Trampova ironična poruka obišla svet: Besan je na Kinu, ali je upravo on učinio neprijatelje SAD opet velikim

Američki predsednik Donald Tramp je eksplodirao na društvenim mrežama kasno u utorak uveče, po američkom vremenu, dok su na televiziji emitovani snimci kineskog lidera Si Đinpinga kako dočekuje autoritarne lidere Rusije i Severne Koreje na spektakularnoj vojnoj paradi u Pekingu.

"Molim vas, prenesite moje najtoplije pozdrave Vladimiru Putinu i Kim Džong Unu, dok se udružujete u zaveri protiv Sjedinjenih Američkih Država", napisao je Tramp u poruci upućenoj kineskom lideru, prenosi CNN.

Objava na Truth Social koja je obišla svet znači samo jedno. Ako su dva velika kineska okupljanja autoritarnih lidera, američkih protivnika i nekadašnjih saveznika ove nedelje, bila zamišljena kao lična uvreda američkom predsedniku, onda je plan uspeo savršeno.

A to je dodatno naglasilo uzaludnost njegovih pokušaja da prave globalne "tvrde momke" podvrgne svom umeću sklapanja poslova i tvrdnjama da njegovi navodno bliski odnosi sa takvim liderima mogu da budu presudni.

Tramp se prošlog meseca sastao sa Putinom na Aljasci, ali njegov ushićeni crveni tepih dobrodošlice do sada nije doneo nikakav napredak ka okončanju rata u Ukrajini. Putin je prkosio Trampovim nadama intenziviranjem napada na civile i odugovlačenjem u pregovorima sa predsednikom Volodimirom Zelenskim.

Trampovi samiti sa Kimom tokom prvog mandata bili su podjednako neuspešni. Severnokorejski lider sada ima više nuklearnog oružja nego što je imao pre nego što je učestvovao u Trampovoj "foto-diplomatiji". Predsednikova onlajn tirada nastavila se ukazivanjem na to da su Amerikanci pretrpeli teške gubitke u borbi protiv zajedničkog neprijatelja, imperijalnog Japana, čija je 80. godišnjica poraza obeležena u Pekingu u sredu.

"Mnogi Amerikanci su poginuli u kineskoj potrazi za Pobednom i Slavom. Nadam se da su dostojno Počastvovani i Upamćeni zbog svoje Hrabrosti i Žrtve!", napisao je još Tramp.

Velika kineska proslava dolazi u napetom međunarodnom trenutku dok nova azijska supersila nastoji da iskoristi Trampovu nepredvidivu spoljnu politiku, koja je uništila ugled Amerike kao pouzdane velike sile.

Trampov bes bio je ironičan, budući da su poslednjih nekoliko dana u Kini doneli upravo onu vrstu spektakla koja je njemu omiljena.

Ali okupljanje anti-zapadnih sila u Tjenđinu i Pekingu predstavlja mnogo više od puke provokacije. To je rano upozorenje da Trampova politika iz drugog mandata, zasnovana na tarifnom pritisku, zastrašivanju manjih sila i nacionalizmu "Amerika na prvom mestu", možda daje kontraefekat.

"Kina koristi propuste ili greške koje SAD prave", rekla je Džeki S.H. Vong, vanredna profesorka međunarodnih studija na Američkom univerzitetu u Šardži.

"Nismo obeshrabreni"

Neki od alarmantnih razgovora o tome kako Kina i Rusija grade novu osovinu otpora SAD su preuveličani. Zemlje predstavljene na samitu Šangajske organizacije za saradnju u severnom kineskom gradu Tjenđinu nemaju formalne sporazume o odbrani ili zajednički ekonomski suverenitet da bi se uporedile sa grupama poput NATO ili Evropske unije.

Teritorijalne tenzije periodično izbijaju između Kine i Indije. Moskvi bi mogla biti potrebna pomoć Kine u vođenju rata u Ukrajini, ali Kremlj se još uvek navikava da bude "mlađa supersila". I uprkos gvozdenoj vladavini Komunističke partije, Kina pati od unutrašnjih političkih i ekonomskih pritisaka, što se vidi u redovnim čistkama visokih zvaničnika i vojnih činova od strane Si Đinpinga.

Ali svečanosti poslednjih dana deo su šireg napora Kine da pokaže svoju moć u nastajanju i da isproba alternativne globalne afilijacije i sisteme dok nastoji da zaseni Zapad. Okupljanjem lidera iz Azije, Bliskog istoka i drugih mesta, demonstrirala je sposobnost bloka da frustrira globalnu moć SAD na više frontova.

