Bolsonaro dobio 27 godina zatvora zbog pokušaja državnog udara: Situacija se komplikuje, evo da li će robijati

Bivši predsednik Brazila Žair Bolsonaro osuđen je na 27 godina zatvora zbog pokušaja puča kako bi ostao na vlasti nakon što je izgubio reizbor 2022. godine.

On je prvi bivši predsednik u zemlji sa najvećom ekonomijom u Latinskoj Americi koji je proglašen krivim za pokušaj poništavanja izbora. Bolsonaro je uvek negirao bilo kakvo kršenje zakona.

Četiri od pet sudija na panelu Vrhovnog suda glasala su u četvrtak za njegovu osudu i izrekla kaznu od 27 godina i tri meseca zatvora. Ipak, to ne znači da će odmah ići u zatvor.

Evo šta treba znati o postupku protiv Bolsonara i šta sledi:

Optužbe

Tužioci su ga teretili za pet krivičnih dela, uključujući pokušaj puča nakon što je izgubio izbornu trku 2022. godine od predsednika Luiza Inasija Lule da Silve, učestvovanje u oružanoj kriminalnoj organizaciji, pokušaj nasilnog ukidanja demokratskog poretka, oštećenje imovine uz upotrebu nasilja i pogoršanje zaštićenog imetka.

Prema dokazima koje je predstavio državni tužilac, Bolsonaro je okupljao članove Kabineta i vojnih zvaničnika kako bi raspravljao o vanrednom dekretu koji bi suspendovao rezultate izbora kako bi se istražile neutvrđene tvrdnje o izbornim prevarama.

Sudija Aleksandre de Moraes, koji je nadgledao slučaj, izjavio je da je Bolsonaro preduzeo niz radnji od 2021. do 8. januara 2023. koje čine pokušaj puča. Te radnje uključivale su sumnju u brazilski elektronski izborni sistem, pripremu dekreta za poništavanje rezultata izbora i podsticanje nereda 8. januara 2023. sa ciljem vojnog preuzimanja vlasti.

Hoće li Bolsonaro ići u zatvor?

Trenutno neće ići u zatvor, ali će ostati pod kućnim pritvorom.

Pošto je kazna objavljena, panel suda ima rok do 60 dana da zvanično objavi presudu. Kada to učini, advokati Bolsonara imaju pet dana da podnesu zahteve za pojašnjenje.

Njegovi advokati su najavili da će pokušati da se žale i na osudu i na kaznu pred celim Vrhovnim sudom sa 11 sudija, iako neki stručnjaci smatraju da je malo verovatno da će žalba biti prihvaćena.

"Malo je verovatno, ali nije nemoguće, da će biti žalbi pred celim Vrhovnim sudom", rekao je Rafael Mafei, advokat i profesor prava na Univerzitetu u Sao Paulu i ESPM univerzitetu. "Ali, naravno, odbrane će pokušati, jer to treba da učine", dodao je.

Kancelarija Vrhovnog suda rekla je za Associated Press da, prema sudskoj praksi, ceo sud može prihvatiti žalbu samo ako postoje najmanje dva suprotna glasa u presudi. U ovom slučaju, samo jedan od pet sudija se protivio i tražio oslobađanje Bolsonara.

Kada presuda postane pravosnažna, Bolsonaro bi mogao ići u zatvor.

Međutim, malo je verovatno da će biti prebačen u običan zatvor. Kao bivši predsednik, ima pravo na specijalni pritvor, koji bi mogao biti u glavnoj zgradi Savezne policije u Braziliji.

Reakcija SAD

Suđenje Bolsonaru privuklo je novu pažnju nakon što je predsednik SAD Donald Tramp povezao 50% carinu na uvoz brazilske robe sa pravnom situacijom svog saveznika, nazivajući to "lovom na veštice".

Posmatrači smatraju da bi SAD mogle najaviti nove sankcije protiv Brazila nakon suđenja, a Trampova administracija je u četvrtak nagovestila da bi to moglo biti učinjeno.

Tramp je rekao da je "veoma nezadovoljan" osudom, a državni sekretar Marko Rubio naveo je na svom X nalogu da će američka vlada "odgovoriti u skladu s ovim lovom na veštice".

Zvaničnici vlade ili sudije Vrhovnog suda mogli bi biti sankcionisani, kao što je de Moraes već bio krajem jula, rekao je Oliver Stuenkel, profesor međunarodnih odnosa na Fondaciji Getulio Vargas, think-tanku i univerzitetu.

Reakcija "može takođe uključivati šira ograničenja viza za vladine zvaničnike ili dodatne carine", rekao je Stuenkel. "Prilično je nepredvidivo."

Šta sledi za krajnju desnicu u Brazilu?

Uprkos pravnim problemima, Bolsonaro ostaje moćan politički igrač u Brazilu.

Osuda bi mogla povećati pritisak na njega da odabere političkog naslednika koji bi eventualno mogao da se suprotstavi Luli na opštim izborima sledeće godine. Takođe bi mogla podstaći saveznike u Kongresu da traže neku vrstu amnestije za bivšeg predsednika.

Bolsonaru je ranije u posebnom slučaju bilo zabranjeno da se kandiduje na izborima do 2030. godine.

(Telegraf.rs)