Da li se Vladimir Putin poigrava sa Donaldom Trampom ili se zapravo Tramp igra sa nama?

Sa ovonedeljnim ruskim raketnim i dronovskim napadima širom Ukrajine, koji su uključili i najveće bombardovanje Kijeva još od februara 2022. godine, jasno je da, uprkos tvrdnjama predsednika SAD Donalda Trampa da bi mogao brzo da okonča sukob, i dalje smo vrlo daleko od kraja rata Vladimira Putina.

Prekid vatre ostaje nedostižan, uprkos tome što je Tramp prošlog meseca na Aljasci najavio takvu mogućnost i zapretio Putinu neodređenim "ozbiljnim posledicama" ako do njega ne dođe, navodi se u komentaru The Fortune koji prenosimo.

Sanckije protiv Rusije pod predsednikom Džozefom Bajdenom bile su značajne, ali nedovoljno oštre i nedovoljno sprovedene, a isporuke vojne pomoći često su kasnile. Ipak, retorika i postupci te administracije bili su dosledni u podršci Ukrajini. Zabrinjavajuće je to što, uprkos povremenoj oštroj retorici Trampa koju smo tokom proteklih osam meseci pozdravljali, izgleda da on nije spreman da primeni bilo kakav stvarni pritisak na Putina.

Tramp je imao sve karte u rukama, ali je propustio da ih iskoristi, dok Putinova ekonomija Rusiju sve udaljava od statusa ekonomske supersile. Sada se i drugi svetski lideri pitaju da li je Tramp samo neko ko "puno priča, a malo radi".

Ponovo, najviši Trampovi zvaničnici osuđuju Ruske napade kao "skandalozne" i tvrde da oni "ugrožavaju mir" koji Tramp navodno pokušava da postigne, a ipak Tramp odbija da preduzme bilo kakve suštinske korake kako bi naterao Putina da prestane ili ga kaznio zbog njegovog prekršaja.

Tramp sigurno zna da verbalna "packa po ruci" neće zaustaviti ruskog diktatora. Slično, pre samita na Aljasci, Tramp je pretio novim sankcijama i tarifama protiv Rusije ukoliko Putin ne pristane da okonča rat u Ukrajini, ali takve sankcije i tarife do danas nisu uvedene.

Gde su te davno obećane sankcije i tarife?

Isto tako, ponekad Tramp usputno nagađa o jačanju podrške Ukrajini kao kada je na mreži Truth Social spekulisao o tome da li Ukrajini treba dozvoliti da izvodi napade duboko u Rusiji ali njegovi postupci dosledno ne prate tu retoriku, dok se američka pomoć Ukrajini smanjuje, a Evropa sve više snosi troškove.

Upadljiv je raskorak između onoga što Tramp govori i onoga što zaista radi i svaki put se ispostavlja da Tramp ne prati svoju ratobornu retoriku konkretnim delima niti pritiskom na Putina, dok Putin nesmetano nastavlja.

Da li Putin manipuliše Trampom, obećavajući napredak u mirovnom sporazumu koji nikada neće doći, kako bi dobio još vremena da razori Ukrajinu? Ili Tramp manipuliše nama, nudeći maglovita uveravanja, dok Putinu dopušta da prođe nekažnjen?

Najveći pobednik

Bez obzira na to, jasno je ko je najveći dobitnik Trampove nesposobnosti da sprovede mirovni sporazum koji je dugo obećao. Putin pobeđuje, a svi ostali gube. Svakog dana dok rat traje, Rusija nastavlja da osvaja sve više teritorije i ubija sve više Ukrajinaca, čemu doprinosi i činjenica da se američka pomoć Ukrajini smanjuje jer Ukrajini ponestaje municije.

Kao što je istakao bivši američki ambasador u Rusiji Majk Mekfol, nema sumnje da je "otkako je predsednik Tramp u Beloj kući, Putin postao agresivniji. Bilo je više napada na ukrajinske civile, a broj napada dronovima i raketama je porastao".

Tramp može mnogo toga da učini da izvrši pritisak na Putina ako se odluči za to o čemu je i sam pretio ili razmišljao, ali nije delovao. Možda bi najmoćnija poluga bilo pooštravanje ekonomskog pritiska na Putina kroz sankcije i tarife. Iako su sekundarne tarife koje su nedavno uvedene Indiji zbog kupovine ruske nafte dobar prvi korak, to je samo vrh ledenog brega, jer zemlje poput Kine, Turske i drugih nastavljaju da kupuju obilne količine ruske nafte, obezbeđujući Putinu neočekivane prihode. Zatezanjem šrafova na Putinovoj već raspadajućoj ekonomskoj kući od karata, Putin bi mogao uskoro da ostane bez novca možda čak i do kraja godine.

