"U velikim smo problemima ako Ilon Mask postane prvi bilioner u svetu": Upozorenje pape Lava XIV

Papa Lav XIV (70) oglasio je uzbunu zbog rastuće nejednakosti u bogatstvu između direktora kompanija i radnika, a posebno je izdvojio put milijardera Ilona Maska ka statusu prvog svetskog bilionera (trilionera).

U svom prvom zvaničnom intervjuu otkako je imenovan za poglavara Rimokatoličke crkve, papa Lav XIV kaže da vrtoglave direktorske plate mogu svet dovesti u "velike nevolje", prenosi The Fortune.

Preporučujemo

Ovo dolazi u trenutku kada najnoviji izveštaj upozorava da mnogi milijarderi, potpisnici inicijative "The Giving Pledge" Vorena Bafeta i Bila i Melinde Frenč Gejts, zaostaju u ispunjavanju svojih obećanja o filantropiji.

Da papa Lav XIV sedi u upravnom odboru Tesle, Maskov novopredloženi trilionski paket zarade bio bi odmah odbačen.

Poglavar Vatikana oštro je kritikovao sve veći jaz između radničke klase i bogataša posebno ističući direktora Tesle kao drastičan primer direktorskog preterivanja.

"Direktori su pre 60 godina možda zarađivali četiri do šest puta više od radnika. Poslednja cifra koju sam video pokazuje da sada zarađuju 600 puta više nego prosečan radnik", rekao je on za katolički portal Crux.

"Juče je objavljena vest da će Ilon Mask postati prvi trilioner na svetu: šta to znači i o čemu se tu radi? Ako je to jedina stvar koja više ima vrednost, onda smo u velikim nevoljama".

Papina kritika dolazi u trenutku kada je odbor Tesle predložio Masku paket zarade od 1 trilion dolara pod uslovom da u narednoj deceniji poveća vrednost kompanije za osam puta. Samo jutros, Mask je kupio akcije Tesle u vrednosti od milijardu dolara, što je, prema navodima CNN, znak da planira da ostane na čelu kompanije.

Iako papa Lav ima pravo na godišnju platu veću od 400.000 dolara, uporedivu sa platama predsednika SAD i rektora univerziteta, njegova zabrinutost odražava širu nelagodu zbog direktorskih nadoknada. Među 100 kompanija iz indeksa S&P 500 sa najnižim prosečnim radničkim platama, prosečna naknada za direktore iznosila je 17,2 miliona dolara u 2024. godini, dok je prosečna plata radnika iznosila 35.570 dolara, prema Institutu za studije politika. To predstavlja odnos od 632 prema 1.

Bogastvo milijardera naglo raste ali ne i njihovo filantropsko davanje

Dok se obični radnici i dalje bore sa inflacijom, stagnacijom plata i zaoštravanjem tržišta rada, bogatstvo ultrabogatih raste. Bogatstvo milijardera je poraslo tri puta brže u 2024. godini nego u 2023. godini, prema podacima Oksfama. A tokom poslednje decenije, najbogatijih 1 odsto je povećalo svoje bogatstvo za skoro 34 biliona dolara. To je dovoljno da eliminiše godišnje siromaštvo i 22 puta više nego na najvišoj granici siromaštva.

Tek prošle nedelje, Lari Elison je oborio rekord za najveći jednodnevni porast ikada zabeležen u istoriji Blumbergovog indeksa milijardera sa njegovom neto vrednošću koja je porasla za 89 milijardi dolara zahvaljujući brzom rastu njegove tehnološke firme Orakl.

Istovremeno, mnogi milijarderi kasne sa svojim obećanjima da će pokloniti svoj novac kroz "Zavet davanja", obavezu koju su 2010. godine pokrenuli Voren Bafet, kao i Bil i Melinda Frenč Gejts, da poklone najmanje 50 odsto svog bogatstva za filantropiju tokom života ili u testamentu.

Među 256 potpisnika, samo devet je ispunilo uslove sporazuma; a čak i među onima koji doniraju, sredstva se uglavnom daju posrednicima, prema podacima Instituta za političke studije. Od procenjenih 206 milijardi dolara koje su donirali prvobitni zavetnici iz 2010. godine, otprilike 80 odsto, odnosno 164 milijarde dolara, otišlo je u privatne fondacije.

(Telegraf.rs)