"Ovo je najefikasniji način da Putina držite što dalje od Evrope!" Savet biologa odjeknuo u NATO

Kako sprečiti rusku invaziju Evrope? Vratite močvare, preporučuje holandski biolog Hans Josten. Ogroman trud evropske zemlje uložile su u isušivanje močvara kako bi dobile plodno tlo. Sad bi vraćanje prirodnih prepreka mogao biti glavni adut Evrope u strahu od moguće invazije Vladimira Putina.

Ne možete biti sigurni da li je duboko 10 centimetara ili čitav metar, objašnjava biolog Hans Josten. Teškim oklopnim vozilima bilo bi nemoguće da prođu močvarno područje severoistočne Nemačke, poznato kao Kieshofer Moor, piše Financial Times. Holandski biolog smatra da je vraćanje isušenih močvara i tresetišta efikasan način da se Putin drži podalje, a istovremeno bi to bio veliki korak u borbi protiv klimatskih promena, uz koristi za bioraznolikost, kontrolu useva i snabdevanje vodom.

Preporučujemo

Procenjuje se da isušivanje močvara uzrokuje pet posto svetske emisije ugljenika. Kada se tresetišta ponovo napune vodom, prestaju ispuštati CO₂ i na kraju ga ponovo počinju zadržavati. Korišćenje močvarnih tla i tresetišta u vojne svrhe istovremeno je humano, ističe holandski biolog: efikasno se štitite, a ne gube se ljudski životi.

Foto:Tanjug/AP

Poraz Rimljana

Milenijumima su se vode koristile u odbrambenim strategijama. Pruski general i vojni strateg Karl fon Klauzevic isticao je da su močvare među najjačim linijama odbrane. Vođa Germana Arminius iskoristio je močvarno tlo na području Teutoburške šume kako bi naneo poraz Rimljanima u odlučujućoj bici na početku nove ere. Holandija je u 16. i 17. stoleću koristila poplave kako bi odbila španske i francuske osvajače.

I Ukrajinska vojska koristila je svoje vode u odbrani od invazije: u prvim danima od početka ruskog napada 2022. uništili su branu na reci Irpin oko 20 kilometara od Kijeva. To je bitno usporilo ruske snage, zaustavilo njihov napad sa severa i nateralo ih da traže druge rute, objašnjava ukrajinski vojni stručnjak Viktor Kevliuk. Rušenje brane dalo je Ukrajincima vremena da ojačaju odbranu na desnoj obali reke Irpin, a voda i močvare poslužile su kao protivtenkovski rov.

Foto: Tanjug/AP

No, takva tla mogu biti opasna i za vlastite snage. U martu su četiri američka vojnika stacionirana u Litvaniji poginula kada su se 63-tonskim oklopnim vozilom M88 Hercules zaglavili u močvari blizu granice s Belorusijom. Nemačka vlada tako odgovara da bi vraćanje vode u isušena tla isključivo u vojne svrhe moglo imati i prednosti i nedostatke, pa im sada "nije prioritet".

Politico piše kako zemlje istočnog krila NATO-a razmatraju vraćanje močvara, čime bi se spojila dva evropska prioriteta: odbrana i klima. Estonski premijer Kristen Mihal rekao je za Financial Times da se uveliko oslanjaju na to u svojoj odbrambenoj strategiji, računajući da močvare, tresetišta ili jezera služe kao prirodne granice. Tresetišta hvataju ugljen-dioksid koji zagreva planetu jednako dobro kao što zarobljavaju neprijateljske tenkove. Ipak, polovina močvara EU isušuje se kako bi se dobilo zemljište za poljoprivrednu proizvodnju. Isušena tresetišta zauzvrat oslobađaju gasove staklene bašte i omogućuju oklopnim vozilima lak prolaz.

Istočni štit

Predstavnici vlada Finske i Poljske rekli su za Politico kako ispituju mogućnost korišćenja močvarnih tla istovremeno za odbranu svojih granica i borbu protiv klimatskih promena. Poljski ogromni projekt utvrđivanja granice "Istočni štit", vredan 2,3 milijarde evra, "osigurava zaštitu životne sredine, uključujući formiranje tresetišta i pošumljavanje pograničnih područja", saopštilo je poljsko ministarstvo odbrane.

Većina tresetišta na području EU koncentrisana je na granici članica NATO-a s Rusijom i Bjelorusijom - od finskog Arktika preko baltičkih država i istočne Poljske. Kad je natopljen vodom, ovaj teren predstavlja opasnu zamku za vojne kamione i tenkove. Suočene s takvom barijerom, napadačke snage bile bi naterane na druge rute, koje je lakše braniti, kao što je to bilo u Ukrajini 2022., prenosi Jutarnji.

(Telegraf.rs)