Zabrane ne gase cigarete: Da li je vreme da prestanemo da kažnjavamo pušače?

Čak 70,3% žena koje su prestale da puše tokom trudnoće ponovo počnu da puše u roku od 18 meseci nakon porođaja, dok se oko 30% pacijenata koji su prošli kroz programe odvikavanja vraća cigaretama već u prvoj godini. Ovi podaci iz Japana ukazuju na to koliko je teško dugoročno održati prestanak pušenja i otvaraju pitanje efikasnosti dosadašnjih metoda.

Doktor Yuya Kumamaru, zamenik direktora bolnice AOI International, ukazuje da je zbog toga neophodno primeniti drugačiji pristup – umesto neefikasnih zabrana, potrebno je koristiti javnozdravstvene mere koje smanjuju rizik po zdravlje korisnika, dok ne budu spremni da potpuno prestanu.

Preporučujemo

Profesor Tetsuhiko Sato sa Univerziteta Kwansei Gakuin u Japanu ističe da strategija smanjenja štetnosti ne prisiljava, ne stigmatizuje i ne izoluje pušače. Naprotiv, ona poštuje pravo svakog pojedinca da odlučuje o svom zdravlju, pružajući im mogućnost da razmotre i izaberu rešenje koje im najviše odgovara. Ovakav pristup primenjuje se u mnogim zemljama – smanjenje rizika zasnovano na stvarnim podacima, a ne na zabranama.

Bezdimni proizvodi kao alternativa

Strategije smanjenja štetnosti se najčešće sprovode prelaskom sa klasičnih cigareta na bezdimne proizvode, poput grejanog duvana. Iako mnogi i dalje veruju da je nikotin glavni uzrok bolesti koje se povezuju sa pušenjem, istraživanja pokazuju da najveći deo štetnosti dolazi od sagorevanja, što je karakteristično za klasične cigarete. Bezdimni proizvodi ne sagorevaju duvan, pa se očekuje da značajno smanje količinu štetnih supstanci – i zato ih mnogi stručnjaci vide kao potencijalno rešenje za smanjenje zdravstvenih rizika.

Praktični dokazi iz zemalja koje primenjuju modele smanjenja štetnosti

Iako princip smanjenja štetnosti izaziva određene kontroverze, pre svega jer bezdimni proizvodi u većini slučajeva sadrže nikotin, supstancu koja izaziva zavisnost, strategije koje se na njemu zasnivaju pokazuju značajnu efikasnost u mnogim zemljama. U Japanu, od legalizacije državne podrške 2014. godine, prodaja cigareta opala je za više od 52% za manje od jedne decenije, dok je stopa pušenja pala sa 31,7% (2000. godine) na 19,4% (2024. godine).

U Aziji, Indonezija je jedna od pionirskih zemalja u strategiji smanjenja štetnosti pušenja, jer je rano legalizovala bezdimne proizvode kroz zakone. Vlada veruje da, uz strogu kontrolu, ovi proizvodi mogu doneti koristi zajednici. Slično tome, Filipini – zemlja sa više od 14 miliona pušača – usvojili su zakon o regulisanju bezdimnih proizvoda još 2022. godine. Taj zakon istovremeno štiti mlade i omogućava odraslima pristup manje štetnim alternativama.

Zemlje sa strogim zabranama suočene sa izazovima

S druge strane, zemlje koje su se odlučile za ekstremne mere kontrole duvana suočavaju se sa brojnim izazovima, posebno sa porastom šverca i ilegalne upotrebe među mladima.

U Indiji je, tokom 2023–2024. godine, Biro za obaveštajnu kontrolu prihoda zaplenio više od 91 milion ilegalnih cigareta, ukupne vrednosti oko 1,79 milijardi rupija (više od 17 miliona eura), što je povećanje od 33% u odnosu na prethodnu godinu i skoro dvostruko više nego u periodu 2019–2020. Ako se uključe i podaci carine, ukupna količina zaplenjenih ilegalnih cigareta u 2023–2024. godini iznosi skoro 178,5 miliona komada, što je ekvivalentno 3,08 milijarde rupija (više od 30 miliona eura).

(Telegraf.rs)