Laslo pronašao telo male Hane nedaleko od srpske granice: "Pas se ukopao kod žbuna, odmah sam znao..."

Devojčica Hana, stara svega 22 meseca, ubijena je i bačena u mađarskom selu Miške, nedaleko od granice sa Srbijom. Za ubistvo osumnjičen je njen očuh D. J., kojem je devojčica kobnog dana bila poverena na čuvanje.

Nestanak male Hane prijavljen je 1. septembra u prepodnevnim časovima, a telo su u večernjim časovima u žbunju pronašli pripadnici Službe spasavanja, koji su čitavog dana sa psima tragačima pretraživali teren.

Laslo Badaskoni, koji predvodi tim za potragu iz Tolne već godinama, ispričao je potresne detalje o pronalasku devojčice.

Kako kaže, tim volontera već osam godina pomaže policiji u pronalasku nestalih osoba.

"Pre pet godina smo uspešno pronašli petogodišnjeg dečaka, koji boluje od autizma. Na stotine nas ga je tražilo i kada smo ga konačno našli, svi smo odahnuli", priča Laslo ali tužnim glasom dodaje da nemaju sve potrage srećan kraj.

Pre dve nedelje u kukuruzištu nadomak Nadiroga, pronađeno je beživotno telo bebe koju je, kako se veruje, majka zlostavljala i bacila.

"Kada su nas u ponedeljak zvali da krenemao u Miške, gde je nestala devojčica od nepune dve godine, svi smo se molili da se priča ne završi kao sa tom bebom. Policija je uveliko tragala za detetom, očuh je bio nestao, a dečja kolica su pronađena prazna i isprevrtana", prepričava detalje Laslo.

Iako su se svima motale crne misli po glavi, svi su se nadali da će mala Hana biti pronađena živa.

"Išao sam prvi sa mojim psom, nemačkim ovčarom koji ima 9 godina. Već je padao mrak kada je Manča omirisao trag. Znao sam da je na pravom puta i da je devojčica u blizini. Odmah sam obavestio članove svog tima. Pas me je vukao ka izvoru mirisa, a ja sam iznova šaputao: 'samo da je mala Hana živa...'", ispričao je Laslo.

Pas se, kaže, u jednom trenutku ukopao.

"Kada je stigao pas do žbunja samo je stao i ja sam uperio svetlo i video sam telo prekriveno korovom i lišćem. Znao sam da nije živa, da ju je neko tu sakrio", priča Laslo.

Policija je odmah blokirala područje.

"Odmah smo ih pozvali, tad ništa ne smeš da diraš, da ne uništiš tragove i dokaze. Tiho smo se vratili spuštenih glava...", kaže Laslo.

Prema Laslovim rečima, u ovakvim slučajevima ostanu bez reči zbog šoka i saosećanja, ali kasnije moraju da govore o tome šta osećaju kako tragedija ne bi ostavila trag na njima, budući da nije isključeno da će već narednog jutra morati da krenu u novu misiju.

"Trudimo se da sami rešavamo te situacije, ali pošto nas je svih dvanaest dobrih prijatelja i dobro se poznajemo, ako osetimo da će neko da se slomi zbog smrti, odmah uključujemo psihološkog stručnjaka", je Laslo.

"Nismo neosetljivi, sve nas pogodi i smrt jednog deteta, a kamoli dvoje u tako kratkom vremenskom periodu, ali moramo da prevaziđemo to, da se isključimo kako bismo se mogli sto posto usredsrediti na sledeći zadatak – možda spasavanje života deteta", dodaje on.

(Telegraf.rs)