Evropa troši više nego ikad na odbranu, ali stiglo je jedno snažno upozorenje

Zemlje Centralne i Istočne Evrope brzo povećavaju svoja izdvajanja za odbranu, ali Evropska odbrambena agencija (EDA) upozorava da dodatni budžeti neće biti dovoljni bez jače saradnje na nivou EU.

Prema podacima EDA, ukupna izdvajanja zemalja EU za odbranu u 2024. dostigla su rekordnih 343 milijarde evra, što je porast od 19% u odnosu na prethodnu godinu. Najveći deo budžeta, oko 88 milijardi evra, otišao je na kupovinu vojne opreme, dok su izdvajanja za istraživanje i razvoj porasla za 20%, na 13 milijardi evra. Prosečan trošak po građaninu EU iznosi 764 evra godišnje. Jedino Irska i Portugalija nisu povećale svoje vojne budžete u 2024.

Preporučujemo

Cilj NATO-a je da zemlje članice izdvajaju 5% BDP-a za odbranu. Trenutno Poljska prednjači sa gotovo 3,8% BDP-a, dok Estonija i Letonija iznose po 3,3%. U apsolutnim ciframa, najveći investitor je Nemačka sa oko 90 milijardi evra (2,1% BDP-a), a slede Francuska i Italija.

EDA ističe da iako EU raspolaže većim brojem tenkova i artiljerijskih sistema nego SAD, fragmentacija sistema smanjuje njihovu efikasnost. U poređenju, SAD je u 2024. u odbranu uložio 845 milijardi evra, skoro tri puta više od EU. I Rusija i Kina troše manje u apsolutnim ciframa, ali zbog nižih internih cena i bolje integracije planiranja njihova ulaganja mogu biti efikasnija.

EDA procenjuje da bi ulaganja EU mogla dostići 381 milijardu evra u 2025. i prvi put premašiti cilj od 2% BDP-a. Da bi se dostigao cilj od 3,5% do 2035. godine, biće potrebno još 254 milijarde evra, što bi ukupna izdvajanja podiglo na oko 635 milijardi evra. Inicijativa Evropske komisije „Readiness 2030“ predviđa dodatni fiskalni prostor do 800 milijardi evra u naredne četiri godine za podsticanje izdvajanja za odbranu.

EDA naglašava da novac sam po sebi nije dovoljan – potrebno je i povećanje broja obučenih vojnika i bolje korišćenje interoperabilnih sistema i opreme. Agencija poziva članice EU na jaču saradnju kako bi se investicije u odbranu efikasnije koristile i ojačale odbrambene sposobnosti bloka.

Na samitu NATO-a u Hagu 24. juna, članice su se saglasile da postepeno povećavaju izdvajanja za odbranu do 5% BDP-a do 2035. godine, uz izuzetak Španije koja je dobila odlaganje.

(Telegraf.rs/libertatea)