"Hvataju se za slamku": Ovo je plan Evrope da uspostavi mir u Ukrajini

Evropski lideri razmatraju stvaranje tampon zone duge 40 kilometara između ruskih i ukrajinskih linija fronta kao deo mirovnog sporazuma, ideju u poslednjem trenutku koju je Moskva prihvatila, a koja bi verovatno razvukla skromni broj mirovnih trupa na kontinentu.

Predlog, prema rečima petorice evropskih diplomata, jedan je od nekoliko koje vojni i civilni zvaničnici razmatraju za postratni ili scenario prekida vatre u Ukrajini. Zvaničnici se ne slažu oko toga koliko bi duboka zona zapravo mogla da bude, a nejasno je da li bi Kijev prihvatio plan jer bi on verovatno uključivao teritorijalne ustupke. Čini se da SAD nisu uključene u diskusije o tampon zoni.

Preporučujemo

Ali sama činjenica da se razmatra blokiranje dela teritorije unutar Ukrajine kako bi se nametnuo krhki mir pokazuje očaj NATO saveznika za rešenjem rata koji ulazi u četvrtu godinu. Ruski predsednik Vladimir Putin nije pokazao želju da zaustavi borbe. Moskva je u četvrtak izvela redak napad na centar Kijeva, ubivši najmanje 19 ljudi i oštetivši kancelarije Evropske unije.

"Hvataju se za slamku", rekao je Džim Taunsend, bivši zvaničnik Pentagona koji je nadgledao evropsku i NATO politiku tokom Obamine administracije.

"Rusi se ne plaše Evropljana. A ako misle da će par britanskih i francuskih posmatrača odvratiti Ruse od marša u Ukrajinu, onda greše", rekao je Taunsend, prenosi Politico.

Podela je opterećena istorijskim značenjem. Evropske diplomate izbegavaju da je uporede sa snažno čuvanom granicom između Severne i Južne Koreje, koje su tehnički još u ratu. Više je porede sa podelom Nemačke tokom Hladnog rata.

Putin i njegovi zamenici rekli su da rade na stvaranju tampon zona duž granica Rusije sa Ukrajinom, što bi povećalo udaljenost između Moskve i ukrajinske artiljerije i dronova. Ali nikakvi detalji nisu se pojavili da bi objasnili šta ti predlozi podrazumevaju.

Broj vojnika potrebnih za patroliranje granicom ostaje problem. Zvaničnici razmatraju od 4.000 do oko 60.000 trupa. Ali zemlje još nisu dale nikakve obaveze, a predsednik Donald Tramp se povukao od mogućeg prisustva američkih trupa.

NATO se već muči da pripremi odgovor snaga od 300.000 vojnika za odbranu istočnog krila saveza od budućeg ruskog napada. A svaka mirovna misija imala bi dvostruku ulogu - patroliranje blizu demilitarizovane zone i obuku ukrajinskih trupa, prema rečima dvojice diplomata. Oni, kao i drugi, govorili su pod uslovom anonimnosti o nerazrešenom pitanju.

Saveznici odlažu javne obaveze o trupama dok čekaju ključne detalje, rekao je jedan evropski zvaničnik. Njihova pitanja uključuju pravila angažovanja za NATO trupe na liniji fronta, kako upravljati ruskom eskalacijom i da li bi bile potrebne treće zemlje da patroliraju ako Kremlj prigovori na prisustvo trupa alijanse unutar tampon zone.

"Svi pokušavaju da se kreću što brže po pitanju bezbednosnih garancija kako Tramp ne bi promenio mišljenje", rekao je jedan evropski zvaničnik, misleći na pritisak da se Putinu nametne pregovaračko rešenje.

Predlog tampon zone nije pomenut na video konferenciji šefova odbrane NATO-a u ponedeljak, na kojoj su učestvovali predsednik Združenog generalštaba Dan Kejn i vrhovni saveznički komandant NATO-a i šef Evropske komande SAD Aleksus Grinkjevič, rekao je jedan evropski zvaničnik.

Francuske i britanske snage verovatno će činiti jezgro prisustva stranih trupa, prema dvojici evropskih zvaničnika, koji kažu da te zemlje lobiraju kod drugih saveznika da pomognu u obezbeđivanju vojnih resursa.

Poljska zabrinuta

Ali to je zabrinulo članice NATO-a uz granicu sa Rusijom, poput Poljske, koja je izrazila bojazan da će to ostaviti zemlju ranjivom na napad. Saveznici su preneli liderima Pentagona zabrinutost da bi veće angažovanje trupa oslabilo odbranu istočnog krila saveza, rekli su dva zvaničnika.

Neki saveznici izrazili su i zabrinutost da bi povlačenje tampon zone zapravo moglo dodatno da ugrozi ukrajinske gradove, stavljajući ih pod rizik od ruskog napada ili ponovne invazije.

„Nije baš smisleno protiv protivnika koji ne pregovara u dobroj veri,“ rekao je jedan od dvojice evropskih zvaničnika.

Poljska i Nemačka rekle su da nisu zainteresovane za slanje trupa u Ukrajinu, dok je mala Estonija čak obećala neke snage. Saveznici očekuju da će Ukrajina i dalje doprineti najvećim delom trupa blizu svakog prekida vatre ili tampon zone, rekao je treći evropski zvaničnik.

Članice NATO-a razgovaraju sa američkim zvaničnicima o obezbeđivanju satelitske obaveštajne i vazdušne podrške, iako ne očekuju mnogo više. Najviši zvaničnici Pentagona već su rekli svojim evropskim kolegama da će SAD igrati minimalnu ulogu u bilo kojim bezbednosnim garancijama za Ukrajinu.

Ministarstvo odbrane SAD nije odgovorilo na zahtev za komentar.

SAD su verovatno jedina zemlja NATO-a sa dovoljno satelita da obezbedi satelitski nadzor kojim bi se osiguralo da Rusija ne prekrši prekid vatre ili mirovni sporazum.

"Svi čekaju da lideri Ministarstva odbrane SAD razjasne koliko su spremni da se obavežu i dopuštaju Evropljanima da pokažu svoje karte. Tako da je to pomalo igra", rekao je prvi evropski zvaničnik.

(Telegraf.rs)