Tramp zadao udarac svim zemljama koje se graniče s Rusijom: "Ostavljene su na cedilu"

Sjedinjene Američke Države postupno ukidaju programe sigurnosne pomoći vojskama evropskih zemalja na granici s Rusijom, uz obrazloženje da Evropa mora sama snositi veći deo troškova vlastite odbrane.

Pentagonovi sližbenici prošle nedelje su obavestili evropske diplomate da Vašington više neće finansirati programe obuke i opremanja vojski u istočnoj Evropi, koje bi bile na prvoj liniji u slučaju sukoba s Rusijom, rekli su za Financial Times izvori upućeni u razgovore.

Preporučujemo

Reč je o programu finansiranom kroz odobrenje poznato kao sekcija 333. O daljnjem finansiranju odlučuje američki Kongres, no administracija predsednika Donalda Trampa nije zatražila dodatna sredstva. Već odobrena sredstva moći će se koristiti do septembra 2026.

Službenik Bele kuće rekao je da je odluka u skladu s Trampovim nastojanjima da se "preispita i preraspodeli" inostrana pomoć, kao i s izvršnom uredbom koju je potpisao prvog dana mandata.

"Ova odluka usklađena je s evropskim zemljama, u skladu s izvršnom uredbom i dugogodišnjim predsednikovim naglaskom na to da Evropa mora preuzeti više odgovornosti za vlastitu odbranu", rekao je službenik. Pod Trampovim pritiskom, saveznici u NATO-u u junu su pristali povećati odbrambenu potrošnju na 5 posto BDP-a.

Baltičke države najviše pogođene

Gašenje programa sekcije 333 uticaće na raspodelu sredstava čiji je globalni proračun veći od 1 milijarde evra, prema procenama iz američkog Senata. To znači rezanje stotina miliona evra pomoći zemljama na ruskoj granici.

Prema podacima američkog Ureda za državnu reviziju, u Evropu je između 2018. i 2022. uloženo 1.6 milijardi evra, što je oko 29 posto globalne potrošnje u sklopu programa 333. Glavni korisnici bile su Estonija, Letonija i Litvanija.

Na sastanku u Vašingtonu, kojem su prisustvovali predstavnici brojnih evropskih ambasada, Pentagon je objasnio planove za rezove. Jedan evropski službenik rekao je da je potez očigledno namenjen tome da bogatije evropske države plate više za sigurnosnu pomoć svojim susedima na prvoj liniji.

Foto: Tanjug/AP

Diplomate: Šok među evropskim vladama

Dvojica diplomata potvrdila su da je vest izazvala šok među evropskim vladama, koje sada pokušavaju da saznaju detalje i procene hoće li domaće finansiranje moći nadomestiti gubitak.

"Ako budu brutalni, to će imati velike posledice", rekao je jedan od njih, dodajući da će NATO sigurno biti pogođen jer je deo sredstava usmeravan preko Saveza.

"To izaziva veliku zabrinutost i nesigurnost", rekao je drugi diplomata, uporedivši situaciju s Trampovom ranijom odlukom o rezanju međunarodne pomoći.

Senatorka Džin Šahin, vodeća demokratkinja u spoljnopolitičkom odboru Senata, opisala je rezove kao "pogrešan potez koji šalje upravo krivu poruku dok pokušavamo prisiliti Putina na pregovore i odvratiti Rusiju od agresije".

Pretnja Baltičkoj sigurnosnoj inicijativi

Odvojeno od programa sekcije 333, pod pretnjom je i Baltička sigurnosna inicijativa, pokrenuta 2020. radi jačanja vojski Estonije, Letonije i Litvanije. Kongres je prošle godine odobrio 228 miliona evra za taj program, no Bela kuća nije tražila nova sredstva u proračunu za iduću godinu.

"Za baltičke države gubitak američke pomoći bio bi vrlo težak", rekao je penzionisani američki admiral Mark Montgomeri, sada analitičar u think-tanku Foundation for the Defense of Democracies. "Cilj je bio učiniti ih sposobnima da se same brane."

Sve tri države graniče se s Rusijom, a regija je bila meta napada koje se pripisuje Moskvi, uključujući sabotaže na kritičnoj infrastrukturi u Baltičkom moru i kibernetičke napade, prenosi Index.

Američki fokus na Aziju

Administracija paralelno sprovodi reviziju rasporeda svojih snaga širom sveta i najavila je da namerava smanjiti vojnu prisutnost u Evropi. Politika preusmeravanja sredstava vezana je i uz napore Elbridža Kolbija, glavnog planera Pentagona, da poveća sposobnost odvraćanja u Indo-Pacifiku i smanji rizik sukoba s Kinom oko Tajvana.

Početkom godine Vašington je privremeno zaustavio isporuke municije i oružja Ukrajini nakon Kolbijeve revizije američkih zaliha. Tramp je kasnije naredio da se isporuke nastave.

Tramp se prekjuče u Beloj kući sastao s poljskim predsednikom Karolom Navrockim i poručio da nema planova povlačiti američke snage iz te zemlje. SAD trenutno u Poljskoj ima oko 10.000 vojnika na rotacijskoj osnovi.

"Vrlo sam zadovoljan tim rasporedom. Poslaćemo ih i više ako oni to žele", rekao je Tramp.

(Telegraf.rs)