Milijarde barela nafte, pretnja od rata i Kina: Zašto su izbori u ovoj maloj zemlji ključni za SAD
Gvajana je jedna od najmanjih zemalja u Južnoj Americi, ali njeni izbori, koji su održani u ponedeljak, moglo bi imati ogromne implikacije za tržišta nafte i SAD.
Okružena mineralnim resursima, proizvodnja nafte u Gvajani raste i mogla bi da nadmaši iransku do 2027. godine. Ali pretnja vojnog sukoba nadvija se nad Gvajanom, jer Venecuela polaže pravo na jednu od teritorija bogatih naftom u zemlji. U međuvremenu, eksploatacija strateških resursa Gvajane je privukla pažnju SAD i Kine.
Preporučujemo
Flightradar tvrdi da avion Ursule fon der Lajen nije ostao bez GPS signala: Šta se dogodilo iznad Balkana?
Nasmejani Kim Džong Un krenuo u Kinu u oklopnom zelenom vozu: "Juri" 60 km/h, ovo se zna o njemu
Iako je treća najmanja zemlja u Južnoj Americi, Gvajana ima najveći očekivani rast proizvodnje nafte u svetu do 2035. godine, prema izveštaju Global Energy Monitor. Do tada zemlja će već proizvoditi oko 2 miliona barela dnevno - istu količinu koju su Kolumbija, Ekvador, Peru, Trinidad i Tobago i Venecuela zajedno proizveli 2022. godine. U budućnosti, sposobnost održive proizvodnje nafte će nastaviti da pozicionira Gvajanu u središtu konkurencije između SAD i Kine, rekli su analitičari za CNN.
U ponedeljak Gvajana je birala svog sledećeg predsednika, kao i članove svog parlamenta i regionalnih saveta. Trenutni predsednik, Irfan Ali, vođa Narodne progresivne stranke/Građanske stranke, traži reizbor.
Drugi glavni kandidati su Obri Norton, dugogodišnji parlamentarac koji je lider opozicije, Reformske stranke Narodnog nacionalnog kongresa, i sin biznismena Azurdina Mohameda, koji predstavlja novu stranku pod nazivom "Ulažemo u naciju" (WIN). Mohamed je sankcionisan od strane SAD 2024. godine, prema saopštenju Ministarstva finansija SAD u kojem se tvrdi da je pokušao da "iskoristi nerazvijeni sektor zlata Gvajane za ličnu korist".
Milijarde barela nafte u dubokim vodama
Ekonomska transformacija zemkje počela je 2015. godine, kada je američka naftna kompanija ExxonMobil otkrila skoro 11 milijardi barela u dubokim vodama. Od tada, zemlja se drži nafte kao čarobnog metka za prosperitet - politiku koju je vodio bivši predsednik Dejvid Grejndžer, koji je vladao do 2020. godine. Tu strategiju održavao je trenutni predsednik Ali, koji je rekao da će bogatstvo nafte omogućiti zemlji da poboljša svoju infrastrukturu i zdravstvenu negu, između ostalog.
Gvajana je zemlja sa visokom stopom siromaštva. Ali od 2019. godine, kada je počela proizvodnja nafte, zabeležila je rast BDP-a, sa rastom od 63,3% u 2022. i 33,8% u 2023. godini, prema podacima Svetske banke. Gvajanska ekonomija je 2024. godine zabeležila petu godinu zaredom dvocifrenog rasta, povećavši se za 43,6%. To je bilo zahvaljujući proizvodnji i izvozu nafte, prema rečima ministra finansija zemlje Ašnija Singa prošlog januara.
Zemlja proizvodi oko 650.000 barela nafte dnevno. To je učinilo energetski sektor Gvajane centralnim stubom njene ekonomije, a MMF ga ističe kao sektor sa najvećom stopom rasta BDP-a na svetu između 2022. i 2024. godine.