Jedan od visokih američkih vojnih lidera u utorak je umanjio značaj događaja u Kini.

"Nacije poput Kine, Severne Koreje, Rusije i drugih organizuju ovakve događaje. Svakako postoji veliki fokus na slanju poruka", rekao je general Kevin Šnajder, komandant američkih Pacifičkih vazduhoplovnih snaga:

"Ali mislim da je pouka da se nismo obeshrabrili", rekao je Šnajder.

Mnogo toga datira još od pre dolaska Trampa na vlast.

Osam decenija nakon završetka Drugog svetskog rata, nije iznenađujuće da institucije rođene nakon užasa trebaju ponovno pokretanje. Uspon mnogobrojnih zemalja u razvoju uvek je pretio američkoj hegemoniji i globalnom sistemu koji je izgradio i kojim dominira Zapad. I kako poslednji članovi Najveće generacije blede, trijumf demokratija u Drugom svetskom ratu postaje istorija, a ne opipljivo ljudsko sećanje.

Ali Trampovi izbori u prvih osam meseci njegovog drugog mandata ubrzavaju pomeranje globalne moći ka Istoku. Oni doprinose Sijevoj težnji da oživi ono što on smatra pravim globalnim istaknutom pozicijom Kine. Trampovi napadi na saveznike i skrnavljenje američkih programa pomoći inostranstvu izazivaju negodovanje među nekadašnjim američkim prijateljima koji sada osiguravaju svoje opklade alternativnom supersilom.

Neverovatno, sila koja najviše čini da potkopa Zapad je predsednik Sjedinjenih Američkih Država, koje su generacijama garantovale slobodu i demokratiju.

Kako Tramp potkopava moć SAD?

Mnogi koraci koje Tramp preduzima da bi demonstrirao moć SAD na kraju je potkopavaju. Suočavajući se sa Pekingom u masovnoj trgovinskoj ofanzivi, Tramp je izabrao jedinu naciju koja bi bila spremna da apsorbuje ekonomski bol da bi naštetila SAD.

Sada je Tramp otkrio da Peking ima  adut. Kontrolu nad velikim udelom retkih zemnih metala koji su SAD potrebni za pokretanje njihove tehnološke industrije i vojnih primena. Trampov neuspeh da natera Peking da popusti pojačava osećaj da je spreman da izazove američku moć i privlači strane lidere u Peking.

Trampovi hiroviti carinski napadi na američke trgovinske partnere zasnovani na njegovim predosećajima, a ne na ekonomskim podacima i pokušaji da uguši nezavisnost Federalnih rezervi nadovezuju se na ranije neubedljive tvrdnje Kine da je ona, a ne Sjedinjene Države, stabilna supersila na koju partneri mogu da se oslone.

Među zemljama zastupljenim u Tjenđinu, na primer, bile su mnoge koje su se poslednjih godina ugledale na Vašington, a ne na Peking, uključujući Vijetnam ,koji se suočava sa strogim američkim carinama, Egipat i članicu NATO Tursku.

Najfrapantniji primer Trampovog nespretnog, kontraproduktivnog ponašanja bio je kroz pažnju koja je tokom samita u Tjenđinu bila posvećena indijskom premijeru Narendri Modiju, kolegi populističkom nacionalističkom lideru i nekadašnjem Trampovom prijatelju.

Trampove tvrdnje da je rešio sukob između Indije i Pakistana ranije ove godine i zahtevi za Nobelovu nagradu za mir razbesneli su Modija. Carina od 50 odsto na indijski uvoz u SAD razbila je skoro 30 godina napora republikanskih i demokratskih predsednika da spreče Indiju i Kinu, koje imaju po milijardu ljudi da se približe jedna drugoj.

Smejući se i rukujući se, Si i Modi su tvrdili da njihove dve zemlje, dugo razdvojene nepoverenjem, mogu biti partneri, a ne rivali.

Modijeva interakcija sa veselim Putinom bila je još otvorenija. Prošlog meseca, ruski lider je privatno razgovarao u Trampovoj limuzini "Zver" na njihovom samitu na Aljasci. U Kini, Putin je nadmašio Trampa, pozvavši Modija u svoj automobil, a fotograf je bio prisutan da zabeleži prijateljski razgovor koji je trajao sat vremena unutra. Sijeva dobrodošlica Modiju bila je ista kao i Putinova.

"Indija signalizuje SAD da ima alternative, a Kina može biti ta alternativa“, rekao je Vong.

