kilometara kroz Donjeck, od Slavjanska do Kostjantinivke, i zaštićen je protivtenkovskim preprekama poznatim kao "zmajevi zubi", rovovima, minskim poljima i bunkerima.

"Zmajevi zubi“ su betonski blokovi u obliku piramide, namenjeni da zaustave ili uspore tenkove i oklopna vozila. Deluju tako što oštećuju gusenice, onesposobljavaju vozila ili ih usmeravaju u uske prolaze gde postaju laka meta. Ove odbrane se često kombinuju sa rovovima i minskim poljima kako bi se postigao maksimalan efekat.

Ukrajinske snage su ih dodatno utvrdile još od 2014. godine, kada je Rusija prvi put izvršila invaziju i zauzela Krim. Danas se ovaj sistem smatra jednom od najutvrđenijih zona u Evropi još od Drugog svetskog rata.

Analitičari ističu da bi odustajanje od ovog pojasa bilo katastrofalno za Ukrajinu, jer bi Rusiji otvorilo put za dalja napredovanja.

"To bi značilo gubitak njihovih najopsežnije utvrđenih i opremljenih odbrambenih položaja na istoku, čime bi Harkov i Dnjepropetrovsk postali otvoreni za buduće napade", kaže Metju Sevil iz londonskog tink-tenka RUSI.

Institut za proučavanje rata (ISW) takođe je upozorio da bi gubitak pojasa značio da bi Ukrajina ostala u lošijem položaju i bez ikakve garancije da bi se borbe zaustavile.

Tokom proteklih 11 godina Ukrajina je uložila ogromne resurse u izgradnju odbrane oko nekih od najvažnijih gradova u regionu. Analitičari veruju da bi Putin, ukoliko bi uspeo da zauzme pojas, mogao da pokrene nove ofanzive dublje u Ukrajinu.

Snaga odbrambenog sistema, međutim, nije sprečila Moskvu da pokreće skupe napade.

Šon Piner, bivši britanski marinac koji se borio zajedno sa Azovom, kaže da se ruski vojnici šalju u ono što on naziva "samoubilačke misije".

"Ne postoji nijedno područje linije fronta koje nije na TV ekranu. To je gotovo neprobojna gvozdena zavesa dronova".

Objasnio je kako se male grupe vojnika kreću na motociklima i električnim skuterima bez podrške, pokušavajući da se provuku kroz ukrajinske linije.

Prema ISW, ruske snage su provele skoro dve godine pokušavajući da zauzmu Kupjansk i još nisu završile opkoljavanje. Za 14 meseci, uspeli su da napreduju samo oko 12 kilometara od istočnih do zapadnih ivica Torecka i više od dve godine da se pomere 12 kilometara od zapadnog Bahmuta do predgrađa Časiv Jara.

Čak je i Putinova letnja ofanziva, pokrenuta uz veliku pompu, rezultirala samo marginalnim napretkom uprkos teškim gubicima. Ovi spori dobici pokrenuli su debatu o tome da li je Rusija, a ne Ukrajina, bliža tački sloma.

Britanski i američki analitičari veruju da se Kremlj suočava sa dve glavne ranjivosti - svojom vojskom i ekonomijom. Rusku ekonomiju su već pogodile sankcije, inflacija i rastući nedostatak radne snage, jer se na stotine hiljada mladića poslato na front, gde su poginuli ili ranjeni, a oni koji nisu kriju se od regrutacije.

Moskva se takođe bori da proizvede dovoljno oružja i municije uprkos povećanju proizvodnje oružja i kupovini zaliha od Irana i Severne Koreje.

(Telegraf.rs)