Ovde se trenutno vode najkrvavije bitke u Ukrajini: "Ako to dobije, Putin će za nedelju dana krenuti na Kijev"

Motocikl prolazi pored zrelih suncokreta i skreće u polje, podižući mnogo prašine. Na njemu je Oleksij, oficir jednog od bataljona 14. brigade Nacionalne garde Ukrajine. Njegova jedinica bori se u blizini Pokrovska.

Ruska vojska pokušava da opkoli taj grad i svakodnevno se beleže desetine napada. Motocikl je došao sa prve linije fronta. Rusi su ga koristili za napredovanje ka ukrajinskim položajima, ali su Oleksij i još trojica njegovih saboraca odbili taj napad i uspeli da zaplene motocikl, piše Deutsche Welle.

Preporučujemo

Oleksij se trenutno odmara posle smene koja je trajala 27 dana. Da bi napustila svoje položaje, njegova grupa je morala da sačeka povoljne vremenske uslove. A putem su morali i da beže od ruskog drona.

"Izgubila sam svaku nadu"

Predsednik SAD Donald Tramp pokušava da postigne mir između Ukrajine i Rusije. Raspravlja se o budućoj sudbini Donbasa i mogućim teritorijalnim ustupcima u zamenu za prekid vatre.

Pre nekoliko nedelja ruska vojska je napredovala severoistočno od Pokrovska u Donjeckoj oblasti. Linija fronta se tako približila gradu Dobropilju i okolnim selima. Iako je ukrajinska vojska uspela da oslobodi neka od tih mesta, područje je sada pod stalnim bombardovanjem. Zbog toga sve više ljudi beži odatle, od ruskih bombi i dronova.

"Zaista sam verovala u pregovore i željno iščekivala svaki sastanak. Sada znam da je to besmisleno. Izgubila sam svaku nadu", kaže Natalija iz Dobropilja. Novinri su je sreli je u tom gradu u Donjeckoj oblasti, na mestu gde se okupljaju evakuisani stanovnici.

"Preuzimanje odgovornosti"

Tiho je i mirno na punktu za stabilizaciju na delu fronta kod Kramatorska. Ti punktovi, koji se nalaze blizu linije fronta, služe ukrajinskoj vojsci da medicinski stabilizuje ranjene vojnike pre nego što budu prebačeni u bolnice dublje u pozadini. Ali tišina na ovom punktu ne znači da je i na frontu mirno. To je pre znak da u ovom trenutku ruski napadi dronovima otežavaju evakuaciju ranjenika, objašnjavaju lekari. Ponekad im stižu vojnici koji su na položajima po mesec ili dva.

"Obično su samo iscrpljeni", kaže anesteziološkinja Tetjana.

Ali tokom noći stiže vojnik koji je izgubio stopalo. Lekari, koji su upravo dremali, sada se brinu o njemu.

"Nagazio je na minu. Vidi se da su mu noge već ranije bile operisane. Ovo mu nije prvo ranjavanje", kaže pomoćnik lekara Dmitro.

On dodaje da na njegovom punktu za stabilizaciju nisu vidljivi nikakvi znaci Trampovih mirovnih napora. Punkt na kojem on služi udaljen je manje od 20 kilometara od njegovog rodnog grada Slavjanska. Pre početka rata 2014. godine radio je u Donjecku. Na pitanje šta za njega znači boriti se za otadžbinu, Dmitro odgovara: "To znači preuzeti odgovornost."

Vojni lekari prate pregovaračke napore, ali, kako kažu, trude se da ih "ne ometaju događaji na koje ne mogu da utiču".

"Nadam se najboljem. Fokusirana sam na pružanje pomoći", kaže Tatjana.

Foto: Tanjug/AP

"Pokušavamo da spasimo naše vojnike"

"Za vođenje pregovora zaduženo je najviše rukovodstvo – a naš zadatak je da zaustavimo neprijatelja i mi taj zadatak ispunjavamo", kaže vojnik sa kodnim imenom "Stinger", koji služi kao radio-operater u odbrani grada Časiv Jar.

Prema podacima ukrajinskog Glavnog štaba, na delu fronta kod Kramatorska, koji obuhvata i područje oko Časiv Jara, dnevno se beleži po desetak napada.

Pre nedelju dana "Stinger" je napustio položaj na kojem je bio stacioniran 15 dana. U tom periodu Rusi su nekoliko puta jurišali.

