Putin ruskim dronovima opet preti Evropi: Ovo je mapa zemalja koje su u njihovom dometu, 4 su najugroženije

Rusija nastavlja da unapređuje svoje bespilotne letelice, a prema izveštajima ukrajinske obaveštajne službe (HUR), navodno je sposobna da proizvede čak 2.700 dronova mesečno.

Ovi dronovi, koji su evoluirali iz iranskog modela Šahed-136, postali su ključno oružje u ruskim napadima na Ukrajinu, a njihova povećana smrtonosnost i domet izazivaju zabrinutost širom Evrope.

Preporučujemo

Prvobitni Šahed-136, koji je Rusija počela da koristi u sukobu, imao je domet od oko 2.500 kilometara i nosio bojevu glavu od 50 kilograma. Rusija je, međutim, razvila sopstvenu verziju, nazvanu Geran-2, koja prema HUR-u zadržava isti domet, piše Kyiv Independent.

U februaru 2025. godine, HUR je izvestio o nadograđenoj verziji Geran-2 sa bojevom glavom od 90 kilograma, što značajno povećava njenu razornu moć, ali smanjuje domet na oko 650 kilometara, piše Kyiv Independent.

Nedavno je Rusija počela da koristi i raketnu verziju Geran-2 u masovnim napadima na Ukrajinu, navodi se u analizi. Prema Samuelu Bendetu, višem saradniku Centra za novu američku bezbednost (Center for a New American Security), ovi dronovi zadržavaju domet od 2500 kilometara, ali su znatno brži i teže ih je presresti.

Rusija lansira svoje dronove sa više lokacija, uključujući grad Brjansk na zapadu Rusije, koji je najbliži zapadnoj Evropi i nalazi se manje od 600 kilometara od granica sa Litvanijom i Letonijom.

Južnije, dronovi se lansiraju i sa okupiranog Krima. Procenjeni domet ovih letelica stavlja gotovo sve zemlje NATO-a u potencijalni domet, uključujući Poljsku, Letoniju, Litvaniju i Rumuniju, piše Kyiv Independent.

Incident od 10. septembra 2025. godine, kada je ruski dron ušao u poljski vazdušni prostor, označio je značajan trenutak. Poljski premijer Donald Tusk potvrdio je da je ovo prvi slučaj da je zemlja NATO-a uspostavila direktan kontakt sa ruskim vojnim sredstvima na svojoj teritoriji od početka ruske invazije na Ukrajinu 2022. godine.

Slični incidenti zabeleženi su i u vazdušnim prostorima Letonije, Moldavije i Rumunije, gde su delovi oborenih dronova pronađeni tokom prethodnih napada.

Sposobnost Rusije da proizvodi velike količine sve sofisticiranijih dronova zabrinjava NATO saveznike.

Njihova brzina, domet i smrtonosnost, u kombinaciji sa lansirnim mestima blizu granica Evropske unije, predstavljaju direktan izazov za bezbednost regiona.

Stručnjaci upozoravaju da bi dalji razvoj ovih tehnologija mogao dodatno da zakomplikuje odbrambene strategije NATO-a, posebno u pogledu presretanja brzih i teško uočljivih dronova.

(Telegraf.rs)