Da li je ulazak NATO u rat neizbežan? "Niko u Savezu ne želi ovaj rat, ali Rusija..."

Tokom protekle nedelje zabeleženi su novi incidenti narušavanja vazdušnog prostora zemalja NATO-a, što je izazvalo brze reakcije Poljske, Rumunije i celog Saveza.

Roj dronova, za koje se sumnja da su ruski, ušao je u poljski vazdušni prostor u noći između utorka i srede, dok je u Rumuniji u subotu primećena slična aktivnost. Ovi događaji označavaju eskalaciju tenzija između Rusije i NATO-a, dok stručnjaci upozoravaju na porast intenziteta sukoba.

Preporučujemo

U Poljskoj su u subotu ponovo podignuti borbeni avioni, a sistemi protivvazdušne odbrane stavljeni su u stanje visoke pripravnosti. Aerodrom u gradu Ljubinu, na jugoistoku zemlje, privremeno je zatvoren iz bezbednosnih razloga. NATO je aktivirao dva aviona tipa "Eurofighter2, dok je Rumunija odgovorila slanjem dva borbena aviona kako bi presreli ruski dron koji je prodro oko 20 kilometara u unutrašnjost zemlje.

Prema izjavama NATO-a, savezničke snage su 12. septembra pokrenule operaciju jačanja istočnog boka, s ciljem povećanja bezbednosti zemalja članica u regionu. Prema međunarodnom pravu, obaranje stranih letelica unutar vazdušnog prostora zemalja NATO-a je dozvoljeno, ali stručnjaci ističu važnost proporcionalnosti.

"Najpre se upućuje zahtev za napuštanje vazdušnog prostora, zatim se može pribegavati prinudnim merama. Rušenje je krajnja mera", objasnio je Klemens Fišer, profesor međunarodnih odnosa na Univerzitetu u Kelnu.

Fišer ističe da ovi incidenti ukazuju na eskalaciju sukoba, ali i na odlučnost NATO-a koja je impresionirala Rusiju i Belorusiju.

"Središte njihove vojne vežbe "Zapad 2025" premešteno je u unutrašnjost Belorusije, što pokazuje da su svesni naše spremnosti", dodao je.

Fišer ne veruje u predviđanja da bi se rat mogao proširiti na zapadnu Evropu oko 2028. godine.

2Jedino što se može predvideti s relativnom tačnošću iz vojno-ekonomske perspektive jeste da će Rusiji biti potrebno oko četiri do pet godina da obnovi svoju vojsku do nivoa koji bi joj omogućio pokretanje dalekosežnih ofanzivnih operacija. NATO ima toliko vremena da izgradi dovoljan potencijal odvraćanja", rekao je Fišer, prenosi Heute.

"Rusija podiže temperaturu dok Zapad ne reaguje"

Aleksandar Dubovi, stručnjak za istočnu Evropu i Rusiju, smatra da Moskva namerno testira reakcije NATO-a i EU.

"Rusija polako podiže temperaturu, dok Zapad to možda ne primećuje na vreme. Ključno je kako će SAD reagovati, jer svaka slabost ohrabruje Kremlj", upozorio je Dubovi.

Iako se trenutno ne očekuje aktiviranje člana 5 NATO sporazuma, koji bi označio kolektivni odgovor na napad, stručnjaci upozoravaju da se verovatnoća takvog scenarija povećava.

"Potrebno je više od izolovanog incidenta. Ciljani napad naređen od strane političkog rukovodstva bio bi preduslov", pojasnio je Dubovi.

Ipak, on naglašava da Rusija trenutno vidi sebe u širem sukobu sa Zapadom, što povećava rizik od dalje eskalacije.

Dok Rusija nastavlja da testira granice, NATO i njegove članice suočavaju se s izazovom očuvanja jedinstva i proporcionalnog odgovora. Dubovi naglašava da direktan ulazak NATO-a u rat sa Rusijom i dalje ostaje malo verovatan, ali upozorava:

"Niko u Savezu ne želi ovaj rat, ali Rusija ga vidi kao sukob sa Zapadom. Što više eskalira, to će više zemalja shvatiti potrebu za pripremom", dodao je.

Zapad se nalazi na raskrsnici, podrška Ukrajini ostaje ključna, ali istovremeno mora se obezbediti sigurnost sopstvenih teritorija. Kako će se situacija dalje razvijati, zavisiće od sposobnosti NATO-a da deluje odlučno, ali bez prelaska "crvenih linija" koje bi mogle dovesti do šireg sukoba.

(Telegraf.rs)