ODBROJAVANJE POČELO! Tramp razmatra vojni udar na Venecuelu: Vojska SAD u punoj pripravnosti!

Američki predsednik Donald Tramp razmatra niz vojnih opcija protiv Venecuele, uključujući i udare unutar teritorije ove latinoameričke države bogate naftom, prenosi CNN. Prema navodima izvora, operacije su usmerene na borbu protiv narko-kartela, a istovremeno imaju za cilj dodatni pritisak na predsednika Nikolasa Madura.

Udar na navodni brod sa drogom koji je napustio Venecuelu u utorak ocenjuje se kao signal eskalacije Trampove strategije. Administracija u Vašingtonu više puta je označila kartelske grupe kao terorističke organizacije i povezala ih sa Madurovim režimom.

Preporučujemo

Vojno prisustvo SAD i pritisak na Madura

Tramp je odbacio tvrdnje da se radi o pokušaju promene režima, ali je naglasio da su prošlogodišnji izbori u Venecueli bili sporni. Istovremeno, SAD su u proteklim nedeljama znatno pojačale vojno prisustvo na Karibima – raspoređeni su ratni brodovi sa raketama „Tomahavk“, jurišna podmornica, različiti tipovi aviona, kao i više od 4.000 pripadnika mornarice i marinaca. U Portoriku se nalazi i eskadrila od deset borbenih aviona F-35, gde trupe uvežbavaju amfibijske desante.

Vašington je Madura označio kao „narko-teroristu“ i udvostručio nagradu za njegovo hapšenje na 50 miliona dolara. Udarima na kartelske mreže povezane sa Venecuelom pokušava se, kako navode izvori, da se izvrši pritisak na ljude iz njegovog užeg kruga, koji se optužuju da profitiraju od ilegalnih poslova.

"Zeleno svetlo" za vojsku i uloga Marka Rubija

Tramp je ranije ove godine ovlastio vojsku da koristi smrtonosnu silu protiv kartela koji su označeni kao terorističke grupe. Senator Marko Rubio potvrdio je da je predsednik lično naredio uništavanje broda umesto da bude presretnut, poručivši da će se slične akcije nastaviti.

Rubio je već dugo poznat po svom oštrom stavu prema Maduru, a sada naglašava njegovu ulogu u trgovini drogom. On se nametnuo i kao glavni javni glas kampanje protiv kartela, ističući da će Tramp „upotrebiti punu moć Amerike“ u toj borbi.

Sumnje i protivrečnosti u politici SAD

Iako Bela kuća tvrdi da je predsednik postupao u okviru svojih ustavnih ovlašćenja, odluka da se udari bez saglasnosti Kongresa izazvala je pravne dileme. Planirani brifing za kongresmene je u poslednjem trenutku otkazan, što je dodatno podgrejalo sumnje.

Istovremeno, uprkos oštroj retorici, saradnja SAD i Venecuele nije potpuno prekinuta – i dalje se obavljaju deportacije, a kompaniji „Chevron“ je dozvoljeno da nastavi naftne operacije. To je otvorilo pitanje da li je borba protiv droge samo povod za širi politički pritisak.

Stručnjaci podsećaju da Venecuela nije veliki proizvođač kokaina i da njen udeo u međunarodnoj trgovini narkoticima nije presudan. Ipak, deo vojnih struktura, kako ocenjuju bivši američki zvaničnici, ostvaruje značajne prihode iz saradnje sa kolumbijskim narko-kartelima.

(Telegraf.rs)