Duboka politička kriza u Francuskoj: Ogromni protest najavljen za 10. septembar, vlast strahuje od nereda

Centristički francuski premijer Fransoa Bajru, 74-godišnji političar poznat po vožnji traktora i samoproglašeni graditelj konsenzusa, trebalo bi sutra da bude smenjen glasanjem o poverenju, čime će njegova manjinska vlada pasti nakon samo devet meseci.

Prethodni premijer, desničar Mišel Barnier, izdržao je samo tri meseca pre nego što ga je parlament srušio u decembru prošle godine.

Preporučujemo

Budžet je samo povod, ne i uzrok pada vlade

Na prvi pogled, razlog Bajrouovog pada je budžet. Njegov nepopularni plan za smanjenje duga od 44 milijarde evra, koji uključuje ukidanje dva državna praznika i zamrzavanje većine socijalnih davanja, bio je široko odbačen u političkim krugovima. Znao je da će ga parlament ove jeseni kazniti zbog toga, pa je odlučio da sam ode.

Ali francuska politička kriza je mnogo dublja od ovog slučaja. Narušen odnos između građana i političara će verovatno zagorčavati francusku politiku sve do predsedničkih izbora 2027. godine, ali i nakon toga. Istovremeno, krajnja desnica ostaje snažan faktor.

"Postoji širok bes prema političkim liderima za koje se smatra da ne donose narodu nikakvu korist... Za koje se smatra da se više bave svojom političkom budućnošću nego budućnošću zemlje", rekao je za The Guardian Matje Galard, direktor istraživanja u agenciji za ispitivanje javnog mnjenja Ipsos.

Bez jasnog rešenja za krizu

Prema rečima čelnika stranaka, većina poslanika u Narodnoj skupštini glasaće protiv vlade. Anketa za Le Figaro pokazala je da samo 15% Francuza veruje predsedniku Emmanuelu Macronu da može da reši političku krizu. Predsednik, kao šef države sa ovlašćenjima u spoljnoj politici i nacionalnoj bezbednosti, direktno imenuje premijera. Međutim, ne postoji očigledna, konsenzualna osoba koja bi mogla da zameni Bayroua.

Svaki novi izbor iz Macronovog centra ili levog centra mogao bi da doživi sličnu smenu. Predsednik bi umesto toga mogao da raspiše vanredne parlamentarne izbore, ali to je manje verovatno, a i ishod bi mogao biti neodlučan.

"Ništa ne pokazuje da bi se na izborima spontano pojavila leva ili desna većina koja bi rešila problem", rekao je Luc Rouban iz istraživačkog centra Cevipof na Univerzitetu Sciences Po.

Jačanje krajnje desnice

U međuvremenu, krajnje desničarska stranka Nacionalno okupljanje (Rassemblement National) koristi vreme za pridobijanje podrške među francuskom poslovnom zajednicom, koja joj je sve otvorenija zbog zabrinutosti oko nestabilnosti u zemlji.

"Glasanje o poverenju Bayrouu naši pristalice vide kao izvor nade", kaže Edwige Diaz, poslanica Nacionalnog okupljanja. Stranka se pripremala za moguće izbore, dodala je: "Ovoga puta čvrsto nameravamo da pobedimo, što bi značilo da bismo, potencijalno, za četiri nedelje mogli da budemo na vlasti."

U svojoj izbornoj jedinici Yvelines, zapadno od Pariza, Benjamin Lucas, levičarski poslanik male stranke Génération.s koja je povezana sa Zelenima, agituje po pijacama i priprema letke u slučaju vanrednih izbora. Na prošlogodišnjim parlamentarnim izborima pobedio je krajnje desnog kandidata u svojoj izbornoj jedinici kada je levica formirala savez za blokiranje krajnje desnice širom Francuske, ali taj savez je sada pod pritiskom.

"Ova kriza i bes koji osećaju Francuzi hrane krajnju desnicu", rekao je Lucas. "Dakle, nalazimo se u vrlo rizičnoj situaciji... Ili je levica ujedinjena pa može da zaustavi napredak krajnje desnice i pobedi na izborima, ili smo podeljeni... i postoji strah da bi Francuska jednog dana mogla da ima krajnje desnu vladu, što bi potreslo celu Evropu."