"Trenutna stopa rasta Gvajane je zaista impresivna", rekao je za CNN Rajan Berg, direktor Američkog programa u Centru za strateške i međunarodne studije (CSIS). Rekao je da će zemlja morati da "upravlja svojim novim bogatstvom" na način koji postiže rast "na inkluzivan i stabilan način".
Imdat Oner, politički analitičar na Međunarodnom univerzitetu Floride, bivši turski diplomata u Venecueli, rekao je za CNN da bi izbori bez većih sukoba "pokazali da iznenadno bogatstvo naftom ne mora da erodira demokratiju, kao što se dogodilo u Venecueli".
"Ako sledeća vlada upravlja ovim bumom transparentno i sa snažnijim institucijama, to bi moglo da bude primer za ceo region. Zbog toga su ovi izbori važni", rekao je on.
Ovaj eksponencijalni rast, vođen energetskim sektorom, prevazišao je i sopstvene granice i privukao globalno interesovanje u ključnom trenutku, kada su glavni proizvođači poput Rusije i Irana predmet sankcija, prema rečima Bendžamina Gedana, istraživača na Univerzitetu Džons Hopkins i bivšeg direktora za Južnu Ameriku u Savetu za nacionalnu bezbednost SAD.
Poslednji izborni proces je gurnuo zemlju u dugotrajan i destabilizujući politički spor, prema rečima Gedana, koji je takođe direktor Latinoameričkog programa u Vilson centru. On je u martu otputovao u Gvajanu, gde se sastao sa predsednikom Alijem i drugim zvaničnicima.
Sa ovim izborima, Gedan ne isključuje mogućnost novih društvenih tenzija koje bi mogle produbiti polarizaciju duž etničkih linija, koji bi mogli da naruše razvoj zemlje i "učini je ranjivijom na potencijalno mešanje" iz Venecuele.
Istorijski spor o zemljištu sa Venecuelom
Izbori se održavaju usred povećanih tenzija sa Venecuelom zbog pretenzija te zemlje na suverenitet nad regionom Esekibo, gde su glavne ekonomske aktivnosti vađenje nafte i rezerve zlata. Procenjuje se da u tom regionu, koji je dom nekoliko autohtonih grupa i bogat je prirodnim, šumskim i poljoprivrednim resursima, živi oko 125.000 ljudi.
Kao bivša britanska kolonija, od koje je postala nezavisna 1966. godine, Gvajana je nasledila teritorijalni spor nakon što je Pariska arbitražna odluka iz 1899. godine dodelila suverenitet područja Ujedinjenom Kraljevstvu.
Esekibo je od tada predmet kontroverzi između Gvajane i Venecuele, ali su tenzije dostigle vrhunac poslednjih godina sa zahtevom Karakasa.
Godine 2024, Narodna skupština Venecuele odobrila je zakon kojim se stvara država Gvajana Esekiba, a pre samo nekoliko nedelja, venecuelanska vlada se obratila Međunarodnom sudu pravde (MSP), gde je predstavila "dodatne dokaze" u vezi sa suverenitetom kojim polaže pravo na oko dve trećine Gvajane.
Ipak, Venecuela je pojasnila da ne priznaje nadležnost najvišeg suda UN i da se neće pridržavati "bilo kakve presude donete u ovom pitanju" kako bi rešila teritorijalni sukob. Slučaj je i dalje u toku.
Gvajanska vlada je nazvala tvrdnje Venecuele "egzistencijalnom pretnjom" za zemlju.
Gvajana i SAD - saveznici protiv Venecuele?
Gedan je rekao za CNN da Gvajani nedostaju resursi da se bori protiv potencijalne invazuje na svoju teritoriju, što je navelo njenu vladu da se približi zemljama u sukobu sa Venecuelom - posebno SAD.
"Prošle godine je britanski ratni brod posetio region da podrži Gvajanu, a američke oružane snage organizovale su zajedničke vojne vežbe sa Gvajanom", rekao je analitičar. Dodao je da je u avgustu Trinidan i Tobago izrazio podršku potencijalnoj vojnoj intervenciji Vašingtona za odbranu zemlje.
