Ukrajinski napadi na ove ciljeve mogli bi da unište rusku ratnu mašineriju: Izveštaj koji je uplašio Kremlj

Udari na ovih osam ciljeva širom Rusije mogli bi ozbiljno da oštete rusku ratnu mašineriju i ubrzaju kraj rata u Ukrajini, ocenjuju američki stručnjaci.

Mešavina napada dronovima i raketama, kao i ograničenih kopnenih ofanziva na teritoriju pod kontrolom Rusije, mogla bi da omogući Ukrajincima da prekinu trenutnu pat-poziciju i utiču na tok rata između Rusije i Ukrajine, navodi se u izveštaju Hudson Instituta, tink tanku iz Vašingtona.

Preporučujemo

Hudsonova lista ciljeva detaljno navodi "osam visokovrednih i vojno ostvarivih ciljeva koje bi Ukrajina trebalo da gađa kako bi oslabila rusku sposobnost ratovanja i povećala politički trošak invazije i okupacije ukrajinske teritorije", napisali su istraživači Luk Kofi i Čan Kasapoglu.

"Iako pojedinačni udar na bilo koji od ovih ciljeva sam po sebi ne bi predstavljao presudni udar, zbirno, kontinuirani napadi na nekoliko njih mogli bi značajno da oštete rusku vojnu infrastrukturu i otežaju njeno dalje agresivno delovanje", navodi se u izveštaju, prenosi Defense News.

Volga-Don kanal, plovni put dug oko 110 kilometara koji povezuje Kaspijsko i Crno more, omogućava Rusiji da šalje brodove u Crno more, kao i Iranu da isporučuje oružje Rusiji. Oštećenje 13 prevojnica na kanalu bilo bi teško izvesti, iako je ruska PVO u tom području slaba, ukrajinskim dronovima i raketama ipak bi bile potrebne moćne bojeve glave i izuzetna preciznost. Međutim, "uspešan udar predstavljao bi veliki geopolitički udar za Rusiju, kao i za Islamsku Republiku", navode Kofi i Kasapoglu.

"Kretanje vojnih i trgovačkih plovila između Kaspijskog i Crnog mora takođe bi se usporilo ili zaustavilo, uzrokujući ekonomske poremećaje“, stoji u izveštaju.

Zajednička rusko-iranska fabrika dronova u ruskoj republici Tatarstan proizvodi većinu iranski dizajniranih Šahid dronova koji su pogađali ukrajinske gradove. Dok Ukrajina verovatno ne može da uništi tako ogroman objekat isključivo bombardovanjem, može da cilja Ahilovu petu fabrike, njen dovod električne energije.

"Fabrika koristi električnu energiju uglavnom iz elektro-mreže Tatarstana, najverovatnije iz Nižnekamske termoelektrane, glavnog generatora u regionu", napominje Hudsonov izveštaj.

"Bilo kakvo narušavanje ove regionalne energetske mreže moglo bi da utiče na rad fabrike".

Granični prelazi između Rusije i Kine prenose kinesku elektroniku i drugu robu koja održava rusku vojsku i privredu. Konkretno, 60 odsto  železničkog saobraćaja preko granice prolazi kroz uska grla Manzhouli–Zabajkalsk i Suifene–Pogranični.

Iako su Kofi i Kasapoglu oprezni i nepreporučuju ukrajinski napad na Kinu, "postoji nekoliko ranjivih i kritičnih tranzitnih uskih grla unutar radijusa od 200 kilometara na ruskoj strani svakog prelaza".

Hudsonov izveštaj je identifikovao četiri mosta koja povezuju ruski okupirani Krim sa Rusijom. Pored Kerčkog mosta, koji su ukrajinski udari povremeno oštetili, tu su još tri mosta (Čonhar, Sivaš i Heničesk), koji su takođe od ključne važnosti za rusku logistiku.

"Zapad bi trebalo da prioritetno naoružava Ukrajinu oružjem koje joj je potrebno da uništi, ili bar onesposobi, Kerčki most", navodi se u izveštaju.

"Nemačka raketa Taurus, sa svojom pametnimnavođenjem i razarajućom bojevom glavom, ostaje idealno oružje za ovu operaciju".

Železnički mostovi u Zapadnom vojnom okrugu Rusije, koji se graniči sa Ukrajinom, takođe su označeni u izveštaju. Rusija zavisi od železničkog prevoza za premeštanje trupa i zaliha mnogo više nego zapadne zemlje. Dok su prethodni napadi na vozove i železničke depoe postigli samo ograničen uspeh, uništavanje železničkih mostova, transformatora i vučnih trafostanica nudi veće izglede.

"U posledici takvih udara, verovatno bi se pojavile kaskadne zagušenja širom železničke mreže, stvarajući sekundarne mete i prilike za dalje napade", navodi izveštaj.

Ruska mornarička baza u Očamčiri u Abhaziji, ruskoj okupiranoj oblasti Gruzije, još je jedna ključna meta koju su identifikovali Kofi i Kasapoglu. Nakon što su ukrajinski napadi dronovima isterali Crnomorsku flotu iz Sevastopolja i drugih krimskih luka, Rusija je počela da gradi mornaričku bazu u Očamčiri.

Mesto još nije učvršćeno i nalazi se u dometu ukrajinskih dronova, pa bi napadi mogli omesti gradnju i "označiti značajnu pobedu za Ukrajinu, pokazujući njen rastući strateški domet protiv visokovrednih ruskih ciljeva".

Pacifičke flote Rusije takođe su uključene u listu ciljeva iz izveštaja. S Vladivostokom udaljenim oko 9.500 kilometara od Kijeva, pogoditi pacifičke baze ne bi bilo lako. Kofi i Kasapoglu predlažu da Ukrajina može koristiti kontejnerizovane dronove lansirane sa prikrivenih teretnih brodova.

"Tako ambiciozan napad mogao bi doneti značajne geopolitičke koristi, čak i ako ne bude u potpunosti uspešan. To bi primoralo Rusiju da preispita svoju zaštitu snaga širom čitave mornarice, uključujući i resurse locirane hiljadama milja od Ukrajine".

Pridnjestrovlje, separatistički region Moldavije koji podržava Rusija, sada je domaćin procenjenih 1.500 ruskih vojnika (Rusija bi mogla da dovede još 10.000 vojnika, nedavno je upozorila moldavska vlada). Smešteno jugozapadno od Ukrajine, Pridnjestrovlje je okruženo ukrajinskom i moldavskom teritorijom i stoga izolovano od ruskih vojski u istočnoj Ukrajini.

"Ukrajina bi stekla prednost u eskalaciji dominacije nad Kremljem zauzimanjem teritorije koju drži Rusija u Pridnjestrovlju", rekli su Kofi i Kasapoglu. "Konkretno, takva operacija bi smanjila pritisak na ključni ukrajinski lučki grad Odesu".

Od ovih opcija, napad na Pridnjestrovlje je verovatno najzahtevniji. Sa ukrajinskom vojskom pod pritiskom na istoku zbog neumoljivih ruskih napada, prikupljanje dovoljnih snaga za napad na zapad protiv Pridnjestrovlja može biti teško.

(Telegraf.rs)