Postoji velika podrška u Kongresu za ovo, uključujući zakon "Zakon o sankcionisanju Rusije iz 2025. godine" koji su podržali senatori Lindzi Grem i Ričard Blumental, kojim bi se uvele sekundarne tarife i sankcije zemljama koje nastavljaju da finansiraju rusku ratnu mašineriju.

Poslovni sektor će podržati Trampa ako zauzme oštriji stav

Američki poslovni kontingent na Aljasci bio je kozmetički Trampov način smirivanja ruskih razgovora kako bi se zaintrigirao Putin ili prevarila javnost. U stvarnosti, oni nemaju potrebu za tom dodatnom ponudom i više ne mogu da priušte bušenje u Arktičkom krugu. To se pokazalo neekonomičnim pod Reksom Tilersonom, ali ukrajinska invazija im je dala izgovor da se povuku zajedno sa BP i Šelom. Rusija je periodično pretila sudskim sporovima, pa čak i tužila svog bivšeg partnera Ekson, jer je američka tehnologija vitalna za pomoć anahronim neefikasnim ruskim sistemima ekstrakcije, koji koštaju dvostruko više nego za druge zemlje OPEK+.

Ekson proizvodi otprilike 4,5 miliona barela dnevno, od čega 1,5 miliona (trećina njihove proizvodnje) dolazi veoma efikasno iz Gvajane, gde još nije ni na polovini kapaciteta. Još jedna trećina proizvodnje dolazi sa Bliskog istoka (Aramko), a poslednja trećina iz SAD, gde takođe ima nedovoljno iskorišćene dokazane rezerve. Sa cenama sirove nafte koje su pale na 63 dolara po barelu (VTI)/66 dolara po barelu (Brent), malo je interesovanja za proširenje ponude iz neefikasnih ruskih izvora. Trampovo skandiranje "Buši, bejbi, buši" nije mantra nijedne naftne kompanije.

Naftni baroni stenju dok se Tramp bruka zbog takvog neznanja o njihovoj pravoj agendi. "Sve je u šeširu, ali nema stoke", fraza je koju pravi teksaški kauboji imaju za gradske šmekere poput Trampa koji nose cirkone i pretvaraju se da su žilavi i stručnjaci kada nemaju pojma o čemu pričaju.

Ko izvršava samoubistvo pucajući u sebe pet puta?

Kao dodatni faktor, jednostavno je dezorijentišuće, ako ne i vrtoglavo, moranje da se izbori sa stalno promenljivim sagovornicima, sa uzastopnim talasima visokih rukovodilaca ruskih energetskih kompanija, koji su na razne načine izvršili samoubistvo tokom Putinovog mandata. To uključuje rukovodioce iz Gasproma, Lukoila, Transnjefta i Rosnjefta koji su misteriozno ispali kroz prozor, nekako izvršili samoubistvo pucajući sebi pet puta u leđa ili su ih slučajno pregazili automobili.

Istovremeno, Tramp mora da ojača vojnu pomoć Ukrajini. Već postoji rastući zamah u Kongresu, uključujući i od Trampovih republikanskih saveznika, za još jedan veliki paket vojne pomoći kako bi se pomoglo Ukrajini, uprkos pogrešnim povicima brojčano nadjačanih i naoružanih izolacionista poput potpredsednika Džej Di Vensa da više ne podržavaju Ukrajinu. Već postoji dvostranački predlog u Senatu za novi paket pomoći Ukrajini od 54,6 milijardi dolara, što bi bio najveći paket pomoći za Ukrajinu do sada.

Uprkos Trampovom oštrom nastupu, on stalno ne uspeva da svoje retoričko hvalisanje prati stvarnim akcijama kako bi pritisnuo Putina. Tramp, koji obično uživa u stvaranju maksimalnog uticaja za sebe, deluje bizarno nevoljno ili nesposobno da izazove Putina izvan verbalne igre rečima. Gde su "teške posledice" protiv Putina kojima je Tramp često pretio, ali nikada nije sproveo?

Nije kasno da se to promeni ako stvari nastave ovim tempom, biće teško reći da li se Putin poigrava sa Trampom ili se zapravo Tramp poigrava sa nama. U svakom slučaju, SAD, EU i Ukrajina su u gorem položaju zbog Trampove zbunjujuće kukavičluka.

(Telegraf.rs)