Dodao je da je pogrešno misliti da bi pobeda krajnje desnice u Francuskoj bila kratkotrajna. "Pogledajte italijansku premijerku Giorgiu Meloni, koja je čvrsto na vlasti, i Donalda Trumpa, koji je ponovo izabran", rekao je.

Koreni političke krize

Koren francuske političke krize seže do Macronove često pogrešno shvaćene odluke da prošlog juna raspiše vanredne izbore. Kada je 2017. izabran za predsednika, imao je veliku parlamentarnu većinu za svoju pro-poslovnu, proevropsku politiku, ali nakon reizbora 2022. nije dostigao apsolutnu većinu, što mu je ograničilo mogućnost donošenja zakona.

Zato se odlučio kockati sa vanrednim parlamentarnim izborima prošle godine. Međutim, pozvao je na glasanje u vrlo rizičnom trenutku, kada su njegovi najveći protivnici, krajnje desno Nacionalno okupljanje Marine Le Pen (za koje je govorio da su rasistički, ksenofobni i opasni za Francusku) bili na svom istorijskom vrhuncu nakon pobede na evropskim izborima.

Kampanja je bila podeljena, a rezultati neodlučni: parlament bez većine, podeljen u tri bloka. Levi savez osvojio je najviše mesta, ali daleko od većine. Krajnje desno Nacionalno okupljanje osvojilo je najviše glasova i postalo sila s kojom se mora računati, ali nije imalo većinu. Macronova centristička grupacija izgubila je mesta, ali je ostala prisutna.

Rezultat je postao poznat kao "koalicija gubitnika" i teško je narušio poverenje u politiku u Francuskoj. Macron nije izabrao premijera iz levice, koja je imala najviše mesta, niti iz krajnje desnice, koja je imala najviše glasova, već Mišel Barnier iz tradicionalne desnice, Les Républicains, čija je stranka imala vrlo slab rezultat.

Strah od novih protesta

Vlada, sastavljena od oslabljenih i nepopularnih Macronovih centrista i male tradicionalne desnice, nastavila je pod Bayrouom. Postala je simbol davanja vlasti onima koji su bili poslednji. Odaziv birača prošle godine bio je najveći u poslednjim decenijama, ali ljudi su imali osećaj da ih se ignoriše.

Posledice se još uvek osećaju, ne samo kod Bayrouovog očekivanog pada, već i kod najave protesta "Blokiraj sve" koji bi mogao da dovede do blokiranja puteva i poslovnih prostora uz ulične demonstracije, a nakon toga i sindikalnih štrajkova u bolnicama i železnici koji se najavljuju u nadolazećim nedeljama.

Vlada se boji ponovnog buđenja pokreta "Žutih prsluka" iz 2018. godine i protesta iz 2023. protiv Macronovog povećanja starosne granice za odlazak u penziju.

Mnogi demonstranti koji se organizuju na internetu govore o ekonomskoj nepravdi. Dok je snažna francuska socijalna država tradicionalno ublažavala velike nejednakosti prisutne u nekim evropskim susedima, istraživanja pokazuju da siromaštvo u Francuskoj raste, dok rastuća koncentracija naslednog bogatstva izaziva poređenja sa Francuskom iz 19. veka.

"Mali protiv velikih"

Profesorka sociologije Marion Karel sa Univerziteta u Lilu kaže da u Francuskoj vlada osećaj "malih protiv velikih", što pripreme za proteste čini "predrevolucionarnim", iako smatra da se neće svi koji se bore sa preživljavanjem odlučiti da izađu na ulice. "Postoji snažan bes jer ih se ne sluša i osećaj da politika nigde ne vodi", rekla je.

Macron je isključio mogućnost ostavke, previše je uloga na međunarodnoj sceni, sa Ukrajinom i Bliskim istokom. Međutim, zahtevi za njegov odlazak dolaze ne samo od levičara Jean-Luca Mélenchona, nego i od nekih sa tradicionalne desnice.

Političari sa svih strana osećaju da im je jedina nada da iskoriste bes građana. Béatrice Bellay, socijalistička poslanica sa ostrva Martinik, gde su izbili protesti zbog visokih troškova života, kaže: "Postoji nešto u opštoj atmosferi, što nije samo francusko, nego gotovo globalno: neka vrsta hladnog besa jer ljudi vide ultraliberalni kapitalistički sistem koji gazi ljude i pretvara njihov život u puko preživljavanje. Postoji osećaj nepravde i da nešto nije u redu sa sistemom."

(Telegraf.rs/index.hr)