Trampov pogrešan korak je iznenađujućiji jer se sprijateljio sa Modijem tokom njegovog prvog mandata. Ali Indija je duboko ponosna nacija čija je kolonijalna istorija čini posebno osetljivom na maltretiranje. Hiperosetljiva je na sve što ima veze sa njenim zakletim rivalom Pakistanom. Čini se da takve suptilnosti izmiču Beloj kući. Možda Trampovo čišćenje stručnjaka iz Stejt departmenta uzima svoj danak.

Rusija se na Zapadu često prikazuje kao oronula sila. Senka Sovjetskog Saveza uprkos svom ogromnom nuklearnom arsenalu. U tome ima istine nakon 25 godina Putinove korumpirane vladavine. Ali ruski lider je učvrstio svoj imidž prkoseći Trampu.

To je navelo američkog predsednika da izrazi razočaranje i pribegne svojoj klasičnoj taktici zadirkivanja očigledno predstojećim objavama kako bi izbegao sramotu. U utorak je novinarima rekao da je razgovarao sa Putinom i "saznao stvari koje će biti veoma zanimljive. Mislim da ćete u narednih nekoliko dana saznati".

Mnogi stručnjaci za spoljnu politiku smatrali su da bi mudri cilj Trampa u drugom mandatu bio da razdvoji američke protivnike poput Rusije, Kine i Severne Koreje. Umesto toga, on ih je ujedinio i približio Indiju, članicu američke "Kvad" grupe sa Australijom i Japanom, njihovoj orbiti.

Trampov učinak je u očima posmatrača

Trampove pristalice osporavaju svaku karakterizaciju njegove spoljne politike kao bilo šta osim ogromne uspešnosti. Bela kuća tvrdi da Sjedinjene Države nikada nisu bile poštovanije u svetu. Ona predstavlja Trampa kao "predsednika mira" i tvrdi da je okončao sedam globalnih ratova, iako se neke od nacija koje pominje nisu borile jedna protiv druge kada je Tramp intervenisao.

Tramp je rekao da ga uopšte ne brinu diplomatski signali koji dolaze iz Kine. Takođe je u razgovoru sa novinarima u Ovalnom kabinetu nagovestio da će Si Đinping biti primoran da kapitulira.

"Kini smo potrebni. I imam veoma dobar odnos sa predsednikom Sijem, kao što znate. Ali Kini smo potrebni mnogo više nego što su oni nama potrebni", naveo je on.

U međuvremenu, Tramp otvoreno pokušava da dokaže da je čvrst kao i drugi globalni igrači.

U ponedeljak, dok se diplomatija supersila odvijala preko Pacifika, on je najavio američki napad u kojem je ubijeno 11 ljudi u morima kod Venecuele, za koji su zvaničnici rekli da je usmeren na trgovce drogom. Napad bi mogao da najavi vojnu kampanju na sumnjivom pravnom osnovu u vezi sa ovlašćenjem Kongresa.

Takođe je ponovo pojačao pretnje da će poslati rezerviste Nacionalne garde u Čikago dok metodično eskalira svoje napore da normalizuje upotrebu vojske u sprovođenju zakona uprkos ustavnim ograničenjima. Uprkos njegovim autoritarnim instinktima, Sjedinjene Države i dalje imaju demokratske garancije koje Rusiji i Kini nedostaju kada je sudija presudio da je njegovo slanje federalnih trupa u Los Anđeles ranije ove godine bilo nezakonito.

Predsednik ima neke značajne pobede u drugom mandatu. Njegovo korišćenje američke moći protiv manjih zemalja dovodi do toga da novac od carina preliva u blagajnu. I uprkos njegovim spoticanjima, on ostaje jedini svetski lider sa šansom da primora sve strane za pregovarački sto u cilju mira u Ukrajini. Njegov neumorni pritisak na saveznike NATO doveo je do značajnih obećanja o povećanju vojnih izdataka.

Ali, žurka koja je ove nedelje proglasila Kinu supersilom pokazuje da je za američku moć ključno da on nekako prevlada nad Pekingom u trgovinskom ratu.

Obilje laskanja koje je predsednik uživao od stranih lidera koji pokušavaju da izbegnu njegov gnev možda mu daje pogrešan utisak o tome kako ga ostatak sveta vidi.

"Naša zemlja je trenutno najpopularnija zemlja na svetu. Svi pričaju o Americi", rekao je Tramp.

Sjedinjene Države su verovatno bile na usnama mnogih okupljenih u Kini ove nedelje. Ali ne baš na način na koji Tramp misli.

(Telegraf.rs)