Berg, iz istraživačkog centra CSIS, rekao je da SAD treba snažan partner u Gvajani iz više razloga, kako ekonomskih tako i bezbednosnih.
Sa svoje strane, SAD su najavile raspoređivanje vojske u karipskim vodama blizu Venecuele, i intenzivirale su svoju retoriku o trgovini drogom protiv Madurove vlade - optužbe koje je Karakas više puta odbacio.
Gvajana je pružila snažnu podršku američkoj inicijativi, nešto što je državni sekretar Marko Rubio naglasio.
Čvrst savez sa SAD "bi mogao da garantuje da će status kvo prevladati i da Madurov režim ne može da pokuša bilo kakvu avanturističku politiku sa Gvajanom", rekao je Berg.
Oner je dodao da smatra malo verovatnim da će tenzije između Venecuele i Gvajane eskalirati u oružani sukob, rekavši da su rizici previsoki za obe strane, posebno imajući u vidu američku energetsku imovinu koja bi bila uključena.
Uhvaćena između Kine i SAD
Gvajana je takođe uhvaćena između ekonomskog rivalstva između SAD i Kine. Dok američke kompanije vode proizvodnju nafte u zemlji, Kina investira u infrastrukturu.
"Sposobnost Gvajane da proizvodi naftu dugi niz godina, na čistiji i profitabilniji način od većine trenutnih proizvođača, pozicioniraće je u srce konkurencije između SAD i Kine", rekao je Berg.
On ne predviđa da će se Gvajana isključivo okrenuti trgovini sa jednom ili drugom supersilom, već će održavati veze "i odlučiti da se udruži sa obema zemljama u zavisnosti od projekta".
Gedan iz Vilson centra rekao je da aktuelni predsednik Gvajane "izgleda ima jasnu sklonost ka SAD", koje su bile njegova odredišta za brojna putovanja u inostranstvo. Takođe se sastao sa visokim zvaničnicima američke vlade.
Međutim, Gedan je napomenuo da postoji otvorenost za investicije iz Kine, čak i van naftnog sektora. Na primer, novi most preko reke Demerara u glavnom gradu Gvajane gradi Peking.
On je pak naglasio da su Exxon i Bechtel među najuticajnijim kompanijama u zemlji, a obe imaju sedište u SAD.
Oner, politički analitičar na Međunarodnom univerzitetu Floride, rekao je da interes Kine nije samo zbog nafte, već i zbog uticaja u regionu koji se tradicionalno smatra "dvorištem SAD".
Za Gvajanu će biti izazov da održava balans. Ako Gvajana uspe, kaže Oner, to može pretvoriti veze sa obema supersilama u stvarne ekonomske i političke nagrade.
"Vreme će pokazati", zaključio je on.
(Telegraf.rs)
Vesti u fokusu
Jedna od najlepših teniserki sveta preskočila zid i upala na Novakov zatvoreni trening: Ludilo u Njujorku!
Kakvo iznenađenje za Novaka: Svetska muzička zvezda i jedan od najboljih sportista SAD mu upali na trening
Oglasila se Elektrodistribucija Srbije: U pitanju je stanje brojila građana
Kalkulacije pred nastavak Eurobasketa: Srbija može da ima najlakši, ali i najpakleniji put ikada do završnice
Ovo su konačne kalkulacije pred poslednje kolo: Evo sa kim Srbija igra ako pobedi Tursku, a sa kim ako izgubi
Video: Požar Sremčica
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Komentari
Priče sa Weba
"PUKLO JE!" Ovo su reči koje su izazvale potres u Americi i Evropi: Putin i Si su sklopili dogovor od kog su svi STRAHOVALI, a najgore TEK SLEDI
DRAMA NA NEBU IZNAD BALKANA! Avion u kom je bila Ursula fon der Lajen "zaslepljen", pilot doneo DRASTIČNU odluku: "Rusi su NAPALI"
"GRAD JE MRTAV!" Drama u srcu Evrope: U toku je velika erozija u mestu u koje SRBI HRLE, ljudi preko noći završavaju na ulici