"Za sada ne idemo ni u kakve napade, niti u operacije oslobađanja. Samo se branimo i zadržavamo neprijatelja. Bez obzira da li je reč o putu, gradu ili polju naš zadatak je da im ne dozvolimo da napreduju ni po 100 metara", kaže vojnik.

Međutim, ruska vojska ponekad uspe da probije položaje "Stingerove" čete. On smatra da je to zbog velikog broja vojnika i oružja koje su Rusi rasporedili.

"Kada situacija postane kritična, pokušavamo da spasimo naše vojnike i povučemo ih u pozadinu kako bi zauzeli povoljniji položaj", objašnjava "Stinger".

Foto: Tanjug/AP

"Nema govora o mirovnim pregovorima"

Ruska vojska intenzivira i granatiranje ukrajinske pozadine. Tako je, na primer, 22. avgusta, više od 40 vođenih bombi ispaljeno ka Kramatorsku - najvećem gradu u delu Donjecke oblasti pod ukrajinskom kontrolom. Tri osobe su ranjene. Krajem jula, rusko granatiranje uništilo je polovinu jedne petospratnice u centru grada. Šest ljudi je poginulo, a jedanaest je ranjeno.

"Bilo je pola tri ujutru, tek sam bila stigla kući. Svi prozori su se razleteli. Moja ćerka je ranjena, geleri su je pogodili u nogu", priseća se penzionerka Valentina koja živi u kući pored.

Ona ne veruje da će se rat završiti mirovnim pregovorima. Baš kada su 15. avgusta na Aljasci održani razgovori Vladimira Putina i Donalda Trampa, ruski vladar je naredio granatiranje Slavjanska.

"Tamo živi moja druga ćerka. Nema govora o mirovnim pregovorima", ogorčeno kaže Valentina.

Stanovnici Kramatorska sa kojima je DW razgovarao uglavnom odbacuju teritorijalne ustupke u zamenu za prekid vatre.

"Danas će reći: dajte mi Donjecku oblast. Sutra će reći: dajte mi Lavovsku oblast. A za nedelju dana će reći: dajte mi Kijev", tako o Putinu priča penzioner Oleg.

"To ne dolazi u obzir. Ja sam Ukrajinka i volim Donbas. Mnogo je krvi već proliveno i mnogo je ljudi poginulo. I moj sin se bori", ovako penzionerka Zoja odgovara na pitanje o teritorijalnim ustupcima.

Foto: Tanjug/AP

"Ovo je veoma ozbiljna odluka"

"Šta je važnije za Ukrajinu, region ili ljudi", pita Vasilj, muškarac srednjih godina.

On se pita zašto im je potreban taj region kad je toliko ljudi poginulo?

"Jeste li bili na liniji fronta? Ja sam odatle i sve sam izgubio. Obnovićemo naše živote u nekom drugom regionu", pita on.

Zajedno sa suprugom napustio je svoje selo u Kostjantinivskom okrugu, gde ruska vojska napreduje.

"Putinu se ne može verovati. Ne znam šta svet treba da učini da to zaustavi. Volodimir Zelenski je u veoma teškoj situaciji, a ovo je veoma ozbiljna odluka", kaže taj čovek.

Ljudi oklevaju da odgovore na pitanje koja bi to jemstva mogla da zaštite Ukrajinu od neke nove ruske agresije.

"Jemstvo naše bezbednosti je naše vojno prisustvo širom zemlje", kaže penzioner Mikola.

Foto: Tanjug/AP

A Svitlana, žena srednjih godina, ne veruje ni u kakva jemstva.

"Zato što nisam videla nikakvu pravu podršku tokom rata", kaže ona razočarano, kako prenosi Deutsche Welle.

Mladi vojnik Jaroslav, koji se bori za oslobađanje svog rodnog kraja, takođe prati mirovne napore i protivi se teritorijalnim ustupcima.

"Mnogo sam razmišljao o tome i nisam spreman da se odreknem Kramatorska i Donjecke oblasti. Za šta su toliki ljudi u Donbasu dali svoje živote?", kaže on.

Istovremeno, Jaroslav priznaje da su mirovni pregovori neizbežni.

"Svaki rat se završava pregovorima. A oni koji ne poznaju svoju istoriju osuđeni su da je ponove", kaže on.

(Telegraf.rs)