Pet razloga zašto Putin nikad neće završiti svoj rat u Ukrajini: Tramp ovo mora da zna

Ako predsednik SAD Donald Tramp okonča rusko-ukrajinski rat trajnim mirom, tada će zasigurno zaslužiti Nobelovu nagradu za mir. Ali ključna reč je "trajnim". Da bi sporazum trajao duže nego što se mastilo na dokumentu osuši, mora biti prihvatljiv za obe strane i prihvaćen od obe strane.

Međusobna prihvatljivost podrazumeva određeni stepen ravnomerno raspoređenih dobitaka i gubitaka. Sve drugo bi jedna strana doživela kao nepravedno i neprihvatljivo, što bi verovatno osudilo sporazum na propast, navodi se u komentaru portala The Hill koji prenosimo.

Preporučujemo

Ravnomerna raspodela dobitaka i gubitaka ide u korist agresoru. U principu, agresija ne bi smela da bude nagrađena bilo kakvim dobitkom. Ona treba da bude kažnjena gubicima, bilo u obliku reparacija ili gubitka stečene teritorije.

U ovom trenutku, realnost moći sukobljava se sa principima i može se pokazati da je nemoguće agresora kazniti u meri u kojoj zaslužuje. Kompromis može postati neizbežan, čak i ako je neprihvatljiv za žrtvu.

Dakle, postoje dva legitimna i trajna načina da se rusko-ukrajinski rat okonča. Rusija i Ukrajina mogli bi da postignu dogovor koji ne ispunjava u potpunosti želje nijedne strane, ili bi Rusija mogla doživeti preobražaj i dobrovoljno odustati od svog imperijalističkog rata.

U prvom slučaju, obe strane bile bi nezadovoljne, ali podjednako. To bi ih moglo odvratiti od potrage za osvetom ili daljeg pogoršavanja odnosa. S obzirom na to da Rusija trenutno odbija bilo kakav kompromis koji ne ispunjava njen maksimalistički zahtev za uništenjem Ukrajine, na takav dogovor bi mogla pristati samo ako bi bila primorana zajedničkim pritiskom Ukrajine, SAD i Evrope.

U drugom slučaju, Tramp bi podstakao Vladimira Putina da pobegne u Pjongjang, a zatim podržao bilo kog manje-više racionalnog ruskog lidera koji ga nasledi. Očigledno je da Putin neće udovoljiti Trampu, što znači da Tramp ne bi imao drugu opciju osim da ga primora da "progleda" tako što bi naoružao Ukrajince i omogućio im da ponište ruske teritorijalne dobitke.

U oba scenarija, Rusija može biti dovedena za pregovarački sto jedino silom. Sam Putin neće i ne može izabrati mir, činjenica koju, izgleda, ni Tramp ni njegov ključni savetnik, Stiv Vitkof, ne uviđaju. Ali razumevanje da Putin nema nikakav interes za trajan mir prvi je i najvažniji korak na putu ka miru.

Kako to kaže Tomas Fridman (The New York Times): "Putin je loš čovek, hladnokrvni ubica. On nije predsednikov prijatelj. To je fantazija u koju Tramp bira da veruje".

Međutim, biti hladnokrvni ubica samo je pola problema. To nije razlog zašto Putin ne želi mir.

Razlozi za to su brojni, ima ih najmanje 5.

Prvo, Putin zaista veruje da ukrajinska država mora biti uništena kako bi Rusija preživela. To je, naravno, apsurdno, ali je i tvrdoglava realnost. Istrebljenje Ukrajinaca kao posebnog naroda za Putina je imperativ. Kompromis tu nije moguć.Drugo, Putin se u potpunosti poistovetio s ratom. To je njegov rat. Kao posledica, njegovo političko, a moguće i fizičko preživljavanje zavisi od ishoda rata. A s obzirom na to da je rat usmrtio ili ranio preko milion Rusa i uništio nekada perspektivnu ekonomiju, ništa osim ubedljive pobede za njega ne dolazi u obzir.

Treće, Putin zna da će, kada i ako rat prestane, nekoliko stotina hiljada demobilisanih vojnika besnih, agresivnih i naoružanih, navaliti na rusko društvo poput skakavaca i dodatno povećati već ionako visok nivo kriminala. Putin zna iz ruske istorije da gladni, demobilisani vojnici takođe mogu oboriti režime.

Četvrto, Putin je stvorio ratnu ekonomiju koja pogoduje velikom delu stanovništva i raznim elitama. Završetak rata značio bi prelazak sa takvog modela na potrošačku ekonomiju, suočavanje s teškoćama prilagođavanja i potencijalno velikim padom.

Peto, rat omogućava Putinu da se pretvara kako je Rusija i dalje velika sila. Kada rat jednom prestane, Rusi, a naročito njihove elite, shvatiće da je njihov "briljantni vođa" pretvorio zemlju u privezak Kine i Severne Koreje. Jeftini turistički aranžmani za "Kraljevstvo pustinjaka" biće mala uteha za gubitak prestiža.

Pouka ove priče je očigledna.

Ako Tramp zaista želi Nobelovu nagradu za donošenje mira između Ukrajine i Rusije, moraće da se pozabavi primarnim korenom rata: Samim Putinom. Sve ostalo je lažni pregovarački proces koji može proizvesti samo lažni mir.

Autor komentara je Aleksandar Dž. Motil, profesor političkih nauka na Univerzitetu Rutgers u Njuarku. Stručnjak je za Ukrajinu, Rusiju i SSSR, kao i za nacionalizam, revolucije, imperije i teoriju. Autor je deset knjiga publicistike, među kojima su "Imperial Ends: The Decay, Collapse, and Revival of Empires" i "Why Empires Reemerge: Imperial Collapse and Imperial Revival in Comparative Perspective".

(Telegraf.rs)